Ашиково[1] Турунџићу Бего,
Ашиково три године дана.
Удаде се драга за другога,
За најмлађег Фетимбеговића.
Одведе је билом двору своме. 5
Кад то чуо Турунџићу Бего,
То је њему врло мучно било,
И он оде Мати Кујунџији,
Па говори Мати Кујунџији:
»О, Бога ти, Мато Кујунџијо! 10
Скуј ти мени лахке мердевине,[2]
Од шездесет и шест басамака;[3]
И то, Мато, до првог четвртка!« —
Мато њему скова мердевине.
Узео их Турунџићу Бего. 15
Кад је било у очи халвата,
Опрема се Турунџићу Бего
Билу двору Фетимбеговлћа.
Он се пење уза мердевине,
Кад ти сиди Фетимбеговлћу 20
На душеку и мехку шиљтету,
Ну крилу му липотица Злата;
Веселе се они у одаји.
Тад повикину Турунџићу Бего:
»Знаш ли, драга, ни Бог не зно за те, 25
Ја сам теби халву [4] доносио,
Мимо своју мајку проносио?« —
Ал говори липотица Злата:
»Ако си ми халву доносио,
Ти си мене другом нагојио.« — 30
Опет виче Турунџићу Бего:
»Знаш ли, драга, ни Бог не зно за те,
Кад сам теби свилу доносио,
Мимо своје сестре проносио,
Да ми рухо купиш дивојачко?« — 35
Ал говори липотица Злата:
»Ако си ми свилу доносио,
Ја сам бели[5] рухо сакупила,
Да га дере Фетимбеговићу.« —
Опет виче Турунџићу Бего: 40
»Знаш ли, драга, ни Бог не зно за те,
Кад сам теби цвиће доносио,
Мимо своју љубу проносио?« —
Ал говори липотица Злата:
»Ако си ми цвиће доносио, 45
Ти си гледо, ја сам се китила.« —
Кад то чуо Турунџићу Бего,
С мердевина он се привалио,
До земљице он је мртав био.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.158-159.
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 241-242.
