Човек и два пса

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Човек и два пса
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Човек дâ готовити велику част за своје пријатеље, а његов пас каже то другом псу, свом познанцу, и зовне гa на част. Туђи пас, узуајући се у свога пријатеља, пође и уљезе с њим у кујну, и почне туда весео шпацирати, машући репом. Слуге, видећи непознату псину, шчепају га за реп и за ноге, пак с њим кроз пенџер. Ови сиромах лупи о земљу, и бојећи се да му се јошт што не пригоди, скочи и начне бежати, јаучући. Виде га други пси којима се је он хвалио да ће на част поћи, и запитају га како му је било на части. — „Пак јошт питате?” — одговори гаров. — „Толико сам пио да нисам ни врата погодио куд ћу изићи, него сам скочио кроз окно.“

Наравоученије

Која полза онима казивати наше нешчастије који ће нам се ругати и смејати? А друго, не идимо гди нисмо звати, зашто: незвану госту место за врати.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.