Старина Новак и Усо Арапин
На Пазара Арап засудио,
на Пазара и око Пазара,
у Пазара шатор разапео,
на Пазара намет наметнуо:
ко с’ удаје, тридесет дуката, 5
ко се жени тридес’ и четири!
Још отима лијепе девојке,
па их љуби за петнаест дана,
па продаје ком’ је њему драго!
То се чудо на далеко чуло, 10
чак се чуло гори Романији,
и зачули у гори ајдуци.
То зачуо Старина Новаче,
па опали два своја кубура,
те покупи из горе ајдуке, 15
па седоше под јелу зелену,
и говори Старина Новаче:
„Браћо моја, и дружино редом,
дошао је Усо Арапине,
у Пазара шатор разапео, 20
на Пазара намет наметнуо:
ко с’ удаје, тридесет дуката,
ко се жени, тридес и четири!
Да правимо кићене сватове,
а Грујицу лијепу девојку, 25
при невешћу сабљу припасати,
да не би ли курву погубили!"
Сва дружина нуком поникнула:
„Ми хоћемо, наша поглавицо!"
Направише кићене сватове, 30
а Грујицу лијепу девојку,
при невешћу сабљу припасао,
па кренуше друмом широкијем.
Кад дођоше кроз Нова Пазара,
спава Арап, ни абера нема. 35
То виђела Арапова сеја:
„Устан’, Усо, не дигао главу,
сад прођоше кићени сватови,
проведоше лијепу девојку,
кроз Пазара така прошла није!“ 40
Уста Арап ко да се помами,
па појаша суру бедевију,
па појури кићене сватове;
сви сватови редом побегоше,
сама оста лијепа девојка. 45
Ту достиже црни Арапине,
па јој меће руке под пазуке:
„Бог убио ону стару мајку,
што те тако младу удавала,
те ти немаш баш ниједне дојке!“ 50
„Није мајка, но маћија клета!“
Ал' повика Старина Новаче:
како викну ка да ала рикну,
све са земље трава полијеће,
а са горе лишће опадаше: 55
„Удри, Грујо, опала ти рука!“
Ал’ Грујо му ријеч проговара:
„Господаре, Усо Арапине,
сазу ми се с ноге јеменија,
додај мене моју јеменију“. 60
Превари се, уједе га гуја,
па се с’гну дати јеменију,
сину муња поиспод зубуна,
осече му ту арапску главу!
Но се врати Старина Новаче 65
па повика из грла бијела:
„Удајте се, ко се удо није!
Жените се ко није ожењен!
Сад погибе црни Арапине,
погуби га Новаковић Грујо!“70
