Судбина једног разума/16

ДЈЕЈСТВО ДРУГО

ПОЗОРИЈЕ 8.

ПОЗОРИЈЕ 8.

(ИСАЈЛО И МАНОЈЛО)

ИСАЈЛО: Шта је нашем господину?
МАНОЈЛО: Тако нас гледао страшно, да сам мислио: сад ће нас прогутати.
ИСАЈЛО: Ја му више не смем излазити на очи.
ШАЉИВАЦ: Моја децо, и треба да се узмете у памет. Разум вашег господина прогутао је један магарац!
ИСАЈЛО: Јао, куку!
ШАЉИВАЦ: Па што је прогутао, ни по јада, него је побеснио!
МАНОЈЛО: Да неће прећи то и на господина?
ШАЉИВАЦ: Ако се не излечи, за четрнаест <дана>, богме, обрао је бостан.
МАНОЈЛО (Исајлу): Па да бежимо из службе.
ШАЉИВАЦ: Не, ево овај је господин лекар.
ИСАЈЛО: Оће л’ да му сече испод језика?
ШАЉИВАЦ: Он ће га излечити; само му морате и ви помоћи.
МАНОЈЛО: Ја не смем да му више на очи изиђем.
ШАЉИВАЦ: Немате шта много радити. Само га ухватите, па га држите добро.
МАНОЈЛО (отежући): Е, а кад ме довати зубма?
ШАЉИВАЦ: Ваша је дужност своме господину помоћи.
МАНОЈЛО: Богами ја не смем.
ШАЉИВАЦ: Та он није јошт побеснио.
МАНОЈЛО: Шта знам ја, оно се показује на шест недеља.
ДОКТОР (иза сцене виче): Освиме!
ИСАЈЛО: Ено виче.
МАНОЈЛО: Јао, куку!
ДОКТОР: Освиме!
МАНОЈЛО: Иди ти, Исајло!
ИСАЈЛО: Мене не зове, него тебе.
МАНОЈЛО: Али ја се бојим.
ДОКТОР: Освиме, Перзерине, зар не чујете?
МАНОЈЛО: Ено сад зове обојицу; сад можеш ићи.
ИСАЈЛО: Да видиш, ђаво<л>ски је посао.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.