Стар пас и ловац
| ←Касапин и пас | Стар пас и ловац Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Човек и два пса→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Стар и безуб ловачкн пас не могаше нити као у младо доба ловити, нити што ухвати, безуб будући, добро држати. Зато га ловац често тучаше, док му ови стане једном говорити: „Сурови и неблагодарни човече, што ме неправедно бијеш? Зашто се не споменеш прве моје службе и верности? Ја ону исту вољу и усердије и сад имадем, али што ћу ти кад нејмам ни прве снаге ни зуби!”
И ово је против худе неблагодарности, која заборавља добра учињена, и не уме отличавати оно што се може од шта се не може. Само худа и сасвим неваљала срца овој су злоби подложна и повина.
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|