Синоћа се Марко оженио,
Кад је јутро биели дан свануо
Онда Марко на ловине иђе,
На ловине, на далеко миесто,
На далеко код турскога града. 5
Јунак се је путом уморио,
Он почива под зелене јеле,
Заспа јунак на трави зеленој.
Ту доходу три туркиње младе
Ал’ се Марка на сну захватиле, 10
Клале су га у тамне тамнице,
Девет су га кљући заклопиле.
Цвиели, плаче сужањ у тамници
С рукама је лица изранио,
С оном крвљом дробне пише књиге 15
И шаље их драгој љуби својој,
Оли Ијуби, оли сларој мајки,
Али љуба за пенџером била
Када су јој дробне долазиле,
Жалостним се гласом насмијаше; 20
Пише књиге старој својој мајки:
„А старице мила мајко моја,
„Синоћа си сина оженила,
„Кад је јутро биела зора била
„Онда идје Марко на ловине, 25
„На ловине, на далеко миесло;
„Јунак се је путом уморио,
„Он почива под зелене јеле,
„Заспа јунак на трави зеленој;
„Ал’ су Марка турке залатиле, 30
„Клале су га у тамне тамнице,
„Девет су га кључи заклопиле;
„Цвиели, плаче сужањ у тамници,
„Својим рукам лица израни се,
„Соном крвљом дробне пише књиге 35
„Пак Их шаље мени на дворове,
„Оли мени, оли теби мајко,
„Пак су мени књиге долазиле.“
Покле мајка риечи разумиела,
Онда она лиепо говорила: 40
„Благо теби млада невиестице,
„Да л’ би теби мили Бог помога’
„Једа би ми Марка одкупила!“
Онда јој је млада говорила:
„Не жали се за то мајко моја, 45
„Нег ми шаљи најмлађега слугу
„Да ми лови врана коња мога
„За кога ми Марко не познава,
„И кроји ми хаље калуђерске
„Док с' уплетцм како мушка глава.“ 50
Мајка је је лиепо послушала,
Она јој је коња оседлала.
Покле јој је коња оседлала
Она лиепо коња зајахала,
Трком трче посриед горе турске 55
И утиече три туркиње младе,
Божије им име зазивала:
„Благо вами три туркиње младе!“
Оне су јој лиепо говориле:
„Благо теби незнана делијо.“ — 60
„Ово данас девет годин дана’
„Да грем јунак од града до града,
„Сваки град ми по три сужња даје,
„Ја не питам нег једнога сужња.“
Онда су јој младе говориле: 65
„Благо теби незнана делијо,
„Кога ћеш ли сужња да ти дамо?“
А она им лиепо говорила:
„Ја вас питам Марка Краљевића.“
Оне дају Марка Круљевића, 70
Зајаше га преда се на коња.
Кад су они мало даље дошли,
Говори јој Марко Краљевићу:
„Благо теби незнана делијо,
„Пушти мене на виеру јунака 75
„Нека идем биелом двору моме,
„Нека видим виерне љубе моје
„И сларице миле мајке моје.“
Она му је лиепо говорила:
„Не пуштим те на виеру јунака 80
„Док не дојдем биелом двору моме;
„Ставит’ ћу те у моје тамнице.“
Онда се је Мсрко престрашио.
Кад су јопет мало даље дошли,
Јопет рече Марко Краљевићу: 85
нБлаго теби незнана делијо,
„Пушти мене на виеру јунака
„Нека видим виерну љубу моју
„И старицу милу мајку моју.“
Онда јопет Марку говорила: 90
„Нећу пуштит’ на виеру јунака,
„Док не дојдем биелом двору моме;
И„Ставит’ ћу те у моје тамнице.“
Кад су дошли биелом двору своме
Греде Марко у своје камаре 95
Гдиено му је виерна љубовица;
Није Марку љубовице своје,
Смиче Марко бритке сабље своје
Да ће с њоме у срдашце своје.
Одскочи се љубовица Марку 100
И говори Марку Краљевићу:
„Ово ти је љубовица твоја,
„С њом си био и с њом говорио
„Ал‘ је ниеси јунак познивао.“
