Судбина једног разума/13

Извор: Викизворник

◄   Позорје 4. ПОЗОРИЈЕ 5. Позорје 6.   ►

ПОЗОРИЈЕ 5.


(ПУТНИК, ПРЕЂАШЊИ)


ПУТНИК: Ја сам опет узео слободу...
ДОКТОР: Јесте ли читали ону пашквилу?
ПУТНИК: Какову пашквилу?
ДОКТОР: Што је против мене печатана.
ПУТНИК: Зар се код вас пашквиле печатају? У Енглеској је заиста цензура слободна; али опет нико није казао; ову пашквилу печатао сам ја.
ДОКТОР: Што год се печата без потписа или под измишљеним именом, то је пашквала.
ПУТНИК: Ја мислим оно је пашквила, гди се на чест кога напада.
ДОКТОР: Може ли веће бити бешчестије, освим кад се каже да моја књига не ваља.
ПУТНИК: То јошт није тако велика увреда; јер може бити да онај који тако пише, има право.
ДОКТОР: Питам ја вас, јесте ли ви читали то неваљалство?
ГТУТНИК: Које неваљалство?
ДОКТОР: Ову пашквилу (пружи му критику) из које гвире лична призренија.
ПУТНИК: А, то ми је познато; но колико сам приметио, писано је без сваке увреде личности.
ДОКТОР: То? То је дјело подли и неваљали људи, које ћу позвати на сред, да се види каки су.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.