Sinoća se Marko oženio,
Kad je jutro bieli dan svanuo
Onda Marko na lovine iđe,
Na lovine, na daleko miesto,
Na daleko kod turskoga grada. 5
Junak se je putom umorio,
On počiva pod zelene jele,
Zaspa junak na travi zelenoj.
Tu dohodu tri turkinje mlade
Al’ se Marka na snu zahvatile, 10
Klale su ga u tamne tamnice,
Devet su ga kljući zaklopile.
Cvieli, plače sužanj u tamnici
S rukama je lica izranio,
S onom krvljom drobne piše knjige 15
I šalje ih dragoj ljubi svojoj,
Oli Ijubi, oli slaroj majki,
Ali ljuba za pendžerom bila
Kada su joj drobne dolazile,
Žalostnim se glasom nasmijaše; 20
Piše knjige staroj svojoj majki:
„A starice mila majko moja,
„Sinoća si sina oženila,
„Kad je jutro biela zora bila
„Onda idje Marko na lovine, 25
„Na lovine, na daleko mieslo;
„Junak se je putom umorio,
„On počiva pod zelene jele,
„Zaspa junak na travi zelenoj;
„Al’ su Marka turke zalatile, 30
„Klale su ga u tamne tamnice,
„Devet su ga ključi zaklopile;
„Cvieli, plače sužanj u tamnici,
„Svojim rukam lica izrani se,
„Sonom krvljom drobne piše knjige 35
„Pak Ih šalje meni na dvorove,
„Oli meni, oli tebi majko,
„Pak su meni knjige dolazile.“
Pokle majka rieči razumiela,
Onda ona liepo govorila: 40
„Blago tebi mlada neviestice,
„Da l’ bi tebi mili Bog pomoga’
„Jeda bi mi Marka odkupila!“
Onda joj je mlada govorila:
„Ne žali se za to majko moja, 45
„Neg mi šalji najmlađega slugu
„Da mi lovi vrana konja moga
„Za koga mi Marko ne poznava,
„I kroji mi halje kaluđerske
„Dok s' upletcm kako muška glava.“ 50
Majka je je liepo poslušala,
Ona joj je konja osedlala.
Pokle joj je konja osedlala
Ona liepo konja zajahala,
Trkom trče posried gore turske 55
I utieče tri turkinje mlade,
Božije im ime zazivala:
„Blago vami tri turkinje mlade!“
One su joj liepo govorile:
„Blago tebi neznana delijo.“ — 60
„Ovo danas devet godin dana’
„Da grem junak od grada do grada,
„Svaki grad mi po tri sužnja daje,
„Ja ne pitam neg jednoga sužnja.“
Onda su joj mlade govorile: 65
„Blago tebi neznana delijo,
„Koga ćeš li sužnja da ti damo?“
A ona im liepo govorila:
„Ja vas pitam Marka Kraljevića.“
One daju Marka Kruljevića, 70
Zajaše ga preda se na konja.
Kad su oni malo dalje došli,
Govori joj Marko Kraljeviću:
„Blago tebi neznana delijo,
„Pušti mene na vieru junaka 75
„Neka idem bielom dvoru mome,
„Neka vidim vierne ljube moje
„I slarice mile majke moje.“
Ona mu je liepo govorila:
„Ne puštim te na vieru junaka 80
„Dok ne dojdem bielom dvoru mome;
„Stavit’ ću te u moje tamnice.“
Onda se je Msrko prestrašio.
Kad su jopet malo dalje došli,
Jopet reče Marko Kraljeviću: 85
nBlago tebi neznana delijo,
„Pušti mene na vieru junaka
„Neka vidim viernu ljubu moju
„I staricu milu majku moju.“
Onda jopet Marku govorila: 90
„Neću puštit’ na vieru junaka,
„Dok ne dojdem bielom dvoru mome;
I„Stavit’ ću te u moje tamnice.“
Kad su došli bielom dvoru svome
Grede Marko u svoje kamare 95
Gdieno mu je vierna ljubovica;
Nije Marku ljubovice svoje,
Smiče Marko britke sablje svoje
Da će s njome u srdašce svoje.
Odskoči se ljubovica Marku 100
I govori Marku Kraljeviću:
„Ovo ti je ljubovica tvoja,
„S njom si bio i s njom govorio
„Al‘ je niesi junak poznivao.“
