Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 6

Извор: Викизворник
Српска граматика
Писац: Живојин Симић
Поглавље 6: Синтакса
Симић, Живојин (1922). Српска граматика. Београд: Књижара Геце Кона.


СИНТАКСА[уреди]

Синтакса је део граматике, у којем се казује какву службу чине речи, и у променљивих речи облици, у исказивању мисли.

МИСАО[уреди]

Свака реч значи неку представу тј. нешто што као конкретно (стварно) чулима опажамо, или нешто апстрактно (у мисли) што умом замишљамо као какво биће, или однос.

Кад се две или више таквих представа међу собом доведу у таку везу да се о једној тврди, одриче или пита оно што она друга значи, онда је то мисао или мисаони закључак.

ПОДМЕТ И ПРИРОК[уреди]

Да би постала мисао тј. мисаони закључак; мора увек бити двоје:

  1. Оно о чему се што тврди, пита или одриче, и то се зове подмет мисли.
  2. Оно што се о подмету тврди, пита или одриче, и то се зове прирок мисли.

РЕЧЕНИЦА[уреди]

Кад се мисао тј. мисаони закључак, изрече или напише, то је онда реченица.

У реченици, као и у мисли, мора бити подмет и прирок.

Примери: Сунце греје. Сунце ће грејати. Сунце је грејало. О сунцу се тврди: да греје, да ће грејати, да је грејало, зато је сунце подмет, а греје, ће грејати, је грејало су прироци.

Лабуд не пева. Лабуд неће певати. Лабуд није певао. Лабуду се одриче: да пева, да ће певати, да је певао, зато је лабуд подмет, а не пева, неће певати, није певао су прироци.

Дува ли ветар? Хоће ли ветар дувати? Је ли ветар дувао? О ветру се пита: да ли дува, да ли ће дувати, да ли је дувао, зато је ветар подмет, а дува ил, хоће пи дувати, је ли дувао су прироци. страна 143

ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РЕЧЕНИЦЕ[уреди]

Пошто без подмета и прирока не може бити ни мисаони закључак, ни реченица, то су подмет и прирок главни делови реченице.

ШТА МОЖЕ БИТИ ПОДМЕТ[уреди]

Подмет може бити реч која значи нешто конкретно (стварно) или нешто апстрактно (у мисли) о чему се може што тврдити, одрицати или питати. Те речи су најчешће именице и личне заменице; у неким случајевима подмет бивају и друге заменице, придеви, бројеви, начин неодређени у глагола, кад се узме као име радње, па у ређим случајевима и реченице, кад се узму у именичком значењу.

КАКАВ МОЖЕ БИТИ ПОДМЕТ[уреди]

Подмет може бити једноставан, сложен и замењен.

а) Једноставан је подмет кад се састоји из речи која сама собом значи оно о чему се што тврди, пита или одриче.

Примери: Србија је наша Отаџбина. Трава расте. Птице певају. Правда држи земљу и градове. Ноћ је тамна. Сила Бога не моли. Ми ћемо те често походити. Ти си д ар јунак на мегдану. Сви су твоји пали, пали за слободу. Све ти здраво и весело било. Сви се радују твоме доласку. Ко би мени хладак начинио. Ко се дуга не одужи, тај се туге не отужи. Стоји мноштво разбољено благом ријечи старца блага. Ласно је говорити, ал’ је тешко творити. Сјутра бринуће се за се. „Али“ ђевојци срећу губи. Ратовати није шалити се.

б) Сложени је подмет кад се казује дрема речима разлиичним по врсти. Такав је подмет састављен из броја и именице или заменице.

Примери: Седам паша ударише на кнеза. Из тебе ми тра сунца грануше. Два славуја сву ноћ препеваше. Две преда мном стазе стоје. Отидоше два чауша млада. Сто мисли дуга не плаћа. Завапише девет брата. Збор зборило осам везирова. Нас два превалисмо пола вијека. Вас четири идите им у сусрет. Њих петоро нека дођу амо.

в) Замењен је подмет онда кад се оно о чему се тврди, одриче или пита казује придевом, заменицом или бројем кад која од ових речи својим атрибутивним значењем заступа именицу, која би била прави подмет, а којој би та реч служила као атрибут. страна 144 Примери: Богати нађе доста пријатеља. Сит гладну не верује. Живи Бога хвале. Сваки себи срећу кује. Таки нам се хиљадили. Цар добави три бербера млада: један мије, други Марка брије, а трећи му нокте сарезује.

ШТА И КАКАВ МОЖЕ ВИТИ ПРИРОК[уреди]

Прирок може бити реч која значи оно што се о подмету тврди, одриче или пита. Такво значење могу имати глаголи у разним облицима и имена (именице, придеви, бројеви, заменице) а и прилози у реченицама у којима је подмет начин неодређени од глагола. Према томе прирок може бити глаголски и именски.

а) Кад се о подмету тврди, одриче или пита каква радња, постајање, бивање или мењање стања, онда је прирок који било облик од онога глагола који је употребљен, и то је глаголски прирок.

Примери: Већ се дома враћа победитељ млади. Месец пита, земља ћути. Жарко сунце за планину зађе, старац оде, чета даље греде. Али тко ће вјерно описат’ препаћене тешке ваје? Данак мину, за њим сумрак стаде, а за њиме тиха ноћца паде. Стоји чета, ослушкује гласе. Ал’ тко оно покрај аге лежи? Народи се слажу, један другог брани, не деле се више крвави мегдани.

б) Кад се о подмету не тврди, не одриче или не пита оно што глаголи значе, него име, каквоћа, број или друго што онда је прирок она реч која казује оно што се о подмету тврди, одриче или пита, а казује се каквим именом (именицом, придевом, бројем, заменицом) или начином неодређеним кад се узме као име радње, а тако и прилогом кад је подмет начин неодређени од глагола, — онда је то именски прирок.

У именски прирок долазе имена најчешће у 1. падежу; али се могу у именском прироку наћи имена и у осталим падежима без предлога или с предлогом.

У реченици с именским прироком јавља се и трећи главни део реченице; а то је спона.

Да би се оно што значи именски прирок спојило с подметом тако, да се означи тврђење, одрицање или питање, тј. да се искаже мисаони закључак, служи који било облик од глагола: јесам, бити, и други који значе неко бивање, као: постати, настати, чинити се, јавити се, створити се, видети се, падати (некоме бити род) звати се, стати, моћи страна 145 (ова последња два кад је именски прирок начин неодређени од глагола), и тај глаголски облик, који спаја прирок с подметом у мисаони закључак, зове се спона.

Тако: Бог је добар. О Богу се тврди да је добар. Зато је Бог подмет, добар прирок, а је спона.

Крв није вода. Крви се одриче да је вода. Зато је крв подмет, вода прирок а нијеспона.

Је ли вода бистра? О води се пита да ли је бистра. Зато је вода подмет, бистра прирок, а је лиспона.

Примери: Штука је риба. Ја сам твој брат. То су били ђаволи. Ти се створи у дућану алва. Добра књига је најбољи друг. Ево мене, ја сам ваша. Он је девети у плугу. Мати је мила. Постадоше лафи ратарима. Приповетка у народу нашем зове се прича. Они постану велика господа. То се не зове радити. Лоша коб те може стићи. Тај ће се велики назвати. Нити се зовите учитељи. Нитко да се не јави скрбан. Који се с поља виде лијепи. Једном сташе се разговарати са својим синовима. А вила се начини ђевојка. Српске старешине стану се прикупљати к Београду. Најпосле гладан оста. Милош ми пада тетак. Чини ми се та вечера чемерна. Ласно је говорити. ал’ је тешко творити. Боље јој је у земљи бити.

ИЗОСТАВЉАЊЕ ГЛАВНИХ ДЕЛОВА РЕЧЕНИЦЕ[уреди]

У некојим случајима може се изоставити који од главних делова реченице.

Тако:

а) Може се изоставити подмет кад је лична заменица јер га означава лични наставак у глаголском облику.

Примери: Жедан сам. Спремао сам се да ти дођем. Идите у село што је пред вама. Не могоше стићи за видела. Да играмо, да певамо, дока војна не имамо. Али кад на таки заменички подмет пада сила мисли (логички акценат), или се за њега везује додата реченица, онда се он не може изоставити.

Примери: Док погубим кнеза Палалију из лијепа села Бегаљице, он је паша, а ја сам субаша. Рекох Господу: ти си господ мој, немам добра осим тебе. Ал’ нада све што кр̑ш ову кити, крст је часни што се над њом ви̑си̑, он је, што ве у невољи ја̑чи̑; он милостив, што ве небом штити. Не бесмо ли то ми, који проливасмо крв за ову слободу? страна 146 Подмет се често изоставља кад је исти у две или више простих реченица, па се у једној каже, а у другима се подразумева.

Примери: Хитре слуге послушаше, изведоше тамничаре. Му̑ком му́че̑ ропске слуге, муком муче, плијен свој грабе. Мили Боже, што је раја крива? Ил’ је крива гад што Турке мори? Ил’ је крива што их рђа бије? Што је крива? Крива је што је жива, а не има што Турчину треба: жута злата и бијела хљеба. Крст се на њој блиста, сунцу одговара, и по хладној стени златне пруге шара.

б) Прирок се може изоставити, кад се може по смислу осталога у реченици погодити.

Примери: Нигде трага од дана бијела. Мурат Српску, а Бајазит Босну, Мурат Епир, а Мухамед Грчку, два Селима Ципар и Африку: сваки нешто, не остале ништа. Слава и част домаћину! Добра срећа незнани делијо! С Богом, горо и дубраво! Сунце у море, а он на кућни праг. Како с коња, таки за трпезу. Куд он оком, туд ја скоком.

Прирок се изоставља често и онда, кад је исти у две или више реченица, па се у једној каже, а у другима се подразумева.

Примери: Ми смо кадри управљати градом, око града сиротињом рајом. Док погубим Стену Јаковљева из Лијевча гн’језда хајдучкога, он је паша а ја сам субаша; и Јована кнеза из Крснице. За њима земља остаде сама, на земљи гробље, по гробљу тама, у тами ужас опустошења. Отац мој звао се Јован Ђак, а мајка Дмитра или Митра. Осећам мишицу снажну и јаку, у срцу крв, у крви бој. Шта си дочекала домовино драга! Место лавор венца — зар колац крвави? Ћелава стоје брда, гологлав храст и бор

в) Спона често се изоставља кад је она који облик од глагола јесам или глагола бити, јер се лако познаје. Изоставља се спона и кад је иста у више реченица

Примери: Кућа моја чарна гора, а постеља камен ови. Наоколо морске пене. У свакоме Обилића плам. Моја браћа све од скора, али сами соколови У Средоземном Мору медузе су беле, у Црвеном модре, у Индијском ружичасте, у Бенгалу црвене и големе, као женски сунцобран.

РЕЧЕНИЦЕ БЕЗ ПОДМЕТА[уреди]

Има реченица у којима се казује радња или некакво стање, али нема онога о коме се или о чему се та радна страна 147 или то стање тврди, одриче или пита. То су реченице без подмета.

Примери: Смркло се. Смркнуће се. Је ли се смркло? Није се смркло Пошто је већ било свануло. Пред зору се смрзне. Наоблачило се. Кад би у јутру. Мутно му је пред очима. Ваља праштати и непријатељу. Кад буде пред ноћ. Но њему не беше за чекање.

РЕЧЕНИЦЕ С ВИШЕ ПОДМЕТА И ПРИРОКА[уреди]

У Реченици може бити један подмет и један прирок, нпр. Човек живи.

Може бити више подмета а прирок само један заједнички, нпр. Из свега племена стању излазити учитељи, лекари, управитељи и старешине народне.

Може бити један заједнчки подмет а више прирока, нпр. Пишти, цвили малена нејачи.

Може бити и више подмета и више прирока тако, да сваки прирок припада сваком подмету, нпр. Мати његова и браћа његова стајаху на пољу и чекаху.

ДОДАТЦИ[уреди]

Оно што значи подмет и што значи прирок може се допунити, или објаснити или описати каквом додатом речи. Те додате речи зову се додатци.

Примери: Узмућен поток јури. Подмету поток додата је реч узмућен да означи какав је поток. Дунавом плови лађа лагана. Прироку плови додата је реч Дунавом да означи простор којим лађа плови, подмету лађа додата је реч лагања да означи каква је лађа.

ДОДАТЦИ ПОДМЕТУ[уреди]

Додатци подмету су:

а) Атрибут. То је додатак којим се казује знак, особина, каквоћа или уопште својство које подмету припада стално и нераздвојно од њега тако да с њиме чини један појам.

Тај се додатак може исказати придевом, именицом, заменицом и редним бројем.

Примери: Бела вила из горе дозива. Тиха вода брег рони. Жали неву старац бабо. Кад то зачу царица Милица. Полегла је белица шеница. Господареве очи коња гоје. Потресоше се далеке горе. Диван Банат, страна 148 равно поље, и Бог му се диви; а на њему миран ратар, вредан Србин живи. Трећи пијетли у мјесту Цетињу, а Новица паде на Цетиње. Коњ зеленко росну траву пасе. Погибоше два Мрњавчевића бан Угљеша и војвода, Гојко. Уранила Косовка девојка. Куд пролазе житарице лађе. Бога моли лепота девојка.

Као атрибут имена долазе највише у 1. падежу; Али могу да дођу и у 2. падежу или без предлога или с предлогом.

Примери: То зачуо Димитар од Удбара. Вино пије од Јањока краљу. Лети као муха без главе. Лепше грло у Милоша царско, јесте лепше него је у виле. Тужан је јаук из околина, громак је одзив гласа тог, тврда је мишица српскога сина, свете су патње рода мог.

б) Прирочни додатак. То је додатак који значи да каквоћа, особина или уопште својство, које се њиме казује, припада подмету онда, кад бива оно што значи прирок (а не као подметово свагдашње својство).

Примери: Ој Дунаве, тиха водо, што ти тако мутна течеш. Болесна је синоћ омркнула. Дотле с’ Милић мртав належао. У томе сам јадна задоцнила, те се нисам млада удомила. Све је живо желело потећи у помоћ невољницима. Онда се диже мртав, суморан и пуним гласом кајање немо гори изрече. — Да здрав отидеш и натраг дођеш.

У ову категорију иду и оваки примери: Свака је добра девом, но да је видимо невом. Жене које су ђевојкама биле у краљицама. Девом вила, а невом гњила. Да ти у ови дом повратка више не буде, већ ако гостом кад дођеш.

в) Апозиција. То је додатак који другом речи значи исто лице или исту ствар коју значи реч која је подмет.

Примери: Али Туре, Гавран-ага, већ три ноћи нема санка. Стоји ага, горско звере, гвозден ступац, камен тврди. Ђорђе се је, јунак, научио. Ја их јесам, момче, ухватило. А другима, клетник, мировати не да.

ДОДАТЦИ ПРИРОКУ[уреди]

Прирок има ове додатке:

а) Предмет. — То је додатак прелазном глаголу, који означава оно, на шта прелази радња коју глагол значи.

Предмет стоји махом у четвртом падежу. страна 149 Примери: Начинићу кулу у приморју. Куј ми сабљу, Новаче ковачу. Соко гнездо вије у јеловој гори. Садила Мара виноград. Свилу преде, гајшан плете. Овде ћемо коње огледати. Он сузе рони, сокола поји. А ти сакрој на Косову цркву, не води јој темељ од мермера, већ од чисте свиле и скерлета. Добра вранца врло расрдио. Гвожђе, отров, коноп, ноже, палу, огањ и сто мука у час један јунак смишља.

Али кад предмет не значи целину него део нечега, онда он бива у другом падежу.

Примери: Па сједоше аге вечерати сира, љеба, ракије и вина, и дебела меса овнујскога. Пак да пуста блага награбимо. Наточи јој воде у судове. Нек донесе тамјана. Снашо, Маро дај нам медовине.

Предмет стоји у другом падежу и онда кад значи збир или множину нечега, па се подразумева неколико од тога збира или те множине.

Примери: Да наберем по Мирочу биља. Имате ли деце? Имам рода. Имам браће и остале својте. Свега имаш у бијелу двору, још да имаш рибе од Охрида.

Лазо има пе̑ра̑ и калпа̑ка̑.

Предмет стоји у другом падежу и уз прирок којим се радња одриче.

Примери: Ви Грујице ни видели нисте. Снае Јеле забравит’ нећу. Мајке немам, и сестрице немам. Али Ненад мајке не слушаше. Да не гледа сунца ни месеца ни бијела данка ни јунака. Невјере ти учинити нећу ни твојега љеба погазити. Море Марко не ори друмова, море Турци не газ’ те орања. Ни издворих коња ни оружја, ни доламе нове ни половне. Туђе руке свраба не чешу.

Али уз одречни прирок може предмет бити и у 4. падежу.

Примери: Повади ноже од па̑са, да удри јелу по грани; не удри јелу по грани, већ младу Јану по глави. Не зови зло јер само може доћи.

б) Падежни додатци прироку. Има глагола којима се додају имена у 2., 3. или 6. падежу као допуна која означава оно са чим стоји у вези оно што глагол значи.

Примери: Три пут си ме ропства опростио. Ко се дуга не одужи, тај се туге не отужи. Чиста се злата рђа не хвата. Своје сам се сјетио сестрице. Дочепа се царске кћери.

Ево теби три књиге стигоше. Поведи ме звијезди планини. А мени, јунаку, три ране задала. Мили Боже по страна 150 мози свакоме, сваком брату и добру јунаку. Суди нама. честити судија. Пак притрча рањеном јунаку. Води Марка граду Вучитрну.

Главом маше, зубима шкргуће. Који се камен преврће, неће маховином обрасти. Те се гора преодене листом, а земљица травом и цвијетом. Бацићу се злаћеном јабуком. Сабљама јоу сандук сатесаше. Потеже се буздованом Марко.

в) Додатак за простор, место и правац. Ови се додатци казују прилозима или именима без предлога или с предлогом.

Примери: Гдје чујете трубу да затруби, онамо трчите к нама. Онудије сада проходисмо, оне магле онђе не бијаше. Ту не јекну јека кршна. Дједи ваши родише се тудијер, оци ваши родише се тудијер, и ви исти родисте се тудијер. Тамо далеко на светом гробљу потражићемо живот ил’ гроб. А лаж се увек онде находи, где их по свету подлост проводи. Ја се попех на то брдо и на зелен бор, и погледах тамо амо иде л’ ко озгор. По трави се осу студена росица. На планини Турчин под чадором. А Крај мене поточић жубори. Он одведе дете у своје дворе. Са високе карауле стражар гледа у долину. Ал’ у гори пута нема. Шта плива гором, долом те прља бели снег. Осили се тигар љута звери, с краја на крај света претрчава. У руци му сабља сева, а у оку гром. Ал’ свјетлица што сад прва кресну, дружбу тајну за чадорјем видје.

г) Додатак за време, у које се догађа радња, казана прироком, казује се прилозима и именима без предлога или с предлогом.

Примери: Сунце јарко зашло већ одавно. У тај мах нестаде и коња и купца. Позадуго бане гостовао. Обноћ греде а обдан почива. Сад им пламен указује стазу, сад је отме ноћца мркла. Царуј куме за седам година, осме подај мојему Урошу. У по бурне црне ноћи Ферур-паша из сна скочи. После неколико времена сретоше се ова два брата.

д) Додатак за начин на који се извршује радња казана прироком, казује се прилозима и именима без предлога или с предлогом.

Примери: Ступа чета тихо, глуха. Мајка ради тако стрпљиво и тако милостивно. Грмећ’ гром обара, страшно лав уједа. Врате се здраво и мирно. Јуначки ћу тебе дочекати. Хитро иду како који може. страна 151 Храни мајка два нејака сина на преслицу и десницу руку. Људи вију жито на лопату, а жене на решето. Али га овај ни под који начин не дадне. У глас викну господа ришћанска. По том и умре на пречац.

У начин спада и додатак за поређење или сличност.

Примери: Па кроз гору сгупа ка̑но муња лака. Студени вечерњи ветар као лед стризаше по образу и ушима. Висока је како оморика. Још се опомињем као кроза сан. Милијун људи гмиже к’о црв. И подигла си цркву к’о тврди какав град. А коњици као горске виле.

ђ) Додатак за узрок радње казане прироком казује се каквим именом с предлогом.

Примери: Дарујте ме ручицама зарад данка данашњега, зарад ваше добре среће. Неки страдају за злобу и неправду своју, а неки за незнање а будалаштину. Видим ђе ћеш данас погинути, а за правду Бога истинога. С ког си, млада, срећу изгубила? Од једног ударца дуб не пада. Од страха ћеш пасти са коњица. Због сирота сунце греје. Благо прогнанима правде ради.

ДОДАТЦИ ДОДАТЦИМА[уреди]

Додатке, које може имати подмет, могу имати именице и заменице и онда кад нису подмет.

Примери:

а) За атрибут. Мртва Марка на свог коња врже. Да се врнем у гору зелену. Гледа твоје големе красоте. Па потеже копље убојито. Света имаш у двору бијелу, још да имаш рибе од охрида. Доведе му без биљеге вранца. И он носи тицу ластавицу. Да заклониш чисто, царско лице.

б) За прирочни додатак. Та немој их младе погубити. Да јој младој црне очи пије. Виде га само суморна, бледа где од свакога листића пре̏да̑. Ни земља га жива не дочека. Не би л’ брата жива затекао. Њега су Турци још малена заробили. Кад те видјесмо гладна и нахранисмо? Честита бих њега учинио. Учини га дружба сатарешином.

в) За апозицију. Поздрави ми краља, таста мога. Него мене, старца послушајте. Да лепшега неће бит’ јунака од Максима, од мојега сина.

ПРОСТА РЕЧЕНИЦА[уреди]

Кад је у реченици само један подмет иједан прирок, или су уз подмет и прирок и њихови додатци, па још и додатци додатцима; тако исто кад је у реченици и подмета и страна 152 прирока више, али сви прироци припадају у исти мах и свима подметима, те се на тај начин целом збирком речи исказује једна проста мисао, или прост мисаони закључак, то је онда — проста реченица.

Примери: Види Бог. Људи и животиње дишу. Мати његова и браћа његова стајаху на пољу и чекаху. Сећа се старац минулих дана, ланаца турских и јатагана, и Синан-паше и Св. Саве. Састала се четири табора на убаву на пољу Косову код бијеле Самодреже Цркве. Векова тужних робље, гажено атова турских тврдом копитом, на рођеном је прагу падало.

СЛОЖЕНА РЕЧЕНИЦА[уреди]

Кад се две или више простих реченица у некој мисаоној вези удруже, да се на тај начин искаже једна сложена мисао или сложен мисаони закључак; или се једној реченици дода друга да у њој допуни или објасни који реченични део, те се и на тај начин искаже сложена мисао, или сложен мисаони закључак, онда се добија — сложена реченица.

Примери: Жарко сунце за планину сједе; старац оде, чета даље греде. Сунце седа, па се опет диже, после ноћи бели данак стиже; шат и мени моје сунце дође, шат и мене данак не мимође. Тресе се стена, крше борови, а у облаку јече громови.

Бој се онога, тко је вико, без голема мријет’ јада. А пак слушај, како јунак збори. Пуста је гора, кроз коју ходим, мала је дружба, што собом водим. Са далеког пута уморан сам сео, не би л’ санка наша сетан, невесео.

ПОДЕЛА СИНТАКСЕ[уреди]

Према томе, што се говор људски састоји из простих и сложених реченица, и синтакса се дели на синтаксу простих и синтаксу сложених реченица.

СИНТАКСА ПРОСТИХ РЕЧЕНИЦА[уреди]

У синтакси простих реченица излажу се правила о томе како се слажу главни делови реченице и какву службу у реченици чине речи у разним својим облицима; како се граде упитне и одречне реченице.

КАКО СЕ СЛАЖЕ ПРИРОК С ПОДМЕТОМ[уреди]

Прирок се слаже с подметом друкчије кад је глаголски а друкчије кад је именски. страна 153

  1. Ако је прирок глаголски он се слаже с подметом увек у броју, лицу и роду, ако се на глаголу, који је прирок, и род распознаје.
  2. Примери: Сви сватови ником поникоше и у црну земљу погледаше. Ено већ се крију сјајни сунца зраци. ка западу златни путују облаци. Све ту мирно лежи под стеном страхоте, из прашине њине гуштери се коте. На челу се бледом, где је круна сјала, светитељска светлост дивно заблистала. Ја видим бојно поље, равницу пусту ту. И ти имаш мајке своје, горо чарна, горо мила. Изнемогло тело сурвало се доле поред неке пусте развалине голе.
  3. Ако је подмет узет у смислу као да означава део онога чему је име, или неколико од множине онога што се њиме казује, те с тога стоји у 2. пад., онда прирок стоји у 3. лицу једине и у средњем роду.
  4. Примери: Док је главе, биће ка̑па̑. Док трајало неба и Србинства. Може бити да би се нашло слани изво̑ра̑.
  5. Ако је прирок именски, онда се глагол, који је спона слаже с подметом као и кад је прирок сам глагол, а реч која је именски прирок, ако има сва три рода (придев, број, заменица) слаже се с подметом у роду, броју и падежу.
  6. Примери: Бог је спор, али је достижан. Десница је јака у јунака; испод веђа око соколово. Ноћ је вани слијепа, глуха. Петар поста жалостан. Хладне земље постају топле, а топле — хладне. Родитељи ове деце нису били богати. Та је капа врло проста. Тај ће се велики назвати. Ти си први на свакоме послу. Он је девети у плугу.
  7. Ако је именски прирок именица, и ако стоји у 1. падежу, онда се с подметом слаже у падежу. У броју и роду може се сложити а може се и не сложити.
  8. Примери: Србин је јунак. Море је немо, пусто, големо к’о бледо чело вечитог гнева. Језик је праведников сребро о̏дабрано. Ово је мој новац. Хлеб је најпростије јело. Наша судба ваш ће бити глас. Прилика је најбољи помоћник.
  9. Ако је у оваким реченицама подмет у множини а прирок у једнини, спона стоји у множини, тј. слаже се у броју с подметом.
  10. Примери: Срби су једна грана великога словенског племена. Ове паре нијесу мито. Ви сте понос рода свог. страна 154
  11. Ако је, пак, подмет у једини а пророк у множини, спона стоји у множини тј. слаже се у броју с прироком.
  12. Примери: То (подмет) нису (спона) новци (прирок) тога трговца. Јунаку су (спона) добар коњиц (подмет) крила (прирок).
  13. Ако су подмета два или их је више, прирок долази у множину.
  14. Примери: Ватра и вода добре су слуге, али зли господари. Неситост и лакомство хиљаду зала на људе навлаче. Орао и лисица учине међу собом друштво. Камен до кама, стена до стене небу се дижу крвљу појене.
  15. Има случајева да и поред више подмета, па још и кад је који од њих у множини, прирок стоји у једнини.
  16. Ово се дешава из тога разлога, што се прирок не придаје свима подметима уједанпут, него сваком посебице, па се уз остале подмете подразумева, а исказује се само уз један, па се с тим једним и слаже, те стоји у једнини, пошто је и тај подмет у једнини. Примери: Те се диже сила и сватови. Узрујало с’ поље и равнина, задрхтала гора и планина. Онђе расте трње и коприве. Просула се крвца, а из ње се диже школа, црква, вера, блато најмилије. Жетву жела вила и девојка Кад ли долећео виленик и вила.
  17. Кад је подмет збирна именица, пошто збирне именице имају облик једнине то и прирок стоји у једнини, слажући се с обликом подмета.
  18. Примери: Цвеће је процвало. По њој попало сиво голубље. Лишће је жуто и већ пада доле. Мушкиње имађаше првенство. Где нам је стока преко зиме бивала. Кроз отворене вратнице улази марва враћајући се с поља.
  19. Кад су подмет збирне именице које постају наставком ад, прирок може према правилу под 9., стајати у једнини. Али у оваким реченицама прирок понајвише, стоји у множини, управљајући се по значењу а не по облику речи која је подмет.
  20. Примери: Пилад се храни зрневљем. Ал не писну Црногорчад млада, нити писну, нити зуби шкрину. Млада телад мече, а говеда ричу. Пустите трупље га га зверад разнесу. Чељад она, која за мртвима жале и наричу, зову се пока̑јнице. страна 155
  21. Кад су подмет збирне именице Браћа, господа, деца, прирок стоји у множини, управљајући се по значењу речи која је подмет.
  22. Ако је у оваким реченицама у прироку реч која има сва три рода, та ће реч стајати у женском роду у једнини, а у множини ће стајати спона или помоћни глагол. Примери: Још су браћа сестри беседила. Господа се јесу завадила на Косову пољу широкоме, Деца муче ништа не говоре. Где господа пију вино хладно. И браћа се сваде.
  23. Кад је подмет збирна именица властела, прирок може стајати и у једнини и у множини. Придев у прироку и у овом случају стоји у женском роду у једнини.
  24. Примери: Онда је јасно да забрана збора себарског није толико политичка, колико је проста практична мера, којом је властела хтела да својим радницима сваке врсте (себрима) пресече договарање. — Поједина властела могла су имати по више села или читаве крајеве и жупе. (Примери из Душанова Законика).
  25. У реченицама без подмета прирок, спона, или глаголски придев стоји у средњем роду у једнини.
  26. Примери: Еда би се могло дослутити. Како му драго, морало се радити како је наређено. Цару је још прије било познато шта раде дахије по Србији. Особито му се ражали. Лијепо је хвалити господа. Не би ли му одлануло.
  27. Кад се у сложеном подмету налазе бројне именице, бројне заменице и бројеви даље од четири, а тако и бројни прилози, онда прирок може стајати у множини и слагати се у роду и броју с оном другом речи која с њом чини сложени подмет. Али је у таким реченицама прирок често у једнини, у средњем роду.
  28. Примери: Њих неколицина разлете се као одабрани брави. Око поноћи пријеђу обично неколицина Србаља у ону страну. Докле су ме неколико моје браће пратили. Тридесет и пет мојих прошастих година напомињу ми да је подне мојега живота превалило. То слушали тридесет сердара. Хиљада разлога, хиљада предрасуда сметати могу човека. Највише нашијех књижевника пишу. Пет другара, пет стражара буљубаше реч су чули, али нису претрнули. Шест застава се по зраку вије, вијугајућ’ се, умилно љубе знамење свето часнога крста, пред којим војске страна 156 десет иљада десницу храбру у вис дижући куне се небу, Богу и кнезу. Устало је тридесет момака. А кад прошло девет годиница. Смије му се тридесет сердара. Сто мисли дуга не плаћа. Кад се испуни равно двије хиљаде година. И сто чуда неба, земље разбило се о менека. Погинуло двије стотине друга.
  29. Кад су у сложеном подмету бројеви два, оба, три, четири, онда прирок долази у множину. Именица, која с тим бројевима чини подмет, стоји у старинској двојини, с наставком а у мушком и средњем роду. Оваки облик узимају каткад и глаголски придеви у прироку.
  30. Примери: Два су бора напоредо расла. Сва четири ситне књиге пишу. Три су тице поље прелетеле. У двору му три кола играју. У вече дођу два анђела у Содом. Остану ми два сина. Пошетале три сјајне звијезде. Спрам наше куће преко потока била су три брата. На угловима овога окова изображена су четири јеванђелиста.
  31. Кад су у сложеном подмету збирни бројеви: двоје, обоје, обадвоје, троје, четворо, петоро, десеторо, итд., прирок може стајати у множини, а може и у једнини, и тада је у средњем роду.
  32. Примери: Вјенчају се њих двоје. Вјенчало се њих двоје. Да су примљени троје коња. Да је примљено троје коња. Продато је осморо говеда. Обоје се тешко ознојило. Нас петоро дођосмо овамо.
  33. Кад су подмет, или саставни део сложеног подмета именице, постале наставком ица: двојица, обојица, тројица, петорица, десеторица, итд., онда прост глаголски облик или помоћни глагол у прироку долази у множину, а глаголски придеви могу бити у множини, а могу бити и у облику старинске двојине.
  34. Примери: Па су ова тројица били отишли да их отму. Она двојица још и којекако трпијаху те лисице. Обојица отрчаше у шуму. Тако су обојица била отпуштена. Али се налази примера да и у овим случајевима прирок стоји у једнини, у роду средњем, нпр. Дошло је петорица Турака.
  35. Кад у реченици има више подмета различнога рода, мушки род је старији од женскога и средњега; ако ли су подмети различних лица, прво је старије од другог и страна 157 трећег, а друго старије од трећег: прирок се у тим случајевима слаже са старијим.

Ако су подмети женског и средњег рода, прирок и онда стоји у мушком роду.

Ако су оба подмета средњега рода, прирок и онда стоји у мушком роду.

Примери: Немој да се свађамо ја и ти. Били некад брат и сестра. Али ја и моја кућа служићемо Господу. Адам и Ева буду истерани из раја. Мили су ми поштење и душа. Моја два брата, старији Илија и млађи Лука и ја вратили смо се к нашему стрицу Грујици. Велимир и Босиљка били су од Турака заробљени. А ти и дом оца твојега погинућете. Ваздух и море беху укочени. Небо и море беху мирни.

СЛАГАЊЕ ДОДАТАКА СА СВОЈОМ ГЛАВНОМ РЕЧИ[уреди]

  1. Додатци именицама, ако су придеви, заменице и бројеви, слажу се са својом главном речи у роду, броју и падежу, а ако су именице, без предлога, морају се слагати са својом главном речи у падежу, а у осталом како се деси.
  2. Примери: Бела вила из горе дозива. Па је ситну књигу написао ка Прилипу граду бијеломе, побратиму краљевићу Марку. Манастир Љубостињу основала је царица Милица. Био један сиромах човек. Онда он весео узме новчић из воде. Ја видим војно поље, равницу пусту ту.
  3. Кад је главна реч број онда додатак долази у једнину и у средњи род.
  4. Пример: Зашт’ ја храним у мојему двору девет немо, друго девет слепо. Су његово седам арамбаша. Али се не находи све ово пет начина у сваком поменутом броју. Напунисмо вреће за све тридесет коња. Али у свима овим примерима мога би беспрекорно додатак стајати у 2. падежу множине те би било: Зашт’ ја храним у мојему двору девет немих, других девет слепих. Су његових седам арамбаша. Али се не наводе свих ових пет начина. Напунисмо вреће за свих тридесет коња. Итд.

НАПОМЕНЕ О ВРСТАМА РЕЧИ[уреди]

Код именица.

Именице су особене, заједничке, збирне и вештаствене. страна 158 Особене именице

Особена именица казује особено име лицу или ствари, под којим се разумева само то једно лице, или сама та једна ствар.

Примери: Ђуро Даничић, Вук Стефановић Караџић, Србија, Босна; Београд, Ваљево, Дунав, Морава; Копаоник, Авала.

Зато што особене именице имају такво значење, оне немају множине.

Али има их које се говоре и у множина.

Тако у множини се говоре:

а) Кад се лице означава презименом, које обухвата све потомке онога од: чијег је имена презиме начињено. Нпр, Јанковићи, Петровићи.

б) Кад се презименом хоће да означе и други који су истога карактера с оним. Нпр. Има Бранковића, али има и Обилића.

в) Некојим местима особено се име казује обликом множине. Нпр. Сараорци, Неменикуће, Карловци.

2. Заједничке именице

Заједничке именице казују име које је многим лицима или многим стварима заједничко по врсти или по чему било другом.

Примери: Човек, жена, дете; војник, трговац, учитељ, учитељица: јаблан, храст, врба; поток, река, море, планина, брдо, брег; кућа, палата, црква; отац, син, мати; сестра, итд.

Ове именице имају и једнину и множину.

Али оне од њих, које означавају младо код лица и животиња, а тако и неке које означавају какву ствар, могу множину означавати или правом множином а и збирном именицом, или само збирном именицом.

Примери: — момче — момчићи и момчад; пиле — пилићи и пилад; гушче — гушчићи и гушчад; јагње — јагањци и јагњад; теле — теоци и телад; прасе — прасци и прасад; штене — штенци и штенад: маче — мачићи и мачад; ждребе — ждребад; кљусе — кљусад; чељаде — чељад; буре — бурићи и бурад; тане — танета и танад; лист — листови и лишће; цвет — цветови и цвеће; прут — прутови и пруће; дрво — дрвета, дрвеће и дрвље; бор — борови и борје; сноп — снопови и снопље; влат — влатови и влаће; голуб — голубови и голубље. страна 159 Тако и: брат — браћа; господин — господа; властелин — властела; дете — деца. Има заједничких именица које се говоре само у множини.

Примери: гусле, јасле, ви̏ле, рогуље, наћве, машице; чакшире, гаће, степенице, мердевине; врата, вратнице, кола, кочије, таљиге, колица, букагије, токе; прси, прса, леђа; голени итд.

2. Збирне именице

Збирне именице значе збир лица или ствари обликом једнине.

Примери: пруће, грање, трње, грумење, зрневље, прстење; чељад, пилад, момчад; народ; друштво итд.

Због таког свог значења збирне именице немају облика за множину.

Али: а) оне што постају наставком ад говоре се у 3., 6. и 7. падежу множине с наставком ма. Нпр. чељадма, момчадма, теладма, итд.

б) оне које значе ограничен збир лица или ствари имају и једнину и множину, нпр. народ — народи; породица — породице; војска — војске; стадо — стада; јато — јата; чопор — чопори; чета — чете, итд.

3. Вештаствене именице

Вештаствене именице значе име вештаству: млеко, вода, уље; гвожђе, сребро, бакар; брашно, шећер, жито, пиринач; платно, сукно, конац, итд.

Због таког свог значења оне се не говоре у множини.

Некоје, пак, од њих говоре се и у множини, али онда значе разне врсте вештаства, нпр. вина (смедеревско, неготинско, бело, црно, итд.); воде (мора, реке, потоци, минералне воде, итд.); сирови (обичан сељачки, кашкаваљ, швајцарски, итд); жита (пшеница, јечам, овас, кукуруз, итд.)

Код заменица

1. Личне заменице.

Личне заменице имају потпуне облике: мене, тебе, себе; нама, вама, њима; мени, теби себи, и скраћене облике: ме, те, се; нам, вам, им; ми, ти, му, јој, је, ју.

Потпуни облици узимају се кад заменицом реченица почиње; у тексту кад је заменица с предлогом, и кад је на њој сила мисли.

Примери: Мене воде туђе очи. Мени је добро а ни теби нији лоше. Тебе нам сачува милостиви Бог. Давид страна 160 то опет скине са себе. Данас јесте недеља, у њој с’ ништа не дела. Себе не угаси, а мене украси. Дао сам то теби а не њему. Видим и тебе и њега.

Само у 4. пад. може заменица с предлогом бити у скраћеном облику.

Примери: Поуздај се у се и у своје кљусе. Гледај преда се. Угледај се на ме.

Иначе се употребљавају скраћени облици.

2. Присвојне заменице

Присвојна заменица сваког лица свој, своја, своје узима се место присвојних заменица 1., 2. и 3. лица како једнине тако и множине кад означавају припадање подмету.

Примери: Твога дору водим своме двору. Ја погубих свога сина Марка. А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу. Сваки је свога дома владика. Сад што ћемо од живота свога? Зар ћеш своју изгубити главу.

Напомена: У 1. и 2. лицу још се и може у таким случајима употребити заменице мој, твој, наш, ваш, али у 3. лицу не може, јер би било помућено значење. На пр. кад би се казало: А он с његовом браћом и младом отиде кући његовом оцу — није јасно да ли је припадање подмету он или некоме другом.

3. Показне заменице

Кад је показна заменица реч која односи мисао реченице, у којој је, ка целој мисли друге реченице, онда она стоји у 1. пад., у средњем роду.

Пример: Мајка ћерку на далеко дала, преко гора четири конака, то стајало пет шест годин’ дана

4. Савезне заменице.

Савезне заменице: који, какав, колики кад везују реченицу за поједину реч у главној реченици, морају се с том речи слагати у роду и броју, а у падежу како буде.

Примери: Иди у другу земљу, коју ћу ти ја показати. Само молим свакога који би их писао, да не поправља ништа. Тешко оном човеку кроз кога долази саблазан. Не могу сви примити тијех ријечи, до оних којима је дано.

Он би нашао себи девојку какву свака земља нема.

Дани су наши онолики колики беху Лазареви и Милошеви.

У место заменице који, која, које, кад везују додату реченицу, узима се каткад заменица ко и што, а нарочито страна 161 кад везује реченицу за показну заменицу, или именицу с показном заменицом. Показна заменица се каткад и не каже.

Примери: Ово је хлеб што вам господ даде да једете. Идите у село што је пред вама. Очистила с’ она веља брука што окаља Србина са Вука.

Биров виче оно што му заповеда кмет, а кмет заповеда оно што хоће село. Ко свашто за зло прима, онај међу људе нек не иде. Срећа је оно што људи за срећу држе. Ко се не намучи, тај се не научи.

Заменице који и какав узимају се каткад уместо неодређене заменице неки.

Примери: Тебе нема моја мила мајко, да за мене коју реч прословиш. Има ли ту која церемонија? И подигла си цркву к’о тврди какав град. Камо л’ да ми помоћ обећаш какву.

Код припева

Придеви значе: какво је шта, чије је шта, и од чега је шта.

Према томе придеви су: описни (за каквоћу), присвојни (за припадање) и вештаствени (од каквог је вештаства што).

1. Описни придеви

Описни придеви имају два вида: неодређени вид и одређени вид.

а) У неодређеном виду придев значи каквоћу или својство опште, без ограничења.

Примери: Добар човек. Храбар војник. Послушно дете. Зелена ливада. Бистра вода. Раван пут. Брдовит предео.

б) У одређеном виду прдиев значи каквоћу или својство које се ограничава на извесно лице, извесно место, извесну земљу, реку, планину итд!

Примери: Дра̑ги̑ пријатељу! Ми̏ли̑ Боже! До̏бри̑ оче! Ле̑па̑ Маро, лепа ти си! Ча̑рна̑ горо, пуна ти си лада! Дилбер-Мара изгубила дра̑го̑г. Цр̑на̑ Гора. Бе̑ли̑ Поток. Но̏во̑ Село. Цр̑на̑ Река. Кри̑ви̑ Вир. Бѐлика̑ Морава. Ју̏жна̑ Србија, итд.

в) Придев у неодређеном виду бива: атрибут, именски прирок и прирочни додатак подмету.

Примери: С оне стране Мораве бео чадор разапет — А град бејаше широк. Чело му је високо обрве густе, а очи крупне. — Пак се она млада одговара. — Стар курјак упази добра коња. страна 162 г). Придев у неодређеном и одређеном виду може да замени именицу.

Примери: Сит гладну не верује. Пошто им умре отац рече праведни неправедноме.

Поређење код придева

Описни придеви могу да покажу каквоћу у три ступња.

Примери: Леп — лепши — најлепши. Млад — млађи — најмлађи: Стар — старији — најстарији.

Други и трећи ступањ добија се поређењем.

Други ступањ добија се првим поређењем, а трећи ступањ добија се другим поређењем.

Примери: Два чобана говораху; млађи рече старијему. Три брата бејаху у њиви; најстарији рече најмлађему да оде на воду.

Оно са чим се поређење чини именује се другим падежем с предлогом од или са свезом него, но.

Примери: Има дванаест коња за јаслима да не знаш који је од кога лепши. Што нам стари бољи од нас бише? Бољи је један зец у лонцу него два у пољу.

Други ред поређења бива или без додатка, или му је додатак 2. пад. с предлогом од или између.

Примери: Кад најмлађи брат дође на ону воду. Најгори је залогај којим се човек удави.

Сада ми је јагњешце од свих оваца најбоље. Да су између свију Херцеговаца у Гацкоме најбољи пјевачи.

2. Присвојни придеви

Присвојни придеви једни имају увек вид неодређени а други вид одређени.

Неодређени вид имају они који постају наставцима ов, ев, ин.

Примери: Кметов, Јованов, Марков; кнежев, старчев, учитељев; женин, сестрин, материн, итд.

Одређени вид имају они који постају наставцима: ји, ији, ки, ски.

Примери: Божји и Божији, дечји и дечији, овчји и овчији, говеђи (говедји), јагњећи (јагњетји), момачки, сељачки, трговачки; српски, сеоски, братски, итд.

С обзиром на значење

Придеву присвојном у неодређеном виду значење је посебно, тј. значи припадање једноме из врсте.

Примери: Кметов, братов, човеков, учитељев, трговчев, женин, материн. страна 163 Придеву присвојном, пак, у одређеном виду значење је опште, тј. означава припадање целој врсти.

Примери: Кметовски, братски, људски и човечански, учитељски, трговачки, женски, матерински, варошки, српски, сеоски, планински, итд.

Код присвојних придева нема поређења.

3. Вештаствени придеви

Вештаствени придеви говоре се и у неодређеном и у одређеном виду.

Примери: Во̏дено млеко, Гво̏здена алатка. Во̀дена̑ пара. Гво̀здени̑ мост.

Код бројева

Бројеви су по свом значењу тројаки: основни (прости), збирни и редни.

1. Основни бројеви

Основни бројеви значе колико је лица или ствари једне врсте: један човек, пет људи, десет војника, петнаест пушака.

Број један, једни, једно, поред свога правог значења узима се каткад место неодређене заменице неки, нека, нека.

Примери: Био један цар. — У оближњем једном селу.

У том значењу могу да имају и облике множине, па и да буду подмет.

Примери: Једни веле ода зла је рода. Једне жању друге снопље вежу.

2. Збирни бројеви

Збирни бројеви иду:

а) Уз именице збирне.

Примери: Двоје чељади. Троје момчади. Четворо унучади. Десеторо јагњади.

б) Уз именице које немају облика за једнину.

Примери: Троје гусле. Четворе токе. Десеторе виле.

в) Уз именице које па̑ром чине јединицу за бројење.

Примери: Двоје чизме. Троје чарапе. Четворе рукавице.

г) кад се броје чељад или животиње разнога рода и старости.

Примери: Нас осморо. Десеторо свиња. Шесторо говеда.

Ови бројеви имају сва три граматична рода.

Примери: Двоја врата. Троја кола. Четворе кочије. Петоре чизме. Шестори опанци. Двоји сватови. страна 164 Кад уза збирне бројеве иде придев, он стоји у једнини, у средњем роду.

Примери: Краљ наиђе на ту пећину, у којој опази двоје красно ђеце. Огањ који се вади тарући двоје липово дрвљади једно о друго.

3. Редни бројеви

Редни бројеви говоре се као придеви одређенога вида.

Код глагола

Глаголи значе радњу, бивање, постајање и мењање стања.

Примери: Орачи ору. Зима траје. Они постану велика господа. Цвеће вене.

По прелазности радње

1. Ако радња полази од подмета и врши се на предмету, онда су то прелазни глаголи.

Примери: Косачи косе ливаду. Жетеоци жању жито.

У прелазних глагола разликује се радно и трпно стање.

Код радног стања подметом се казује лице које радњу ради; лице, пак, на ком се радња врши казује се предметом.

Примери: За ово надање мене су оптужили Јевреји, царе Агрипа.

Код трпног стања подметом се казује лице које радњу трпи, (које је код радног стања било предмет), а лице које радњу рада казује се у додатку.

Примери: За ово надање оптужен сам (ја) од Јевреја, царе Агрипа.

2. Ако ономе што глагол значи не може припадати предмет, онда су то непрелазни глаголи.

Непрелазни глаголи имају само радио стање: коњи трче; птице лете; рибе пливају.

3. Ако глагол значи радњу којој је подмет и предмет једно исто лице, онда су то повратни глаголи. Предмет тих глагола казује се заменицом се.

Примери: Ти се чешљаш. Он се облачи. Ја се обувам.

Ако радњу раде два лица те су обадва једно према другом подмет и предмет, онда су то узајмично повратни глаголи.

Примери: Петар и Павле туку се.

По трајању радње

1. Ако глаголи значе радњу трајну и непрекидну, онда су то трајни глаголи (несвршени). страна 165 Примери: Сунце сија. Земља се окреће. Трава расте. Животиње дишу.

2. Ако глаголи значе радњу тренутну или у трајању ограничену, онда су то глаголи тренутни (свршени).

Примери: Пушка пуче. Гром загрми. Ветар стаде. Киша поче.

Многи трајни глаголи, кад се сложе с предлогом, постану тренутни.

Примери: Погледати; записати; истрчати; отпутовати; изићи; проћи.

3. Ако глаголи значе радњу с учестаним прекидањем и понављањем, онда су то учестани глаголи.

Примери: жмиркати; посртати; превртати се; седати, устајати; запиткивати; записивати; истрчавати.

Учестаност радње може да постане и на тај начин, што више подмета раде исту радњу један за другим; тако и што један подмет ради исту радњу на више предмета једно за другим.

Примери: Поразболевати се; поустајати; поседати; полегати; поиздолазити; поизодлазити; понамештати се; — поразбијати; поизодсецати; понатицати; поизодносити; посмицати.

Неки од тренутних глагола сами собом означују почетак радње.

Примери: пропевати; заплакати; поћи; потрчати; полетети.

Трајним и учестаним глаголима се не може означити почетак радње. Да би се, пак, то означило узима се у помоћ глагол стати или почети.

Примери: Стаде царе купити сватове. Српске старешине одмах по Божићу стану се прикупљати к Београду. Почну се о свачем разговарати.

У реченицама без подмета узима се треће лице једнине са заменицом се. Ако се и род познаје, онда се узима средњи род.

Примери: Обично се иде к манастиру. Да се Марку за гроб не разнаде. Овако се обично почиње, кад се зове на крсно име. Мрзи ме се овђе распасиват.

Уз глаголе; који значе бивање може заменица се и не бити.

Примери: Стаде велика вика људи и жена. Кад је било већ пред ноћ.

ИМЕНСКИ ОБЛИЦИ[уреди]

А. ПАДЕЖИ БЕЗ ПРЕДЛОГА[уреди]

ПРВИ ПАДЕЖ[уреди]

  1. У првом падежу стоји подмет кад је једноставан или замоњеи и његови додатци, ако су без предлога.
  2. Примери: У њега су књиге староставне. На гробу му стоји и сад белег, прост камен без икаква натписа. А она, несрећница, куд има погледати.
  3. У првом падежу стоји именски прирок, ако је без предлога.
  4. Примери: Ти ли наста тај јунак на земљи? Бог је спор, али достижан. Ви сте видело свету. Учини се голема сирота. Тај ће се велики назвати.

ДРУГИ ПАДЕЖ[уреди]

  1. Подмет у другом падежу
  2. Кад су у реченици прирок безлично употребљени глаголи који значе бивање као; јесам, бити, трајати, тећи, дотећи, претећи, нестати, остати, настати, достати, онда подмет стоји у 2. падежу, као да би означавао део онога, или неколико од множине онога, чему је име реч која је подмет. Примери: Биће кише. Али Марка дома не бијаше. Док је главе, биће ка̑па̑. Док је, ба̑бо, твога чеда Иве, нећеш Турком ти прести кошуља. Да се прича и приповиједа, док је људи и док је Косова. Док је сунца и док је месеца знати ће се њина костурница. Док трајало неба и Србинства. Дуго ти се име спомињало: докле текло сунца и месеца. Неће сијена дотрајати до Божића. Нестануће овце и вшенице и у пољу челе и цвијета. Биће теби вина изобиља, ако цару ни достати неће. Да гласника остануло није. Да јунака бољега сердара још у Црну Гору не настаде. Ни капе страна 167 вам тако претећ’ неће. Хотио би штогод рећи сад од тебе, ал’ памети неће сасвим мен’ дотећи.[1]) Тако бива и уз безлично употребљен облик има. Примери: Има Бога. Има нас свакојаких. Има људи који би пристали. У сваком житу има кукоља. Тако и још уз неке глаголе у трпном стању. Примери: Може бити да би се нашло и слани извора, али се то нигђе не види. Кад се новаца нађе. Заиште да му се донесе меда. Прибрало се жита. Да се тражи коријења. Измиче се хљеба. И с њим била докле било света и звезда се на небу видело. Тако и уз глагол требати. Примери: Такових људи треба народу. Друге нам не треба помоћи. Нити му у томе треба разума ни науке.
  3. Други падеж за припадање.
  4. Реч у 2. падежу означава онога, коме, или оно, чему нешто припада. Примери: Да бранимо образ отачаства. Да обрати срце отаца ка дјеци. Глави ни једнога неће бити ништа. Свакога глава дуката ваља. Син човечиј предаје се у руке грешника. Па одоше на бедем Сталаћа. А сунашца види зрака де и’ ладна прима рака. Источни крај Далмације. Отишао на крај свијета. С оне стране Мораве бео чадор разапет. Баците мрежу с десне стране лађе. Пита њега љуба Радојице. Јер сте синови видјела и синови дана. Познавши сласт слободе. У много случајева, пак, не може реч сама собом у 2. падежу означити онога коме што припада него само кад она има и какав свој атрибут. Примери: Виноград је Љутице Богдана. Кад дођоше пред дворе богатога Гавана. Ливада је лепе Маре. Куд се ђеде цар-Немање благо? То нису новци тога трговца, него каквога другог. Сину сабља Јакшића Тодора. Крсташ барјак српског кнез-Лазара. У табору честитога кнеза. Пошљи штаку Немањића Саве, златну круну цара Константина и одежду светога Јована. страна 168 Кад сама именица не може другим падежем без додатка да означи имаоца нечега, онда се од ње гради присвојни придев, и њиме се означи онај чије је што. Примери: Досети се љуба Стојанова. Младожењо, грано босиљкова. Расло дрво бадемово танко високо. Да он узме сунчеву сестрицу, месечеву првобратучеду. Наслони га на јелову грану. Дај ми Боже, очи соколове и бијела крила лабудова. Пошљедак Господњи видјесте. Кулаш иде с коњма царевијем. Божје лице целивала. Кад у јутру јутро освануло и градски се отворише врата. У три случаја, пак од речи која значи имаоца нечега а нема додатка, не гради се присвојни придев, него она стојећи у 2. падежу означава онога коме што припада. Ти су случаји: а) Кад је одређени придев или редни број реч која означава имаоца. Примери. Ал’ драгога двори затворени. Пути су јој покрај двора драгог. Његова болест другога здравље. б) Кад има више речи које значе оне којима што припада. Примери: У име оци и сина и светога буха. Крвницима оца и матере. в) Кад се презименом казује онај коме што припада. Примери: Брже иде двору Љубовића. Да покраде коње Југовића. Под танану Смиљанића кулу. Кула Ђуришића. Чардак Алексића.
  5. Други падеж за каквоћу или својство.
  6. Именица у 2. падежу, нарочито над има и придев као свој атрибут, означава каквоћу, или својство лица или ствари. Примери: А напријед јунак на вранчићу, необична она и погледа, необичне слике и прилике. Дође момче црна ока, на вранчићу лака скока. Старац бијеле косе и браде. Сад су људи чудновате ћуди. Брат је мио које вјере био. Човек нарави кротке и свести разборите. Вељко је био тачка и висока струка, а смеђе косе и врло малих бркова, дугуљастих, сувих образа, широких уста и подугачка, мало накучаста носа.
  7. Други падеж за меру и количину.
  8. Речи које значе какву меру количину, или се могу узети у таквом смислу, и бројеви даље од четири захтевају да у 2. падежу стоји реч, која значи оно, чега је та количина, мера или број. Примери: Литар злата. Аршин платна. Товар шенице. Капља воде. Чаша вина. Дан хода. Труба страна 169 платна. Она нађе један комад сабље. Имам доста вина и ракије. Помало је такијех јунака. Ја му дадох киту босиока. Отуд лети јато соколова. Хајдук Вељко љути вуја. Турци стадо јагањаца. Котарица шљива, грожђа, јабука. Жетве је много а посленика мало. Колико људи толико ћуди. Да ћеш сатрт’ пола цару војске. У мом више буздовану нема, четрдесет ока ладна гвожђа, дваест ока лепа чиста сребра и шест ока жеженога злата. Сто година. Триста дуката. С Југом пође девет Југовића. Њих је седам а седам сокака. За њим трче двјеста јаничара. Ја кад пуче тридесет топова. Нас два се лично не виђали. Вас четири душом поднесите. Заменице: што, шта, што год, нешто, ово, то, оно кад значе неодређену количину нечега, захтевају да реч, која значи од чега се та количина мисли, дође у 2. падеж. Примери: Што ђетета у вече омркне, још толико у зору осване. Што год има у Сењу јунака. Тако му даде понешто уздарја. Чује да је уврх горњега краја села Липолиста Срдан Илија с нешто дружине. Они знају и без њега шта у Босни Турака имаде. С ово брата дочекаћу Турке. Оно кућа што није било изгорело Срби раскопају. Не жалим себе, но жалим то јадно ђечице. Именице које значе нешто, од чега се може узимати део, и саме собом, стојећи у 2. падежу, означавају део онога чему су име. Примери: Да хладне воде захитиш. Нек донесе тамјана. Изнесе у зубима пијеска морскога. Воде пише, хлеба заложише. Као да си дошао ватре узети. Речи, које значе збирно име или множину нечега, стојећи у 2. падежу, значе неколико од тога чему је та реч име. Примери: Да наберем по Мирочу биља. Стане брати цвијећа свакојега. Свега имаш у двору бијелу, још да имаш рибе од Охрида. Накупова сваке трговине. Има Лазо ко́ња̑ и соко́ла̑, Лазо има пе̑ра̑ и ка̏лпа̑ка̑. Има случајева да се овако употребе у другом падежу и именице које значе нешто апстрактно, или упоште недељиво. Примери: Пожелећеш неге материне. Да су имали памети. Имајте сажаљења. Нека воде рачуна о томе. Славе рајске уживала. Кад с лукавим човеком посла имаш. И ко му добра хоће. Дај ми, Боже, вјетра са планине. Тражи лада ђе ће ладовати. Да донесе сунца страна 170 у недрима, у рукама сјајне мјесечине. Зна ли која каквога лијека?
  9. Уз одречене прироке предмет стоји у 2. падежу.
  10. Примери: Ви Турака ни видели нисте. Ја срамоте поднети не могу, ни жалости велике трпети. Коње дајте, оружја не дајте. Не зна језика. Не рече речи. Не говор’те не гријеш’те душе. Да им Марко не види сабаља. Да не гледа сунца ни месеца.
  11. Реч у 2. падежу означава време у које се догађа радња казана прироком.
  12. Примери: Ми ћемо те често походити, у години свакога месеца, у месецу сваке недељице. Оне године удари град, те побије оно село. Бог не плаћа сваке суботе. Те задоби тог крвавог дана седамдесет они тешки рана. Редом ћемо у планину сваке године.
  13. Придеви, који значе: пуноћу, обилност, довољност, вредност или противно: оскудост, жеђ, глад, жељу, жудњу, итд., захтевају да у 2. падеж, као њихова допуна, дође реч која означава чега је пуно, обилно, итд., чега је оскудно, жељно, итд. Исто тако долази 2. падеж као допуна глаголима изведеним од оваких придева.
  14. Примери: Ал’ пивница пуна јаничара. Туђа коза пуна лоја, Лице јој је вредно Цариграда. Овога н’јесам достојна. Знај, што врло брзо гине, није врсно многе ци́не̑. Благо гладнима и жеднима правде. Ал’ је гладан шенице бјелице, али жедан воде са Звечана. Сит сам свега. Већ сам жељан завичаја свога. Ја сам жељан бела света, бела данка, жарка сунца. Да се удостојите царства божијега. Вреди хитац царева војводства. Свакога глава дуката ваља. Веће сам се сестре зажелио.
  15. Повратни глаголи, сложени с предлогом на захтевају да реч, која им је допуна, стоји у 2. падежу.
  16. Примери: Да с’ напијем студене водице. Ја се напих жубер-воде, намирисах жуте дуње. Од жеље се сад наједох меса. Ко се дима не надими, тај се огња не нагрија. Младости се намладов’о. Подиг’о се ор’о под облаке да с’ нагледа чуда и лепоте сваке. Па се рујна накитише вина.
  17. Има глагола повратних који нису сложени с предлогом на, а који захтевају да реч, која чини њихову допуну, стоји у 2. падежу као: сетити се, одрећи се, бојати се, оставити се, латити се, дохватити се, прихватити се, докопати се, страна 171 дочепати се, додворити се, клонити се, манути се, проћи се, чувати се, машити се, опростити се, ослободити се, избавити се, играти се, одужити се, итд.
  18. Примери: Сетише се лепе славе божје. Ја се твога брата не одричем. Ко се боји врабаца, нек не сеје проју. Клони се таковијех. Прођите се глоба и пореза. Остави се, синко, четовања. Да се окане буне и немира. Махни се ти тога посла. Дочепа се царске кћери. Како се докопају шуме, окрене сваки својим путем. Па се весла млађан латим. Чувај се мога коња. Тако ћеш се одужити дуга. Кад се Марко дохвати Шарина. Привати се Кунаре планине. Што се ниси јабуке машила, ил’ јабуке ил’ прстена златна? Да се ропства ослободи. Гледајући да се избави мањега зла удари на веће. Те с’ играју игре свакојаке.
  19. Некоји прелазни глаголи, као нпр. избавити, опростити, сачувати, итд. захтевају да реч, која значи њихову допуну, стоји у 2. падежу.
  20. Примери: Да и себе и нас избави овога чуда и покора. Тако ти га Господ сачувао бритке сабље Анћелића Вуна. Бог те сачувао Османа Диздара и крива кантара, попузљива моста, подругљива госта, пртене вреће и зле среће. Трипут си ме ропства опростио. Еда би нас опростио те напасти.
  21. Кад у реченици глагол стати с именицама: вика праска, итд. значи бивање. онда у 2, падежу стоји реч која значи чега стаде вика, праска, итд.
  22. Примери: Стаде праска малијех пушака. Стаде вика добријех јунака. Стаде вриска бијесних атова. Стаде звека остријех мачева. Стоји звека дробнијех ђердана. Бука стоји мачвански волова. Века стоји коза за јарићи и јарића дрека за козама.
  23. Кад се у реченици изражава дивљење, чуђење с ускликом или без њега, долази у други падеж реч која казује оно што побуђује дивљење или чуђење.
  24. Примери: Ао, света големога, ао, јада мога! Турским главам’ гору китим, о хајучке дивне среће! Виђи књигу нечувених јада! Чудне граје око нашег двора! Боже мили чуда великога! Боже мили да чудна јунака:
  25. Речи које значе оно на што се показује речима: ево, ето, ено, гле, нуто, итд. стоје у 2. падежу.
  26. Примери: Ево море Краљевића Марка. Ето сабље а ето наковња. Ал’ ето ти Љутице Богдана. Гле ти њега! Гле страшивца Бошка Југовића! Нуто момка а нуто памети. страна 172 Али има примера у којима уз ово показивање речи стоје у 1. падежу. Примери: Благо мени, ево моје злато. Ево теби везена кошуља. Ево селе очи Арапове. И ево ти сабља димишћија. Ето књига два брата рођена.
  27. Личне заменице трећега лица, које се у жестини умећу у реченицу, стоје у 2. падежу.
  28. Примери: Жље га сјели три српске војводе! Зле га сео Предраг Арамбаша! Кад је себе то било!
  29. У 2. падежу стоје речи у заклетвама, у којима нема глагола. У другом падежу стоји реч која значи оно чиме се ко заклиње.
  30. Примери. А тако ми моје вјере тврде. Јесте, царе, данашњег нам дана. Не Стојане твога ти јунаштва. А тако ти среће и јунаштва, и тако ти сретнога весеља. Кујунџија тако ти заната.
  31. У 2. падежу стоји именица која значи од чега је нешто начињено. Таква именица тражи редовно по какав атрибут.
  32. Примери: Што су врата суха злата, на њих вила сина жени. Гране су јој дробнога бисера. Друга совра од сребра чистота, трећа совра дрва шимширова. На војводи калпак беле свиле. И вретено дрва шимширова.
  33. Именице, које значе глаголску радњу, захтевају да у 2. падеж дође реч која значи оно чега се та радња тиче и која би била предмет да је та радња казана глаголом.
  34. Примери: Зидање Раванице. По разбићу Турака. О прошењу девојке. У превођењу сваке књиге. Без питања цара и везира. ЈЬубав похвале и разумна жеља славе и лепога имена. С помоћу знања турски обичаја и политике.

ТРЕЋИ ПАДЕЖ[уреди]

У трећем падежу реч показује да нешто ступа у свезу с оним што она значи.

  1. У таку свезу може се доћи примицањем или уопште кретањем ка ономе што значи, реч у 3. падежу и код чега је крај томе примицању или кретању.
  2. Примери: Ко за туђом вуном пође сам острижен кући дође. Већ ти иди двору бијеломе. Нека дође граду Вучитрну. По том би се вратили сваки својој кући. Утече у село кући својој. Она иде своме винограду. Одох право гори Романији. Жена пође својој удатој страна 173 кћери у походе. Идем оцу својему. Пак притрча рањену јунаку. Кад Лазару ситна књига дође. Свака тица своме јату иде. Па он оде својој тулумини. Приступи му руци и кољену. Глас допаде Драгији војводи.
  3. Има прелазних глагола кији захтевају да им у 3. падежу буде додатак којим се казује лице с којим та радња стоји у свези.
  4. Примери: Свако Туре себи дере. Да власт себи присвоји. Да набави Србима храну, Ни злу теци, у ни добру остави. Иди кажи мојој поматери. На походу мајци наручује. Рече дужду нову пријатељу. Да она њему врача. Себи ореш, себи сејеш, себи ћеш и жњети.
  5. Има прелазних глагола који осим додатака у 4. падежу, који значи предмет радње, захтевају и додатак у 3. пад., који показује с киме или са чиме та радња стоји у свези.
  6. Примери: Спушта књигу цару на колено. Цар пашама даде спахилуке и агама даде агалуке. Дадоше му копље убојито. Па му баци од злата јабуку. Чињаху велику радост својој браћи. Сваки себи задужбину гради. Сеја брату зарукавље везе. Братац сеју мор-доламу шије. Све зулуме земљи укидосмо. Пустише га цару под шаторе. Девојка јунаку прстен повраћала. Један другом јуриш учинише.
  7. Има непрелазних глагола као: помоћи, служити, судити, бранити (у значењу закратити); досадити, сметати, одолети, веровати, завидети, утећи, додијати, итд. који захтевају додатак у 3. падежу, којим се казује с киме или са чиме та радња стоји у свези.
  8. Примери: Мили Боже, помози свакоме, сваком брату и добру јунаку. Бог поможе Страхинићу бану. Служи њима дијете Грујица. Рука руци суди. Завидела својој заовици. Кад цару тужбе додијаше. Ал’ Милошу ништа не досади. И наздравља свој дружини редом. Не верује ни својим очима. Ак’ утече коњма Новљанскијем заиста га продавати нећу. Ко мени брани да се крстим. Ко ће сили божјој одолети. Како ћу ти мајци уговети.
  9. Има повратних глагола као: осветити се, досетити се, ругати се, надати се, противити се, чудити се, радовати се, молити се, уклонити се, који захтевају додатак у 3. падежу, који означава с ким или са чим та радња стоји у вези.
  10. Примери: Да се њему душмани не свете. Да с, осветим Дуки Зулумћару. Ту се Комнен чуду досјетио. Ђеца се чуде свачему а људи ничему. Радује се светом Васкрсењу. Девојка се сунцу противила. Молимо се страна 174 Вишњем Богу. Ја се млада бољем добру надам. Уклони се пијану као и луду. Јер ће ти се ругати Латини. Кад се Марку веће досадило. Кому се мачка умиљава, онога и огребе.
  11. У реченицама без подмета стоји у 3. пад. реч која казује с киме или са чиме стоји у вези оно што се казује глаголом те реченице.
  12. Примери: Врућина ми је. Пак се кнезу било досалило. Сину човечијему ваља пострадати. Дожали се Туркињи ђевојци. Ал’ се милу брату ражалило. Вама да не дотужи добро чинити. Приказивало му се. Или се Алији привидјело. Од ина се цару не могаше.
  13. Речи у 3. падежу могу да означе онога коме нешто припада.
  14. Примери: Ја сам сунцу рођена сестрица. Ово ти је цури ђувегија. Милица је Лазу суђеница. Ако свима могу бити слуга, ја не могу свима бити љуба. Везир бјеше славноме Лазару. Ђенерал му шћаше бити. Нико сам себи не може судија бити. Који улази на врата јест пастир овцама. Поче њему Шарац посртати. Не буди свакој тици кобац. Иде соко води соколицу, благо мајци златна су јој крила. Посједаше ђе је мјесто коме. Грива му је ка јелену брада. Нокти су му орати би мог’о. Њојзи је име Јелена. Он је као и отац му, Сједи Јела брату више главе. Сједи мени с десне стране. Расти јело небу у висине. Што су ти ножи крвави?
  15. У клетвама и заклетвама стоји у 3. пад. додатак који значи онога коме се клетва или заклетва управља или од кога излази.
  16. Примери: Ал’ тако ми моје вјере тврде, одврћ’ ћу се у равно приморје. Бога ми ћу њега објесити баш о вратим’ бијела Прилипа. Ој Бога вам куме и девере, ви идите горе на чардаке, доведите лепоту девојку. Зло ти било у Крушевцу вино! Вако било свакој друзи која мајке не слушала.
  17. У исказивању жеље у 3. пад. стоји реч, која значи онога, чија се жеља казује.
  18. Примери: Да је мени лећи па умрети, а да ми је смрти не видети. Ах да ми је жељној моћи, птицом бих се претворила. Да је коме погледати било. Да ми се је помамити да те како заборавим. Да ти је на здравље! Како мени данас, тако њима довека.
  19. Има придева као: мио, рад, тежак, лаган, зао, добар, горак, милостив, дужан, крив, вешт, итд. који захтевају страна 175 додатак у 3. падежу, којим се казује с киме или са чиме стоји у вези оно што се тим придевима казује.
  20. Примери: Мили су ми поштење и душа. Нигда њему мила бити нећеш. Ту кнезови нису ради кавзи. Сиротињо и селу си тешка, а камо ли кући у којој си. Моме сам коњу лагахан. Ко је себи зао, како ће другом бити добар. Ви немојте рају горки бити. Милостив буди мени грешноме. Да нијесам каурину дужан. Овој је буни највише крив Марашли Али-паша. Вешт је дора боју и мејдану.
  21. Има прилога као ласно, тешко, добро, мучно, слободно, мило, мрско, итд. који захтевају да у 3. падеж дође реч која значи с киме или са чиме стоји у вези оно што ови прилози значе.
  22. Примери: Ласно ти је пјану запевати и жалосној закукати мајци. Ласно је кћери с мајком пређу сновати. Па је тешко џевап дати кавзи. Тешко је шуту с рогатим бости се. Мучно му је ићи без оружја. На неким местима раји није слободно носити ни црвене фесове. Свакоме је мило бијела коња јахати и црвену чоху носити. Мрско бјеше голотрбу Иву ђе се њему смију капетани. Залуд теби што си лепа.
  23. Некоји узвици захтевају да у 3. падеж дође реч која значи онога коме се узвик упућује. То бива и кад се читавом реченицом изражава узвик, којом се приликом некад изражава благосиљање, а некад покуда.
  24. Примери: Благо мени ето мога сина! Куку мени сињој кукавици! Благо мајци која те родила, и јунаку који те имаде. Срећно ти било руо венчано! Тешко брату једном без другога! Тешко оном свакоме јунаку што не слуша свога старијега! — Хвала Богу на његову дару! Лоше мајци ђе пушку обрате! И крепка ти десна рука била, и оштра ти бритка сабља била! Црн ти образ од Барата Мујо!

ЧЕТВРТИ ПАДЕЖ[уреди]

Реч у 4. падежу:

  1. Најчешће бива предмет.
  2. То је додатак прелазним глаголима, који означава оно што том радњом постаје, на чему та радња чини промену или уопште што се јавља као предмет те радње. Примери: Начинићу кулу у приморју. И начини на Дрини мостове. Град градила три брата рођена. Сва четири ситне књиге пишу. Ема Турци кавгу учинише. страна 176 Вишњичица род родила. Затворићу скеле око мора и друмове около приморја. Лов ловише по _гори зеленој. Подви скуте и подви рукаве. Па оково себе и дората. Коња водим, пешке одим. Соко гнездо гаси а девојку куне. Грнуо би ватру рукама. Ниже цркве шатор поставио. Вјеруј Бога и Св. Јована. Но му грдну ријеч проговара. Служио сам добра господара. Ако ме наджањеш, даћу ти ја стадо. Бисер Мара по језеру брала.
  3. Многи непрелазни глаголи кад се сложе с каквим предлогом, постану прелазни и онда имају додатак у 4. пад., који значи предмет радње коју ти глаголи значе.
  4. Примери: Можеш ли ми ране преболети? Да ме мимоиђе чаша ова. Ту нађоше студену водицу. Метохију равну пријеђоше. Док прођосмо дворе Иванове. Свуд ходисмо Босну преходисмо. Често књиге земљу прелажаху. Пак одбеже своју стару мајку. Оружан јунак Дунав преплива. Па Ситницу воду пребродише.
  5. Има и сасвим непрелазних глагола, који се у песмама употребљавају као прелазни, и онда имају додатак у 4. пад., који значи предмет те радње.
  6. Примери: Сједе зета Страхинића бано, сједе њега за совру готову. Сједе Богдан Ђога великога. Тешке путе да путујем. Тешке броде да бродујем. Да ти кукаш срећу твоју. Ту́жи̑ (тј. жали) млада ђевера Андрију. Плаче Батрић Јанка и Грујицу. Пауна нам глава боли. Зора га је забелела проћу пусте куле карауле. Тако бива и у реченицама без подмета. Примери: Ђе кога боли. Кад јунака заболело беше. Кога тишти, онај и вришти. Протискује ме. Пробада ме. Жуљи га да плати. Мрзи ме се овђе распасиват.
  7. Уз гдекоје глаголе стоје два четврта падежа, од којих је један предмет, а други је прирочни четврти падеж, који се тако зове зато што, значећи неко својство онога што је предмет уједно служи као допуна прироку те реченице, без које ту не би био потпун мисаони закључак.
  8. Примери: Не држим те бана најгорега, но те бана држим најбољега. Не држах себе достојна да ти дођем. Кума мећу Крститеља Јована. Како те је Бог весела дао. А погледе створи стријеле. Ја ниједног лоша вас не знадем. Показа себе жива. Кад ме глобише, крива ме нађоше. Честита бих њега учинио. Ходи мене узми господара. Је л’ га кажу одвише јунака. Ма ме за то крива наћи нећеш. Блажене називамо оне који претрпљеше. страна 177 Постави га Ћурчија као буљубашу над десном страном Јадра.
  9. Уз именице које изражавају осећање, као: страх, туга, срам, срамота, стид, брига, скрб, воља, жеља, милина, стоји у 4. пад. реч која значи онога чије је то осећање.
  10. Примери: Ти имадеш брата јединога страх је мене, биће погинуо. Јер га је страх да се не утопи. Да је није кроз горицу туга. О, лакоми, срам вас било! Стид је мене у очи гледати. Препаде се срамота га било. Нити га је за то брига. Колико те год воља. Не била вас вашег брата жеља како мене и брата мојега. Све шенице да те је милина. Није га скрб.
  11. У 4. пад. стоје речи које знане меру: за вредност, множину, величину, тежину и време.
  12. Примери: Чудне пушке, ваља мушку главу. Дао би му двије пушке мале, што ваљају стотину дуката. Оста мртви иљаду Турака. Скоро нам је Ибро оглобио кнеза с Унча стотину овнова. Камен око три аршина висок, један аршин широк, једну пед дебео. Те́жи једну оку. Свако пуце по од литру злата. Ови су Турци цело лето ударали на Србе. Носише се летњи дан до подне. Служи мене и трећу годину. Ја ћу бити код стоке сву ноћ. Тако су копали вас дан. Преко дан удари те отме и трећи шанац. Уставши онај час, вратише се. Који га моле дан и ноћ.

ПЕТИ ПАДЕЖ[уреди]

У петом падежу реч показује:

  1. Да се дозива оно, или да се обраћа ономе што она значи. У том смислу је речу 5. падежу апозиција подмету.
  2. Примери: Оди, једини пријатељу дома мога! Иди к мраву, те се научи, о лењивче! Мили Боже на свему ти хвала! Богом браћо, огњени змајеви, немојте се тако завађати. Шта си дочекала, домовино драга! Недај се, дакле, витешки роде. Драги пријатељу! Поштовани Господине!
  3. Облик 5. падежа долази у песмама место првога као подмет. То бива да би се испунио стих потребним бројем слогова.
  4. Примери: Маче војску Ерцеже Степане. То је Вуче књигу проучио. Кад то зачу Вукашине краљу. Узе књигу Краљевићу Марко.

страна 178

ШЕСТИ ПАДЕЖ[уреди]

Реч у шестом падежу:

  1. Означава оруђе којим се извршује оно што глагол значи.
  2. Примери: Сабљама јој сандук сатесаше. Једну војску буздованом бије, другу војску бритком сабљом сече. Како кога копљем удараше. Анђео прекрсти поље штапом. Илија их громовима гађа. Служи вино Туркиња девојка златном чашом и бијелом руком. Марко често оком погледује. Па закуцај алком на вратима. Соко перјем лети, а не месом.
  3. Тако и у мисленом значењу:
  4. Примери: Прохесапи и умом промисли. Кад јој се син опаше снагом. Проговори громовитим гласом. Који бијаху кажњени болестима. Те га мучи мукам свакојаким.
  5. Реч у 6. падежу означава као оруђе онога или део онога што је подмет у истој реченици.
  6. Примери: Ђе је она сама собом пала. Карађорђе сам собом отиде да диже војску на ново. Собом млада до мркова дође. Да ти легнем главом на крило. Паде Ђемо главом без узглавља. Поклања му се челом до црне земље. Но се роду лицем клања. Јачаше дихом. Извила се златна жица врхом из мора.
  7. Реч у 6. падежу означава материјал којим се врши оно што глагол значи.
  8. Примери: Златом везе све по чистој свили. Дохватила сабљу Момчилову, те је сланом затопила крвљу. Умиј мене студеном водицом. Ја сам вас помагао брашном, житом, сољу. Опкољен водом и Турцима. Осу се небе звездама и равно поље овцама. Покрићу је жеженијем златом. Планине се снијегом завише. Покрио се зеленом доламом. Једнога засуше камењем. А титра се златним буздованом к’о ђевојка зеленом јабуком. Хоћаху ме оженит’ латинком. Када врба грожђем роди. Главом ће својом платити. Ја се нећу застидети њоме. Сташе трговати свињама. Насијао сам њиву пшеницом. Поток потече водом као и пре. Чим миришу недра твоја, или дуњом ил’ неранчом, или смиљем ил’ босиљем? Чим си ми се тако понесао или снахом или сватовима ил’ господским даром пријатељским? Који Шапцем комендира градом. Тако а у мисленом значењу. Примери: Нека Осман злобом дише. Рђом кап’о док му је колена! страна 179
  9. Реч у 6. пад. стоји као додатак глаголу, значећи начин на који се врши радња казана глаголом.
  10. Примери: Племе моје сном мртвијем спава. Којом бих га смрћу уморио? Трком трчи низ бијелу кулу. Грохотом се смеје. Соко њему писком одговара. Сви јој голуби гуком гукаху. Тајом иду кроз корита равна. Каже изреком. Оде кришом. И дигнуће гредом Подгорицу. Да ударе на шанац јуришем. Пуштио си мене вересијом. Тако ми све црном штетом не пропало! И осталу женску чељад војска ропством собом узе. Окренуше редом пити вино. Тако и кад се начин казује количином. Примери: Подајте јој двојином онолико. Двојином их више посјекоше. Киша пада капљицама, пак напада локвицама. Поврви народ гомилама. Суседи се скупе гомилама пред моју кућу. Скакавци што јатима долећу из Азије. Грнуше свиње чопором. Ја ћу дићи листом Удбињане. Продају сир центама а масло качицама. Тако и кад се начин казује поређењем. Примери: Волим мријет’ него робом живјет’.
  11. Реч у 6. падежу је додатак глаголу, да означи мицању пут или простирању место.
  12. Примери: Другијем путем отидоше у своју земљу. Оде Марко гором певајући. Шеве тице небом лете. Момче иде планином а девојка градином. Пак отиде морем трговати. Селом иду село страх имаше. Кад су били пољем широкијем. Учини границу Јастрепцем. Од нишке је стране била граница реком Топоницом.
  13. Реч у 6. падежу бива додатак глаголу којим се казује време у које се догађа оно што глагол значи.
  14. Примери: Часом ведро, а часом облачно. Недељом и свецем излазио би с њима у шетњу. Друга ку̏ка̑ јутром и вечером. Сарајево рано затворено, а у јутру зором отворено. Чим га виде, тим га и познаде.
  15. Реч у 6. падежу бива именски прирок.
  16. Примери: Он ће другим бити Скендербегом. Збор ни био збором а договор договором. Да сам тобом ја бих друкчије радио. Ко се овцом учини, курјаци га поједу. Да се не би и он јагњетом провргао. И она се протурила стеном. Назове се царем српским. Вукашин постане краљем. Указиваше се врло веселим и задовољним. Земља се управо може назвати родном. Туђу мајку мајком зовеш. Зову Влахом свакога сељана. Прозову је пепељугом. И Турчина зовеш каурином. страна 180
  17. У 6. падежу бива прирочни додатак.
  18. Примери: Уђе кадетом у регименту. Свака је добра девом, но да је видимо невом. Робом икад а гробом никад. Поткуј и мене млади јуначе, нека бих коњем у гору текла. Скендербег је срца Обилића, ал’ умрије тужним изгнаником. Жене које су ђевојкама биле у краљицама. Да је у Кочину крајину дјететом заробљен. Четврти му робом служи. Већ га робом доведите.
  19. Уз гдекоје глаголе предметов прирочни додатак казује се 6-тим падежем.
  20. Примери: Учини га дружба старешином. Учини га главним кнезом. Градимо га лажом. Што ти Турке градиш каурима. Њега постави војводом поцерским. Оћете да ме направите свињаром. Кад те таким познајемо. Даду му отворено писмо, у коме га наименују буљубашом. Остави наследником сина својега.
  21. У разном смислу долази 6. падеж као додатак многим глаголима, као: клети се, заклети, заклињати, кумити, братимити, итд.
  22. Примери: Кунем ти се Богом. Закле је небом и земљом. Па је воду Богом заклињала. Јован му се Богом кунијаше. Тај се њему и заклиње тешко који брацем а који сестрицом. Кумим те Богом и Св. Јовањом. Не брини се мојом кабаницом. Сад се више ничим не старајте. Не шали се главом, господару. Нећу да се мноме ругају непријатељи.
  23. Има придева уз које иде 6. падеж, стојећи у свези с оним што придев значи.
  24. Примери: Мачва је обилна житом. Будите задовољни својом платом. Ја сам задовољан оним што имам. Те је Фрушка вином изобилна. Тамо су људи ниски растом. Како ћу лицем весела бити кад ми је душа болесна. Старешина није свагда годинама најстарији у кући. Нездрав и телом и душом. А некмоли да је чим оскудан. Велики тијелом а мален дјелом. Пошаље породом и јунаштвом најзнатнијега везира.
  25. Реч у 6. пад. бива додатак именском прироку.
  26. Примери: Који је родом Бугарин. Родом и вјером Србин. Који је родом из Рисна. Доиста сам местом из Будима. Докле домом бејах под Голијом. Отаџбином Истријанин. Сви су старче, старином Бошњаци. Они су сви занатом витезови. Од мене ти Богом просто било. страна 181
  27. Реч Бог стоји у 6. падежу да се коме појача сродство.
  28. Примери: Богом брате војвода Дојчине. Ој Марија богом посестримо.
  29. Реч срећа у 6. пад. узима се да означи нешто повољно, а реч несрећа да означи нешто неповољно.
  30. Примери: У том срећом, ударе некакви људи путем. Срећом његовом онај га дан не затворе. Неће ли то срећом бити каква кућа. Буздован несрећом ковачевом прсне. Него се догодило тако злом згодом.
  31. У неким случајевима речи у 6. падежу значе оно чиме се ко бави.
  32. Примери: Који народним послом иду. Који се онђе десио народним послом.

СЕДМИ ПАДЕЖ[уреди]

У седмом падежу сад се не употребљавају речи без предлога. Остатци од тога још су се сачували у речима: лети, зима, ономадне, лани, врху, меште, јави, итд. које се сад сматрају за прилоге и предлоге, а не као именице у 7. падежу.

Б. ПАДЕЖИ С ПРЕДЛОЗИМА[уреди]

Предлози употребљени с именицама имају стварно и мислено значење.

У стварном значењу предлози с именицама означавају место, правац и од чега је што.

а) Место означавају кад се исказује мировање или кретање на ограниченом простору не мењајући место.

Примери: Кућа у пољу. Бој на Мишарском пољу. Облак врх земље. Благо под земљом. Свештеник пред црквом. Крчма за гором. Пузи по земљи. Над хучним морем, на кршном стењу. Усред двора огањ гори.

б) Правац означавају кад се исказује кретање мењајући место.

Примери: Иде кроз ливаду. Попео се на планину. Али јури Мехмед-ага уз обалу ледне реке. Поред стене, поред жбуна на врлетни стиже крај. Пуста је гора кроз коју ходим. Ено већ се крију сјајног сунца зраци, ка западу златни путују облаци. Стаза преко поља. Пак потрча кроз Мироч планину. Пак погледа пут жаркога страна 182 сунца. Јеси л’ иш’о покрај мора? Заредио од куће до куће као водичар.

в) Од чега је што.

Примери: Да начини наџак од челика. Од тог брашна не буде пита. Па извади дивно одијело, све од срме и од чиста злата. Садељајте гуслице од сувога јавора. Поставићу темељ од олова. Чија ли је грана од бисера. Из сваког пања не може се светац истесати. Из једнога дрвета икона и лопата. Из ничега мене створи. Да је све што видимо из ништа постало.

У мисленом значењу предлози с именицама означавају време, узрок, начин и разне друге односе.

а) Примери за време: Ми ћемо те често походити у години свакога месеца, у месецу сваке недељице. Под јесен. Пред пролеће. За јутра. За годину. Постарај се да дођеш пре зиме. Тако стаде за три годинице. Преко године.

б) Примери за узрок: Умр’о од туге. Учинио је то од своје воље. Ја сам с тебе допао тамнице. Знам да из незнања оно учинисте. Не могаху пута разазнати од мириса ситна босиока, од лепоте румене ружице. Пак се за то расрдио на ме. Њему веру за невољу даје.

в) Примери за начин: Радио је мимо закон. Сеја брату кроз плач говорила. Што на игри изгубите. Осудили га на смрт. Дао сина на науке. Сред сумње и страха. Тако му све иде у назадак.

Са разним предлозила стоје имена у разним падежима.

У ДРУГОМ ПАДЕЖУ[уреди]

  1. С предлогом без реч у 2. пад. означава да нема онога чему је она име.
  2. Примери: Мучно му је ићи без оружја. А пуштени коњи по ливади без седала и без покроваца. Код тебе видим град без барјака. Како ти је без крила твојега? Сам је Бог без гријеха.
  3. С предлогом осим (осем, сем) реч показује:
  4. а) Да се нешто издваја од онога што она значи. Примери: Поскочице осим кола не смије нико ни поменути. Ухвати курјак козу, која је била легла на крају осим осталијех коза. Као да наш језик осим свију језика на овом свијету никакви правила нема. Настран, тј. осим осталијех људи. б) Да се од нечега издваја или изузима оно што она значи. страна 183 Примери: Воће расте и рађа свуда, а тако и виноград, осим равне и баровите Мачве. Нека изберу коју хоће Европску државу осим Русије. Вода све опере осим гријеха. Не даде за собом ући никоме осим Петра и Јакова. Има паса и осим шарова. Напомена: Има случајева у којима реч осим стоји место речи него и тада нема значење предлога, нити с њом стоји реч у 2. падежу. Примери: У двору му нигђе никог нема осим болан слуга Миловане. Да на бегу ништа више нема осим једна танана кошуља. Он не носи цвјећа свакојака осим једну ружу и каранфил. Боже сачувај да се чим другијем хвалим осим крстом Господа нашега. Да се нема чим другим опасати осим ликом. У по којем примеру не може се реч осим заменити речју него. Пример: Сваком поруга осим девојци. Ту би се реч осим могла заменити речима само не, па би било: Сваком поруга само не девојци.
  5. С предлогом кром, кроме, окром реч показује исто значење које и с предлогом, осим, који је много обичнији.
  6. Примери: Да никога украј мене не би кром горице, камења и ноћи. А кром војна њезино срдашце и не знаде за друго сунашце. С молером је ту био кроме осталије знатније Српчића и поп Сава. Окром Бога јединствено на њих над имаде.
  7. С предлогом ван, изван реч у 2. пад. означава.
  8. а) Да се искључује простор који се обухвата значењем речи употребљене с тим предлогом. Примери: Брзо иде, али изван пута. Поранили беху у зору лов ловити изван града. Видио сам их неколико близу сеоске Цркве, али изван порте. б) Да се искључује простор који не обухвата својим значењем реч употребљена с тим предлогом. Примери: Нису водили никакве трговине изван земље (значи да су је водили само у земљи). Пророк не може погинути изван Јерусалима (значи да може погинути само у Јерусалиму). в) Да се простор који се казује речју с тим предлогом изузима као простор за који се већ подразумева да се на њему дешава. страна 184 Примери: Нека се српски живаљ само тога Закона и ван Србије држи. г) У пренесеном смислу. Примери: На ове речи будем ван себе. Говораху да је изван себе. Изван очију, изван памети (пословица) Нећеш! Нећеш! К’о ван себе врисну. д) Често предлози ван и изван стоје у значењу предлога осим. Примери: Вода све носи изван срамоте. Дужни су постит’ сви изван мале деце. У новољи немам пријатеља ван мог ата и светла оружја. Немој имати другога Бога изван мене једнога. (Сазвао све синове Давидове изван Соломуна. Изван речени узрока има и други много.
  9. С предлогом близу реч у 2. пад. означава да се нешто налази или збива у близини онога што она значи.
  10. Примери: Чадор пење Сибињанин Јанко близу двора Јеле удовице. Кад сватови буду с девојком близу куће. Кад су били близу Купинова. Близу двора гле менека. У пренесеном смислу. Примери: Кад је ко близу смрти. Што је ветхо и остарјело близу је краја. То је близу памети. Предлог близу има и поређење. Примери: Ви сте ближе бога и чудесах. Тица што се више диже, то је свога града ближе, тако човек што је ниже: то је свога дома ближе. Тешко оном ко ј’ најближе Марка.
  11. С предлогом код реч у 2. пад. значи:
  12. а) Да се нешто налази или збива у непосредној просторној близини онога што она значи. Примери: Помкоше се један до другога код краља му мјесто учинише. Ово су ти приморски хајдуци, све изгинут’ један код другога. А невеста стоји код девера. У дворима коњи оседлани, а код коња под перјем јунаци. Не стој драги код мене. Она стаде граду код капије. б) Да се нешто налази или збива у значењу припадања ономе чему је она име. Примери: Код Марка су три ћемера блага. Ватих му се руком у џепове, код њег’ нађох до три кесе блага. Заспала Јана код стада. Нисам ни код своје куће чистила. Код свакога манастира има по неколико ђака. Кад сам била код мајке девојка. Што сам теби код бабајка везла. Код свакога стара мајка плаче, код Милете сестрица Милица. Добро ти ми код тебе бијаше! страна 185 Кад сам код њега био на кочаку. Код тебе је на вечери било. Приби се код једнога човјека у оној земљи. И код нас је родила шеница. Крили су се по шуми и по другим селима код своји пријатеља и познаника. Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код бога и код људи. Што год рекли код Бога се стекло. Код народа немају правога повјерења. Код мене је овака уредба. в) Да се има или да постоји оно што реч у 2. пад. значи. Примери: Што ће мени Ришњански мачеви та код моје сабље Шамлијанске. Како би ти узео оног губавог код такик красних коња. Није право да народ мре од глади код те проје. Код толика газдашага мога нисам кадар ни девојке наћи. Срамота би било да Турци дођу у моју кућу, па код толике славе и имена мога ништа у њој да не нађу. — Лако је сваком код памети.
  13. С предлогом крај реч у 2. пад. показује:
  14. а) да је нешто у простору у близини али са стране онога што она значи. Примери: А крај мене цветићи и трава. Девојка седи крај мене. Играли се врани коњи крај Мораве на обали. На води је тридест Удбињана, крај свакога двори по девојка. б) Предлог крај има и облик 6. падежа као именица а и тада задржава значење предлога. Примери: Пала магла у приморје, ал’ се види крајем мора. А Млечићи поставише војску по граници крајем Горе Црне. в) Предлог крај бива и сложен с предлозима из, на, од, у, задржавајући исто значење. Примери: Вика стража искрај поља. Искрај воде ужди шеишану. Да утече ноћу искрај мене. — Кад је био накрај поља. Одмах бише накрај горе чарне. И пренесено: Човјек накрај срца. — Од крај Бара до поља Грахова. — Дочека их краљу Мијаило украј Лаба, украј воде ладне. И наша је кућа украј пута. г) Кад је предлог крај сложен с предлогом по, има значење предлога поред. Примери: Јеси л’ иш’о покрај мора? Смиљ Смиљана покрај воде брала, Ударише покрај винограда.
  15. С предлогом поред реч у 2. пад показује:
  16. страна 186 а) Да се нешто налази, простире или креће у близини, али са стране онога што она значи, те се тако у стварном значењу једначи с предлогомпокрај. Примери: Кад буду поред цркве. Па ме носи поред двора њена. Ударивши у том путу негђе поред гусака. Начинићу цркву и џамију обадвије једну поред друге. Који је поред њега јахао на коњу. Под чадором лежи рањен јунак, поред њега сабља димишћија. А Марија стаде поред мајке. У зубима држи драги камен поред ког се види вечерати. У пренесеном смислу: Поред све добре воље, нисам то могао учинити. Поред својих брига и невоља нисам на то ни помишљао. б) Да је нешто заједно с оним што значи реч с предлогом употребљена. Примери: Узех врага поред блага. Ти Владимире поред кћери моје имаш Драч у мираз. Благо мени поред тебе. Поред маћије омрзне на њу и отац. в) Да се има или да постоји оно што значи реч употребљена с предлогом. Примери: При оволикој множини пјесама и поред болести моје главе и очију за сад се друкчије није могло учинити. Што би поред зиме и заспао то ти прекида сан горопадна вика помамни Бугара. Који се (гласови) поред свега мноштва славенскијех слова пишу с крпежом. Да је поред свега превеликога богатства био врло тврд. Изобилан сам радошћу поред свију брига. г) Овај се предлог може сложити с предлозима на, с, уз, па и опет да задржи исто значење. Примери: Иде Гашо напоред овацах. Според њега ружа цавтијаше. Иде Никад успоред овацах.
  17. С предлогом до реч у 2. пад. показује:
  18. а) Да је крај примицању онде где почиње оно што значи реч употребљена с тим предлогом. Примери: Цар с’ одмиче, Марко се примиче, док дотера цара до дувара. Једном крочи до коња докрочи. Дошавши јеж до једне кладе, увуче се под њу у буково лишће. Јер су се неколико пута били догонили до шанца. б) Да се означава не само место, на ком се примицање завршује, него и сва дужина која се кретањем обухвати. Примери: Спуштај гране до зелене траве. Попуштио крила до копита. Отегао се до неба. Крваве им страна 187 руке до лаката. Крвав дервиш бјеше до очију. Срезаћу ти црвен кавад до земље. А бијела брада до појаса. Заредио од куће до куће као водичар. Чини ми се до мора је моје. Од Жабљака до Цетиње воде ударен је чадор до чадора. Кад уздишу до Бога се чује. То се чудо чак до цара чуло. Јао мене и до Бога. Песма иде од уста до уста. Од речена до створена ка’ од листа до корена. Цвили пишти, до Бога се чује. Пише књиге и шаље чауша до Прилипа града бијелога, до онога протопоп-Недељка. в) Значи меру до које се извршује нека радња. Примери: И сатријех Грчку до темеља. Истраживати што до најпоследње ситнице. Па све опуцка до мрве. Док не даш до пошљедњег динара. Бићемо се море до једнога. Бићемо се до последње капи крви. Свуче се до кошуље. Кад невоља кога до што доћера. Предраг мајци до коња дорасте, а до коња и до бојна копља. А кад злато до ђерђева била, купила јој ђерђев од мерџана. Од младости до старости. г) Значи место или какав предмет до којег се нешто трајно бави. Примери: Виноград је нама до чардака. На обали до воде Ситнице један зелен ту бијаше чадор. Уврх совре силан цар Стјепане а до њега стари Југ-Богдане, а до Југа девет Југовића. Седа цару до десна колена. Стиже Марко близу до Косова. Зрно до зрна погача, камен до камена палача. Коњ до коња, јунак до јунака. д) Значи време трајања нечега. Примери: Не дам сина до пролећа. Не пуст’ гласа до бијела дана. И ћуприја остане до данашњега дана. Бијаху још два дана до пасхе. Тако је до мрака ту лежао мртав. Потписа ме цареви везире да сам војник цару до вијека. — До сунца јој вода бистра била. Човек се до смрти учи. Који претрпи до краја благо њему. Жалосна је душа моја до смрти. Рајске славе уживала та у царству небескоме а до суда Божијега. Да дођу до године. ђ) Значи власт или моћ да нешто учини онај којега означава реч употребљена с тим предлогом. Примери: То стоји до тебе. До њега стоји да нам да или да не да. До вас, господо, стоји, да то буде или да не буде. Колико до вас стоји, имајте мир са својим људима. е) Значи онога ко је узрок или крив нечему. Примери: Па до кога буде кривица, одговар’о Богу и народу. Што си, Љуби, ужућела? Али ти је што до страна 188 мене, ил’ до мога врана коња, ал’ до моје бритке сабље, ал’ до моје миле браће, ал’ до моје драге селе, ал’ до моје старе мајке? Није мене што до тебе, нег’ до твоје старе мајке: с вечер’ воду пролијева, у поноћи иште пити. ж) Да се ма̑ри̑ или не мари за оно што значи реч употребљена с тим предлогом. Примери: Није мени до ваше вечере. Теби је до јела а видиш где газда хоће да умре. И што ми је до њихове свађе! Колико је једнима до њега толико и другима. Што је теби до тога? Што је теби до нас? з) Значи оно што и с предлогом осим. Примери: Све се мијења до воље божје. Нико не зна до нас ђе је зло, Вода свашта опере до црна образа. Мајка нема до тебе једнога. До оружја и срдашца свога он не крену друга ни једнога. Не боји се никога до Бога. Ко је икад на свијет’ дочека’ а од ђеце једне распуштене штогод друго до вјечите муке.
  1. Напомена. Дешава се да реч до, значећи што и реч осим изгуби значење предлога и не захтева да буде с њиме реч у 2. падежу.
  2. Примери: А да што је свијет до трпија. Ништа није могао чути до вику. Немам ништа до једну шћер. Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом. Нико не зна сина до отац. Ја бих свашто мајко раскинуо до проклето дрндарско тетиво.
  3. Напомена. Дешава се да предлог до стоји пред другим предлогом, али падежем управља онај други, а не он.
  4. Примери: Спустио се мало у Удбину до под кулу Глумца Осман-аге. Оде Јово до под своју кулу. Кад је био до близу Будима. Јед’ге, пијте до у зору Турци. Чекавши до пред зору. Милош иде и кулаша води до пред шатор српског цар-Стјепана. Куд ће вештица до у свој род. Све ће бити до у ћосе брада.
  5. Напомена. Реч до стоји каткад и пред прилозима.
  6. Примери: Јер ће осуда вечна твоја мним до брзо на њих пасти. Шта ја чиним не знаш сада, до мало ћеш пака знати. Чућете до мало времена. Уседни коња па бежи, да ми не речеш до после: превара што ме превари.
  7. Напомена. Реч до не управља падежем ни онда, кад стоји пред речима које се не мењају.
  8. Примери: До подне. Довече. Тако и неки пут предбројевима и речима бројног значења. страна 189 Примери: Ето мене до петнаест дана. Згода дуг и до сто година наплаћује. Сад на теби зелена долама, до дан, до два зелена травица. Брже боље до недељу дана. Да ће ми он до толико и толико дана са две иљаде момака доћи у помоћ.
  9. С предлогом од реч у 2. пад. показује:
  10. а) Да је на крају онога што она знача место с којега се што одмиче. Примери: Од огња ми чедо одмакните. Истави лонац од ватре. Од града се Турци одмакоше. Откиде се лађа од Будимског града. Нек одмакну коње од обале. б) Да се одваја нешто што је било у вези или заједници с оним што значи реч која је употребљена с предлогом. Примери: Раставићу сламу од шенице. Ману Комнен мачем пламенијем те одвоји од Мустафе главу. Одвали камен од врата. Ти се хоћеш дијелити од свијета бијелога. Одби се грана од јоргована и лепа Смиља од своје мајке. Отпусти се од ручна девера. Одлучиће нас од праведнијех. Не мами ми сина лети од орања зими од оваца. Трже Марко ноже од појаса. Утри сузе од бијела лица. Па он проли сузе од очију. Ђе је од ње капља крви пала. Од облака пукоше громови. Већ од коња добрих одсједоше. Па се млада од земље подигла. в) Даљину нечега од онога што значи реч употребљена с тим предлогом. Примери: Колико је небо од земљице толико је и мој род од мене. А једну је воду запазио у планини подаље од друма. Не пружај се даље од губера. Оде Марко у гору зелену подалеко од цареве војске. Твоја је срећа далеко од тебе. Далеко било од нас! г) Уз пар предлога оддо показује целину простора између два места, који почиње од онога што значи реч употребљена с предлогом од. Примери: Да одведеш киту и сватове од Будима до Призрена града. Од главе до пете. Паде тама од неба до земље. А што сам се стара замучила од мојега двора до твојега. Већ се бијем и пребијам од дрвета до дрвета, од камена до камена, од немила до недрага. Глас отиде од уста до уста. д) Показује правац кретања нечега, које почиње од онога што значи реч употребљена с тим предлогом. Примери: Дува ветар од севера. Студен ветар од истока дуну. Роди нам се од запада сунце. Ђе се прамен магле запођеде од Костура града бијелога. Да страна 190 ударе одозго од планине. Да ће многи од истока и запада доћи. Па пружи од себе руке. Дај ми, Боже, вијоре ветрове да подуну отуд од ширине. Окрену га од Прилипа града. Окренувши главу од њега. Долећеше два врана гаврана од Косова поља широкога. Стиже књига од Малене Бањске. ђ) Показује примање, одузимање или захтевање нечега од онога што значи реч употребљена с тим предлогом. Примери: Па узима Шабац од Турака. Узима један од другога. Отео од Турака Бању. Од госпође чашу приватио. Заиште од матере ону пушку. Да проси милостињу од људи. Од Турака шићар покупише. Па од цара Косово закупи. е) Да нешто припада ономе што значи реч употребљена с тим предлогом, те би се имало исто значење кад би се од ње начинио присвојни придев. Примери: Још да имаш рибе од Охрида. Пристигла ме од Сења потера. Лијепа као вила од горе. Убила ме рђа од тамнице. Царство моје није од овога свијета. Ово бјеху од земље судије. Одмах позна стража од Арапа да у војсци не имаде Марка. ж) Значи да је некоме постојбина оно чему је име реч узета с тим предлогом. Примери: Откуда си, од кога ли града? Ја сам јунак отуд из крајине од Добуја града бијелога. Једно бјеше од Прилипа Марко, друго бјеше Реља од Пазара, треће бјеше Милош од Поцерја. Господине царе од Стамбола. Кума куми од Будима краља. Краљу Ђурђу од Маћедоније. 3) Показује да нешто, било повољно, било неповољно долази од онога чему је име реч с тим предлогом удотребљена. Примери: Што је од Бога слађе је од меда. Књига каже на Урошу царство од оца је остануло сину. Ватите се кола тога, од Вишњег је оно Бога. Заповјед је така од везира. Ни Тодора ни од њега гласа. Од мене ти Богом просто било! Да јој кажем од цара поздравље. Кажи њему од мене благослов. На мени је останула клетва од мојега честитога кнеза. Да им је зулум од кнезова. Ид’ одатле од Бога моријо! и) Значи онога или оно од кога или од чега произлази радња кад је глагол у трпном стању. Примери: Што је теби од Бога заповеђено. Не буди од мене речено. Анђео послан од Господа Бога. Па ми не страна 191 би од Бога суђено. Буде покаран од свију и суђен од свију. Поштован од свега народа. ј) Додатак прироку показујући од чега бива оно што се прироком каже. Примери: свака тица од свог кљуна гине. Волим од ваше руке умријети. Ако падне од тебе јунака, к’о да паде баш од моје руке. Срби као сељаци живе само од земље и од стоке. Далматинци живе од мора тј. од путовања и трговине по мору. Од Петра ме ухвати грозница. Вишњичица род родила од рода се подломила. Умирем од глади. Умрех од жеђи. Иде сам од своје воље. Да је сирота од страха једва жива остала. Ил’ се шалиш, ил’ од збиље бијеш. Лежаше од грознице и од срдобоље. Не гњев’те нам гиздаве девојке, девојка је и од себе гњевна. к) С овим предлогом реч у 2. пад. показује порекло некога или нечега. Примери: Бе аферим пиле од сокола! Да су данашње Бушатлије од Иванбеговића, али они сами казују да су од Мрњавчевића. Ти си, Ђурђу, рода господскога од принципа од Чарнојевића. А ожени два нејака сина с преко мора отуд од Латина. Ако је и змија од срца је. Не имао од срца порода. Нит’ си јунак нит’ си од јунака. Ти си тић од кукавице. Од стара оца ђеца сирочад. Не Милета, брате, од матере. Од врла се орлић рађа. Од камена ником ни камена. На част њему слава од таког писања. Ваљада си од старијех чуо: за хајдуком у гору не иди. Уредбе које је он од Нијемаца у Фрајкору и по том живећи у Срему био видио. Од руке му ништа не родило. Не иде ми од руке. Ја сам ову пјесму писао од Подруговића. Од мене си научио што знаш. л) У стварном значењу показује врсту, а у мисленоме начин. Примери: У свакоме дућану да буде трг од друге руке. Мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе. — Сваки од своје руке толковаше. Довија се од сваке руке. Који зна добро читати и од средње руке писати. Од ока (проценити што). Од рамена (пресудити што). Од прилике. Сад им свакоме од реда све прашта (без изузетка). љ) Реч у 2. пад. с овим предлогом показује да од онога што значи постаје нешто друго. Примери: Од деце људи бивају. Од прута бива велико дрво. Од крви не може бити вода. Од трговине страна 192 створи се голуб, а од Турчина створи се кобац. Од зрна у једанпут постане мачак. Кад кум, окуси од вина које је постало од воде. Да су од раје постали господари и војници. Обор-кнезови су постали од стари српски кнезова. Од тог неће ништа бити. Од тог нема ништа. Да видите шта ј’ Од паше било. Од тебе ће триста јада бити. Дом мој дом молитве нек се зове, а ви начинисте од њега пећину хајдучку. Да видите јада од Турака. Шта уради од људи! Чин’ од блага што је теби драго. Куће су обично све од дрвета. м) Атрибут именима: Примери: Све истури од боја тонове. Москови су од боја јунаци. Јанко има коња од мегдана. На се тури ођело од дике. Да имадем брата од заклетве. Ово н’јесу ране од пребола. Јесу ли ти ране од самрти. Човек од закона. Није сам он од тога посла, него га је Бог за свашта дао. Ту је мајдан од добријех коња. н) Показује век, меру, и вредност. Примери: Како јелен од године дана. Јуне од године дана. Мог Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана. Старац Фочо од стотине лета. — Сад ми дајте једну чашу вина ма доброга и чашу од оке. — Сваки чифти од дуката жута. њ) Означава оно од чега је неко власник. Примери: Господар од куће. Кажите господару од оне куће. Онда се господар од галије сети свога за новчић купљенога мачка. Сваки је свога мали господар. Цар од оне земље дозове га преда се. о) Означава оно од чега се казује део. Примери: Да ти носим понуде: од комарца ребарца, од мушице, душице, и од рака два крака. Они носе руку од јунака. Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце од јунака. И ево ти од Арапа главе. Дмитар узе доњи крај од града. Три пута се опасао пасом, а четвртом до сабље кајасом. Немој носит’ ништа од оружја. Од Србаља мало ко погибе, од Турака мало ко остаде. Неки од странаца дођоше у град. Па беседи један од Сењана. Од сељака има ковача, туфегџија. И ти си од њих. Једни веле ода зла је рода. Ко је Србин и српскога рода и од српске крви и колена. п) Чини допуну глаголима. одвратити, ударити натраг отпасти, уклонити се, уздржати се, пробулити се, отпадити се, одметнути се, понети с, туђити се, зарећи се, одрећи се, одучити се, крстити се, престати, мировати (седети с миром), лечити се и још некима. страна 193 Примери: Људе одврате од предаје. Не ваља од своје речи натраг ударати. Отпадоше од вјере. Уклањајте се од свакога зла. Није се могао од смијеха уздржати. Кад се пробуди од сна. Што су се отпадили од кућевнога посла. Да је Кара-Махмут Бушатлија од цара се својега одметнуо. Они су се понијели и као отуђили од свога народа. Нигда ти се нећу потурчити ни одрећи од крста мојега. Зарећи се ни ода шта не треба. Крсти се ти од њега. Јер су се одучили од рада пољскога. Да ми за сад престанемо од свађе. Стану мало да почину од боја. Да мирује Рамо од Тураках. Но да с миром сад од Срба седи. Тим се лечи од назеба. Пошто се излечи од ране. р) Тако и глаголима: бранити, заклонити, чувати, крити, тајити, заградити, затворити. Примери: А да цркву од Турака бране. Нек се рани и ода зла брани. Од јада се на мач наслоњаше а од сунца пером заклоњаше. Чувајте се од лажнијех пророка. Слабо се што од њега може сакрити. Па од свога тајим побратима. А ти га загради од села селеном, од мене босиљком. Затворите царство небеско од људи. с) Тако и глаголима: избавити, опростити, ослободити, требити, плевити, чистити, отрести, осушити, утешити, оправдати, жалити. Примери: Избави нас од напасти. Опрости ме данас од Арапа. Ослободити кога од порезе може само Милош. Требе се воћке од гусеница. Лехе од лука ваља плевити од траве. Да чистимо земљу од некрсти. Не може да се отресе од рђе. И од суза жалоснијех своја лица осушиле. И од плача утешимо. Који се оваквом клетвом оправда од чега. Не жали ме, брате, од једнога. т) При поређењу речју с тим предлогом казује се оно са чим се поређење чини. Примери: Шире је небо од мора, дуже је море од поља, брже су очи од коња, слађи је шећер од меда. А шта је лепше од славе божје и од вечере с правдом стечене. Јаче село од сватова. Она је била беља од снега, руменија од ружице, сјајнија од сунца. Ја повише од вас видим. Јер он свашта има боље од нас. Волим брата од очињег вида. Који знаду мање од њега.
  11. С предлозима више и изнад реч. у 2. падежу:
  12. а) Показује да се место, на коме што бива, налази даље од горње стране онога што сама значи. страна 194 Примери: Даница се њему одговара: ја, сам била, ја сам дангубила више б’јела града Биограда. Буздован зазуја више куће. Има биљег виш’ десне обрве. Ко више себе пљује на образ му пада. Више Марка књигу опазио. Соко Ђого паде на колена, изнад њега копље прелетело. Не гризеш ти мени уши, већ онај што се вије изнад мене. б) Показује да се, гледајући ствар у дужину или у ширину, налази нешто на страни која се сматра за вишу. Примери: Зауставише се више нашег села. Шатор пење Новаковић Груја у планини више Дренопоља. Више моје главе ружу усадите. У Омера више Сарајева. Изнад цркве поље притискоше.
  13. С предлогом ниже реч у 2. пад. показује да се место на ком што бива, налаза на нижој страни онога што она значи.
  14. Примери: Наже цркве поставио табор. Ниже ногу бунар ископајте. Пуче пушка ниже Београда.
  15. С предлогом испод реч у 2. пад показује:
  16. а) Да се нешто уклања с места које се налази под оним што она знача, или му се прилази. Примери: Боји се да се испод њега ћебе не извуче К њему дође сив зелен соколе, испод крила ситну књигу пушта. Дарова му коња испод себе. — Пружи руку испод међедине. б) Да се нешто уклања с места које се налази на страни која се сматра за нижу. Примери: Ишћераћу испод Беча Турке. Крену силу испод Београда. Одбише се испод Пирлитора. в) Да се нешто бави или рада под оним што она значи. Примери: Кртица испод земље иде, па опет не може да се сакрије. Пошетао паун птица испод наранџе. Шупље је испод неба. Иконију на вранчића баци, привеза јој ноге испод вранца, а привеза испод грла руке. г) Показује оно што и предлог ниже. Примери: Кад су били испод Вучитрна. Прокашља се неколико пута испод куле Глумца Осман-аге. Испод жи́та̑. д) У пренесеном значењу. Примери: Испод Бога нема се куђ. Погледају се Турци испод очију. Ондар Вуко испод мукла пита. Испод стида проговара. страна 195
  17. С предлогом врх реч у 2. падежу показује:
  18. а) Да се нешто налази или бива на горњој страни онога што она значи. Примери: Три кавада један врх другога. Убио га врх себе. Пљуни врх себе кад ли на образ. Ах, да виде свијета пуци остали крст ов’ славни непобјеђен игда, врх Ловћена што се небу диже. б) Исто му значење бива и кад је овај предлог сложен с предлозима на, у, по, с. Примери: Један стани наврх Малована. А кум сврака наврх трна чучи. И гори јој коса наврх главе. — Има камен уврх кога је изрезан крст. — Од удара заигра му земља као празна поврх воде тиква. — Ал’ на њему до три панцијера, три панц’јера један сврх другога. в) Означава место у равнина на оној страни која се сматра за вишу. Примери: А коњи нам врх ливаде нека пасу код кладенца. — Боље се наврх ливаде договарати, него се на увратинама карати. Наврх софре Громовник Илија. — Уврх софре Стари Југ-Богдане.
  19. С предлогом из реч у 2. пад. показује:
  20. а) Да се нешто уклања с места које се налази у ономе што она знача. Примери: То изрече из куле утече. Из тамнице извади Стојана. Већ он иде из крчме у крчму. Али Митар из планине дође. Пуче пушка из горе зелене. Побегне из Боговађе у Студеницу. Из Призрена места убавога. Лије киша као из кабла. У један пут сви оборе ватру из пушака. Из уста му живи огањ сипа а из носа модар пламен суче. Викну Милош из грла бијела. Колико га лако ударно, из бојна га седла избацио. Сину муња из неба ведрога. Из камена би суза ударила. Из главе је косе ишчупала. — Да протера јарца из оваца. б) Да се нешто јавља или дознаје из онога што она значи. Примери: Из облака светац проговара. Јави му се из облака вила. Проговара Конда из земљице. Чусмо из уста његовијех. Болан ба́ба из горе гледао. Она му из сриједе одговара. То из куле нико не чујаше. Вири као пуж из љуске. — Из ових се књига и данас чати и поје у цркви. Из овога се натписа види да је оно истинитије. При̑ча̑ из плећа. Из ових понашница види се да су прави Срби. Да је он то све из књига научио. страна 196 в) Да кретање или осећање полази из онога што она значи: Примери: Кад удара тешком топузином сва се кула из темеља љуља. Колико је лако ударио, виту јелу из корена крену. Кукољ ваља из корена ишчупати. Запео из петних жила. — Већ уздише из свег срца. Из срца те часно штује г) Атрибут именима. Примери: Позна свога ђога из подрума. Соко из врањијега гнијезда. Иконија срце из недара. Па он купи господу сватове: кума швраку дугачкога репа, старог свата из осоја жуњу. Него иште грожђа бимберова из царева нова винограда. Ну кметујте мѐне и Милошу за нашега дара из Латина. Пије јунак црвенику вино, служи му га из горице вила. Ђе су тебе гује из потаје? Маче Марко ноже из потаје. д) Да је неком постојбина оно што та реч значи. Примери: Ја сам јунак отуд из Крајине од Добуја града бијелога. Који је био из Поцерине. Доиста сам местом из Будима. Чупић Стојан Змају из Ноћаја. ђ) Да је то што она значи узрок нечему. Примери: Ја ово чиним само из љубави к нашему народном језику. Туђи списатељи које из незнања, које из зависти, или из љубави к своме народу најславније и најзнатније догађаје изоставе или наопако опишу. Из шале смо одавде лећели. е) Да из онога што она значи постане нешто друго. Примери: Из једнога дрвета икона и лопата. Из свакога пања не може се светац истесати. Не жаљаше труда само да би из њега ишћерао добра човјека. Шта ће бити из овога дјетета. Источна или Бинч-Морава саставља се из две мале Мораве. ж) Показује време. Примери: Често у вече плаче који се из јутра смејао. Из почетка свак свој посао ради добро. Из ове стопе. Из прва краја (тј. у почетку). з) Бива да се неки прилози употребе с овим предлогом и онда добију облик 2. падежа. Примери: Јер су многи од њих дошли из далека. Гледаху из далека. Из далека зове стару мајку. Боље се из далека љубити, него из близа мрзити. Него пуче пушка из пријека. Они су се из малена гледали. Добро се пролеће из рана познаје. Из тиха се печење пече. страна 197 и) У пренесеном значењу. Примери: А из мисли претешких се трже. Сад ће слуге из лова ми доћи. Кад ли деца из игре дођоше. Истера Младена из службе. Тргнем се из сна. Онда и матер избави из ропства.
  21. С предлогом сред реч у 2. пад. показује:
  22. а) Да је место на ком што бива средина онога што она значи. Примери: Расло дрво сред раја. Усадих лозу сред винограда. б) Овај предлог бива сложен с предлозима: на, по, у и значење му остаје исто. Примери: Расла јела насред Сарајева. Ти си мени насред срца мога. — Удари га посред срца жива. — Усред поља шатор разапео. Те се полако провуку и уђу усред Турака. в) Кад је сложен с предлогом у, реч с њиме показује и време. Примери: Усред ноћи, као усред дана. Већ је јасика трепетала усред лета и без ветра.
  23. С предлогом испред реч у 2. пад. показује:
  24. а) Да се нешто збива на месту које се налази на предњој страни онога што она значи. Примери: Бјежи Марко испред родитеља. Свак испред своје куће нека мѐте̑ (чисти). Деца вичу испред двора. Кад су били испред Новог хана. Кад ми драги испред двора прође. б) Показује време. Примери: Кад је било испред тавне ноћи. Дође натраг чак испред Ђурђева дне.
  25. С предлогом иза реч у 2. пад. показује:
  26. а) Да се нешто уклања или се јавља с места које се налази на другој страни онога што она значи. Примери: Донеси ми воде иза горе. Извади нож иза појаса. Кад хоће да устане иза трпезе. Док се иза брда помоли брк. Сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце. Вири иза врата. б) Да се нешто бави на такоме месту. Примери: Кад су били мало иза града. Ни колико црно иза нокта. Почне их дивљан пипати иза вра̑та, да види који је претљи. страна 198 в) Да нешто прилази томе месту. Примери: Иди опет иза села. Како изиђе иза града. Србин њега држаљицом иза вра̑та. Он отиде иза села. г) Време у значењу предлога после. Примери: Иза зиме топло, иза кише сунце. Иза гладне године дође и сита. Иза туче ведрије је небо, иза шуге бистрија је душа. На Максима красте напануле, иза краста лице поцрнило. Из лонца се редом намажемо, иза тога будемо вјештице. Сва је вика на вука, а иза вука и лисица сита.
  27. С предлогом око реч у 2. пад. показује:
  28. а) Да је каквим кретањем или иначе нечим опкољено оно што она значи. Примери: Бјежи Марко око б’јеле црква. Потера их око винограда. Око огња коло игра. Руке склопи брату око врата. Краве ричу око куће. Ђул мирише око нашег двора. Редом чаше око совре дају. — Око Беча сва земља зајеча. А око ње четири дворкиње. Око гроба клупе направите. Око грла три ситна ђердана. Око брата колајна од злата. б) Кад није цело опкољено. Примери: Сватко мисли да ту спава Марко, око њега далеко облази. Ко ти даде ту ливаду око краја покошену. Око Дрине не има оваца. в) Оно за шта се неко интересује или труди у ком било смислу. Примери: Лебди око њега као мати око детета. Јер се беху брате, забавили око пуста ћара и шићара. Наврзао се око мене. Да се негда око винограда више радило. Послују око својих њива. Оправља нешто око кола. Трудио се око свога добра као и пређе. Око шта је руке саставио. Свадили се врапци око туђе проје. Око свега се погоде и намире, само остане једна сабља. г) Време. Примери: Дошао око заранака. Кад је доба око ручка било. Кара.-Ђорђије око Малог Божића дође у Остружницу. д) Меру. Примери: Камен око дванаест педи у висину и око аршина и по у ширину.
  29. С предлогом између реч у 2. пад. показује:
  30. страна 199 а) Да се креће или издваја нешто из онога што она значи. Примери: Она се између народа некако украде. Да га отму између њих. Протерају између себе зликовце. Да изберу између себе двојицу. Он тад пушћа своје бојно копље своме шарцу између ушију. Покупе између себе нешто оружја. Један између вас издаће ме. Највећи између вас да вам буде слуга. б). Да се нешто налази у простору означеном местима која се именују речима с тим предлогом. Примери: Велико Дубоко је између Београда и Обреновца. Срби дочекају га између Параћина и Ћуприје. Башка ће нам дворе поградити, између њих трње посадити. в) Време. Примери: Три недеље дана између Госпође Велике и Мале. У недељу између Материца и Божића.
  31. С предлогом дуж реч показује да се крајем онога, што она значи, простире у дужину место на ком што бива.
  32. Примери: Да не би који Црногорац у Дуждеву државу од турске сабље утекао, били су Млечићи и своју војску поставили дуж све Црне Горе. И ви други дуж Дунава.
  33. С предлогом пут реч показује да је нешто управљено онамо где је оно што она значи.
  34. Примери: Отлен пође пут Стамбола града. Пак погледа пут жаркога сунца. Верна друго, са мном ходи пут славнога Дубровника. Она узе перо од пауна и њиме ми ману пут сватова.
  35. С предлогом преко реч показује.
  36. а) Да се нешто креће с једног краја на други с горње стране онога што она значи. Примери: Црни вране прелетео преко мора дуждевога. Ту исту ноћ пређу неколике турске чете преко Мораве. Превео би га жедна преко воде. Пређе преко Цера у Јадар. Отиште се преко поља равна како звезда преко ведра неба. Кад лисица преко леда пређе онда можеш и топове возити. Соко лети преко Сарајева. Мани сламом преко ватре живе. Не прелаз’ ми преко пушке Бајко, но се натраг преко ње поврати. Преко голе сабље пије вино. Као преко бундева. страна 200 б) Правац. Примери: Прешавши Дрину на С рдану, преко Лознице и попаљена Шапца отиде к Београду. в) Посредника. Примери: Па сабљу преко ондашњега поглавара руске војске пошаљу фелдмаршалу Каменском на дар. Што је Господ казао преко пророка. Договоре се преко писама. г) Да нешто на горњој страни заузима простор од једног до другог краја. Примери: Голу сабљу преко крила држи. Већ буздован меће преко крила. Имађаше преко чела повелику модрицу. Привеза их једно за другога па пребаци преко бедевије. Биле се јетрве преко свекрве. Када будеш преко плота, чувај, не кршкај. Преко онога господскога одела обуче своје старе сиромашке хаљине. д) Да се нешто дешава на другој страни онога што она значи. Примери: Народ који стајаше преко мора. Далеко су наши двори преко лугова. Пређу преко Тимока само да виде како је. Преко Мораве посијеку ресавскога кнеза Петра. Ни то није преко света. ђ) Време. Примери: Преко зиме. Преко лета. Сваког другог часа преко целог дана. Царство јудејско одржа се преко сто година (само што се на броју сто не познаје падеж). е) Разна значења у пренесеном смислу. Примери: Већ је даде преко воље њене за Мустафу старца од Новога. Ја шћадијах, мати, преко реда да напојим мојега Шарина. Да су то људи учинили преко његове воље а заповести. Имао некакав цар јединицу шћер преко мере лијепу. ж) Бива да пред овај предлог дођу предлози из или с и онда реч с њима показује место с оне друге стране онога што она значи. Примери: Онда они из преко Мораве опале из пушака. Довукли топове, те је из преко Мораве с једне косе оборили. — Мајка даје (кћер) у село комшији, браћа дају с преко мора бању.
  37. С предлозима пре и после реч у овом падежу показује да се у времену догађа нешто с првим раније, а страна 201 с другим касније од онога што значи реч с њима употребљена.
  38. Примери: Постарај се да дођеш пре зиме. Сутра пре половине дана. Пре зоре; пре подне; пре Божића. Сваку чашу прије цара пије. Поранио Краљевићу Марко у неђељу прије јарког сунца. — После некога еремена отиде најстарији брат сестри у походе. После боја копљем у трње. Шта си данас дочекало тужно (Косово) после нашег честитога кнеза да Арапи сад по теби суде. С предлогом после реч показује јоште и место које неко заузима у скали старешинства. Примери: У том је Младен већ био постао први после Црнога Ђорђија. Послије нега (везира) највећи је његов ћаја. Тако Срби изгубе и ово свештеничко господарство, које је после царске круне најважније било.
  39. С предлогом за реч у 2. паб. показује:
  40. а) да нешто бива докле траје оно што она собом значи Примери: Који је за Пасманџијина времена бивао субаша по Тимоку. Чини Добро за живота. Каже му да се за живота његова никога не боји. Даћу тебе земљу Скендерију у државу за живота твога. Мене царе некће оженити за младости и љепоте моје. Оца свога једва сам зазнао, за детињства мога он је пао. Тако и за трајања неке личности. Примери: Пошаљу на Србе анатему, која се тек 1376, године за кнеза Лазара и за грчкога цара јована Палеолога и његова патријара Теофана узме натраг. Како год је за Турака било. б) Да се исказује добра жеља за оно што значи реч употребљена у 2. пад. с овим предлогом. Примери: Кад се напија: За славе небеске, која може да нам поможе. Ко пије вино за славе Божје, помоз’ му боже и славо божја. И за срећна пута Бога моли. За сретна рада! — За твоје главе! — За кутњега слемена и конопљина семена, виторогих волова и дугорепих крава! - За лаке ноћи. в) Реч с овим предлогом у 2. падежу бави именски прирок. Примери: Подај барјак ко је за барјака. Казаћу ти кад сам за мејдана. Што би Турак за сјече ис’јече, за предаје што би, то предаде, за крштење што би, то искрсти Да што мало за ашлука нађеш. страна 202 Напомена: У овом смислу стоје речи с овим предлогом и у 4. падежу.
  41. С предлогом место реч у 2. пад. показује да се нечим замењује оно што она сама значи.
  42. Примери: Место воде потече вино. Место комада даде детету читаву погачицу. Понео капице да разда народу место фесова и бритвице место оружја. Који је понео на вашар врећу шешарица да прода место ораха. Пред овим предлогом стоји каткад предлог на, Смисао остаје исти. Примери: Ти на место мене род мој разговори.
  43. С предлогом у реч у 2. пад. показује:
  44. а) да нешто припада ономе што она значи. Примери: Маче војску Српски Кнез Лазаре у Лазе је силни Србаљ био. У Божића три ножића. Кад у Леке сагледа чардаке. Добра гвожђа у лоша јунака. Зла Кајици срећа приступила те не гледа стреле у Мађара. Вук кад виде у лисице сирац, запита је откуда јој. Познајем у тебе мараму што сам ја својом руком везла. Има у твога брата кћи Милица. Секула је јединац у мајке. б) Да нешто припада ономе што значи реч с тим предлогом тако да би исто значење било кад би се од те речи начинио присвојни придев. Примери: У Бога су пуне руке. У ратара црне руке а бела погача. Како ли је лице у јунака. Лепше грло у Милоша царско, јесте лепше него је у виле. Зашто у људи табан није раван. У мене је срце милостиво. Гуша у кокоши или у тице. Грлић у пушке или у стакла. Ручице у плуга. Грло у чарапе. Вретено у кола воденичнога. Да се огубала у краља ђевојка. Лепа ти у Алаге љуба. Заробише Смиљанић-Илију, у Илије млада оста љуба. в) Да нешто припада ономе што реч с тим предлогом употребљена значи, ала тако да би исто значење било кад би се та реч употребила и с предлогом код у 2 падежу. Примери: У попа је конак учинио. Ја сам синоћ у вас на конаку био. Турци у Марка на слави. Запита га мајстор како је у цара. Грђе муке јесу у Турака. То се троши у кући као у нас маст. У њега су књиге староставне. У нас доста коња и сокола, у нас доста пера и калпака. Најмио се зао у горега. У мога попа за кућом страна 203 има велика јама у земљи. Молитва им пријатна била у Господа Бога. Јер си нашла милост У Бога. Што год народ за себе у цара изради и сврши. Пођем у професора Борна слушати физику. г) С овим предлогом реч у 2. пад. показује исто што и с предлогом од у истом падежу. Примери: Што сам јунак у Бога желео. Сваки ће ти позајмити блага, ишти Иво у кога ти драго. Што заиштеш у Бога даће ти. Да нам остане свагда слободно у цара милост искати. Трипут сам те у оца просио. Одмоли га паша у везира. д) Исто значење које би иста реч имала у 3. падежу без предлога. Примери: С том давијом у цара пођоше. Она шћаше бјежат’ у Турака. Данас мене у тебе издала, а тебе ће сутра у другога. Пушти Змаје ђевојчицу да у мајке своје поће. ђ) У мисленом значењу: Примери: У лажи су кратке ноге. У млађега поговора нема. У Момчила чудан наук има. Чудан адет бјеше у Латина.
  45. С предлогом с, са[2]) реч у 2. пад. показује:
  46. а) Да се нешто уклања с онога што она значи. Примери: Сиђ’те с неба на земљу. Листак паде с тополе. Сиђе Алил с високе јелике. Скиде Марко мешину са Шарца. Сјашу слуге и војводе с коња. Скиде с главе калпак и челенке. Она скиде с руке своју плетивачу а ми с ко́ња̑ своје вреће. Помакни се с тог места. С белеге се уклонити нећу. Ја јој рекох уклони се с пута. Те са совре ку̏пе подигоше. А Маџари игру започеше, започеше камена с рамена. Пијем воду са камена. Док са жита роса спадне. б) Да кретање, јав. поглед почиње од онога што она значи. Примери: С Пожаревца Срби ударе на Смедерово. Идућ’ с воде цвијеће сам брала! Глас допаде драгој са крајине. Чесма с које је сав град носио волу. Дуну ветар са планине. Сину лице као с горе сунце. — Кличе страна 204 вила с Урвине планине. А ја ћу ти с пенџера викнути. Гледала их Ајка с висока чардака. Што се ведри небо с југа. Погледаћеш с десна на лијево. Стану се с ко́ња̑ разговарати. в) Да је узрок нечему оно, што она значи. Примери: С ког си млада срећу изгубила? Ил’ са себе ил’ са своје мајке, ил’ са свога стара родитеља. С мене Павле оде у хајдуке. Ја ћу с тебе изгубити главу. Пропао с нерада. Мало л’ од векова с неслоге крви с’ проливало српске. Са тога сам срећу изгубила. г) Место на ком се нешто налази. Примери: С оне стране Мораве бео чадор разапет. С оне стране Саве воде детелина до колена. Онде га саране поред цркве с десне стране. На оној води с друге стране био је велики град. д) Време у које се што збива. Примери: Печеницу јоште с јесени почну помало прихрањивати. С вечера је киша ударила. С почетка нам добра срећа бијаше. С ове стране Божића. Ту се с места кавга заметнула. ђ) Меру нечега. Примери: Дебела сланина с подланице. Одскочило сунце с копља. По с три копља у висину скаче, по с четири добра у напредак. Напомена. У последњем примеру бројеви три и четири изгубили су облик 2. падежа. е) Разна пренесена значења. Примери: Не би с горега било. Ја нисам с раскида. С неруке ми је. Мрзио је на кнеза Стефана што је био с Петрове стране. Побегне с ручка. Кад дође довече с посла. Кад се вратио с боја. Докле се он с војске врати. Зар су сви људи с ума сишли? Посред па̑са укиде га с гласа. Да возимо душице с овог света на онај. Срамота се не да опрати с човека. Он се, може бити, од страха разболи и сиђе мало с памети.
  47. С предлогом због реч у 2. пад. показује да је оно, што она сама значи, узрок нечему.
  48. Примери: Примише нас све због дажда који иђаше и због зиме. Засавица се због глибовитог дна не може газити. Због сирота сунце сјаје. Да Римљани због свога незнања нису достојни Солонових закона.
  49. С предлогом рад и ради реч у 2. пад. показује:
  50. страна 205 а) Да је оно, што она значи, разлог или подстрек некакој радњи. Примери: Да нараним сужње у тамници ради Бога и крсног имена. Не лаје куца села ради. него себе ради. Трпи душо Бога ради. Хоћу моју изгубити главу ради крста и Богородице. Рад ноћи се зубље увијају, али што ће у сунчане зраке! Кад се сеје брашно за хлеб ради свадбе. И прист’о сам незван за сватови рад комада љеба бијелога и рад чаше црвенога вина. Дворило момче у попа Саве ни ради књиге ни ради вјере већ ради двије шћери попове (м. двеју шћери попових). б) Да је оно, што она значи, узрок нечему. Примери: Како је Бог од њега искао одговор за 80.000 душа, које су њега ради изумрле. Благо прогнанима правде ради. в) Овај се предлог може сложити с предлогом за те гласити зарад и опет имати исто значење. Примери: Дарујте ме зарад среће и напретка, зарад Бога јединога и рад часа умрлога.
  51. С предлогом чело реч глава у 2. пад. показује место које се њоме означава и с предлогом више.
  52. Примери: Чело главе копље ударише. Невјеста му стоји чело главе. Онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче.
  53. С предлогом уочи реч у 2. пад. показује време тј. да нешто бива дан пре онога што она сама значи.
  54. Примери. Сетила се преља кудеље уочи свете недеље. Печеница се не угоји уочи Божића. Уочи свадбе. Као уочи смрти.
  55. С предлогом проћу или супрот или против реч у 2. пад. показује:
  56. а) да се нешто налази или бива у близини и наспрам онога што она значи. Примери: Ти повеша девет везирова проћу цркве о јели зеленој. Зора га је бела забелела проћу пусте куле карауле. Ја усадих виту јелу, супрот јеле жуту дуњу. б) Оно чему је управљена нека радња у непријатељском смислу. У овом случају се обично узима предлог против. Примери: Начинивши на Текији шанац против Адакала. Против Бошњака се упру на Мишару. Да се сад не војује против цара него само против јањичара. Јербо пође против воље Божје.

страна 206

У ТРЕЋЕМ ПАДЕЖУ[уреди]

  1. С предлогом к, ка[3]) реч у 3. пад. показује:
  2. а) Да се нешто креће и долази ономе што она значи. Примери: Ту је расла брекиња к њој долазе чобани. Кад дођоше к води Чобаници. Угледавши смокву једну крај пута, дође к њој и не нађе ништа на њој до лишћа. Па отиде к двору бијеломе. Ходите к мени сви који сте уморни. К њему иде Новаковић Грујо, голу сабљу носи у рукама. Хајдемо к Премудроме да нас он намири. Дође к мору Галилејском. Сва сила турска нагрне к Нишу. Па се врате к ватри. Колубара тече од југа к северу. — Он потрча брже боље ка кориту. Оде Дојчин у поље широко ка шатору црна Арапина. Оде право ка Прилипу граду на својему двору бијеломе. Право оде ка Солуну граду. б) Да се жели или наређује или брани да се нешто крене или дође ономе што она значи. Примери: Зове слуге и к себи призивље. Већ ме зове ка Јерусалиму. Хајте, браћо, к земљи низ чардаке. К њему зову проју бајалицу. Па идите ка двору богатога Гавана. Ни ви к Марку близу прилазите. Не зовем га: оди к мени, сине, већ га зовем: оди к мени, драги. Реци ми да дођем к теби по води. Хоће к својој на муштулук мајци. Кажу, брате, хоће к Београду. Иди сад одмах к њему у собу те га посијеци. Ни једнога погубио нисам, но пратио ка старом Пазару ка војводи Рељи Крилатици да их Реља у тамницу баци. в) Да онај кога значи реч употребљена с овим предлогом прима или неприма кога на издржавање. Примери: Па узео к себе (к себи) синовицу. Милан и Јаков оставши ситни и у сиромаштву, пошто поодрасту, дођу за мајком у Добрињу, но ни она не будући у богатству, не могне их примити к себи. г) Да је нешто само обрнуто ономе што она значи. Овамо иду и случаји кад се ко речима обраћа ономе што значи реч с овим предлогом употребљена. страна 207 Примери: К Стамболу је главу обрнуо. А обрни к мене (к мени) твоје лице. Пак се обрне к вратима. Сви се бјеху к Богу обрнули. Све ђевојке к небу погледаше. Обазре се ка Крушевцу б’јелу. И очима к земљи погледаше. — Онда рече најстарији к оцу. Рече господар к приставу својему. Из дубина вапих к теби. Тако ми пријатне биле молитве ка Господу Богу. д) Реч с овим предлогом у 3. пад. има исто значење које и с предлогом уз у 4. падежу. Примери: Сам се пристави к ватри. Метни у лонац и пристави к ватри. Положише их к ногама Исусовијем. Кад се у процијепу (гуја) припече к ватри. ђ) У пренесеном значењу: Примери: Ти све мислиш од добра к бољему. Не ваља свашта к срцу примити. Кад дођу виле к очима. Наклоњен к страни против Црнога Ђорђија. Из љубави к нашем народном језику. У том су се једнако приправљали к рату. Још око десете године показао је већу вољу к војничкој служби него и к чему другом. е) Да је нешто придато или да је приближно по особини с оним што она значи. Примери: У Предговору к пословицама. Попио је триста дуката све за један дан и још к томе врана коња, златан буздован. Прилијепиће се к жени својој. Он јој даје три товара блага и још к томе од злата столицу — Тако су од свију овијех мајстори и трговци најближе к народу. Ово све припада к својству јужнога наречја ж) Време. Примери: Кад је било к вечеру. Гди л’ ће к ноћи на вечеру доћи.
  3. С предлогом против, супроћ врло је ретко реч у 3. падежу. А кад дође има исто значење као с истим предлозима употребљена у 2. падежу тј. у непријатељском смислу.
  4. Примери: Да је то супрот војништву и јунаштву. Који војује против закону ума мојега. Против јуче учињеном с Русима миру. И сто мача извадили супроћ једној самој руци.

У ЧЕТВРТОМ ПАДЕЖУ[уреди]

  1. С предлогом уз реч у 4. пад. показује:
  2. а) да се нешто креће у правцу с доњега краја ка горњем онога што она сама значи. страна 208 Примери: Да се може уз дрво пузати као мачка: А он иде уз бијелу кулу. Прими с’ бане уз Голеч Планину. Јунак иде уз брдо. А он тајом иде уз мердивен. Да се пењу уз општу. Па погледа горе уз чардаке. Пламен му се уз образ запали. б) Тако и у простору, кад се нешто креће од стране која се сматра за нижу у правцу стране која се сматра за вишу. Примери: Да ударе оздо уз поље. Већ побегох уз кршно приморје. Па он иде тамо уз чаршију. Остав’те ми на тамници пенџер да ја гледам уз Млетке низ Млетке. Неки друже уз долину струже. Шетајући уз росне ливаде. Гледајући уза ме низа ме. Начне га мазити уз длаку низ длаку. в) Да се нешто креће упоредо с оним што она значи. Примери: Марко игра колом уз кадуне. Ждребе трчи уз кобилу. Иду уз плуг. г) Да се нешто ставља или се већ бави поред онога што она значи. Примери: Што л’ буздован уза се привлачи. Док нисам стала уз мила кума. Свагда би га брала, у па̑с ушивала, уза се носила. Невера ти седи уз колено. Напео се као свечарски лонац уз ватру. Да ми будеш девер уз девојку. Игуман сједи уз огањ. Уз јелике пушке прислонише. Везаћу га уз то бојно копље као жена куђељ’ уз преслицу. Израстао зелен бор уз Алагин бели двор. А уз ноге ковче и чакшире. д) Да иде нешто као додатак ономе што она значи. Примери: Даде ње_му три товара блага, снаа када кошуљу са златом уз кошуљу срмајли мараму. Оће дати коња испод себе, још уз коња стотину дуката. Те изг вади од злата јабуку уз јабуку хиљаду дуката. Уз крива човека пропадне кашто и прав. Не би л’ и ви уз њи преживели. Уза сухо дрво и сирово гори. Уз тамбуру танко попијева. Гадље уз које се игра и гусле уз које се пјевају јуначке пјесме. Овако се уз јело највише пије шљивова ракија. Тако се сад уз реч говори. Припеви уз здравице. ђ) Разлог из кога се нешто чини. Примери: Ништа не чините уз пркос. И одсјеци понајбоље главе а уз инат и цару и Богу. страна 209 е) Време. Примери: Радич уз онај рат постане капетан. Пјесме које се пјевају уз часни пост. Јер се уз бијелу неђељу поједе масло.
  3. С предлогом низ реч у 4. пад. показује:
  4. а) Да се нешто креће у правцу од горњега краја ка доњем онога што она сама значи. Примери: Па он сиђе низ бијелу кулу. Она стрча доле низ чардаке. Запе љуба бјежат’ низ планину. Па погледа низ брдо. Види ђе низ прозор некака жена спушта своје косе златне. Рони сузе низ бијело лице. Ударише му сузе низ образе. Удри браца пуца низ недарца. Клону рука низ чошну доламу. б) Тако и у простору кад се нешто креће од стране која се сматра за вишу ка страни која се сматра за нижу онога што она значи. Примери: Оде право низ Косово равно. Равно поље жао ми је на те где мој драги отиде низа те. Пошетах се низ ливаду. Ко се оно низа Саву фула? Низа совру вино наточише. Ђе га гледа низ његову пушку.
  5. С предлогом кроз реч у 4. пад. показује:
  6. а) Да нешто пролази с једног краја на други оним што она значи. Примери: Ти стријељај кроз прстен јабуку. Онда ћеш га видети кроз рупу. Турци су се сваку ноћ кроз земљу ближе прикучивали к српским шанчевима. Но кроз њега зрно пролећело. Сад видимо као кроз стакло. И сунце пролази кроз каљава места, али се не окаља. Кроза те ће огрејати сунце. Сјају му се токе кроз бркове. Она се прометну овца, и поче кроз кућу блејати. Пак потрча кроз Мироч планину. Ра̏ниле девојке кроз гору на воду. б) Да неко или нешто пролази између множине лица или нечега другог. Примери: Диже главу оде кроз сватове. Изиђе с Јадранима срећно кроз Турке. Провре се кроз народ до кнеза. в) Да се нешто у своме кретању налази у ономе што она значи. Примери Кад су били кроз гору зелену. Кад су били кроз Корита равна. Кад су били кроз поље Косово. И кад будеш тамо кроз чаршију. г) У пренесеном значењу. страна 210 Примери: Братац сеји кроз сач одговара. Сеја брату кроз плач одговара. Сузе лила кроз плач говорила. А кроз сузе гњевно проговара. д) Да је оно што она значи средство којим нешто постаје. Примери: Тешко оном човеку кроз кога долази саблазан. Да се у свачему слави Бог кроз Исуса Христа. Да се свијет спасе кроза њ. ђ) Узрок нечему. Примери: Завади се и мило и драго да кроза што не би ни жалили. Свађа кроз јаглук. Напомена: Место речи кроз налази се и проз и чрез.
  7. С предлогом мимо реч у 4. пад. показује:
  8. а) Да се кретањем промине оно што она значи. Примери: Па пролази покрај двора мога као робље мимо турско гробље. Но мимо њих коња прогоњаше. Мимо град је чета пролазила Кад прођосмо мимо једно острво. б) У пренесеном значењу. Примери: Да се млађе кћери не удају мимо старије. Да не траже цара мимо цара. Не убиј, Боже, мимо свијет. Постао неваљао мимо све остале људе.
  9. С предлогом за реч у 4. пад. показује:
  10. а) Да нешто примицањем заузима место с наличја, или уопште на другој страни онога што она значи. Примери: Докле зађе за горицу сунце. Кад је дошла за гору на воду. Овце ти за луг зађоше. Западну за камење и стану се бити. Пак је метну за се на коњица. Уђе у собу где је било весеље, и стане за врата. Зашао за леђа реченом генералу. Језик за зубе! Заклони се за јелу зелену. Измакну се за своје пређашње границе. Док ја одем за бијелу цркву. Јесу они чете четовали, за коље се нису заклањали. б) Да нешто примицањем заузима место с које било спољне стране онога што она значи. Примери: Истом Грујо сједе за трпезу. Под оружјем за совре сједоше. За готову совру засједоше. Кад сједнемо за столове златне. Тако и кад се место трпезе каже обед. Примери: Цар Лазаре сједе за вечеру. Седне Усуд за вечеру. страна 211 в) Да се нешто саставља с оним што она значи. Примери: Посвирај па и за појас задени. Заде јој лале за главу. Запе стрелу за златну тетиву. Задје јој се купина за свилену кошуљу. Да гдје не запнеш за камен ногом својом. Десном га је руком ухватио за десницу и за бритку сабљу. Жута хрта за уши сподбила. За бритке се сабље доватише. Куд год иде за руку ме води. У рату је боље за непријатељски плот коња везати, него за свој. Веза коња за једну јелику, веза хајку за другу јелики. За злато рђа не пријања. Прикова га Солуну за врата. г) Да се нечим замењује оно што она значи. Примери: Ја ћу за те на мејдан изићи. Ја ћу пасти за те у тамницу, док отидеш и опет се вратиш. Од сад више нема свадбарине Марко за све свадбарину плати. Око за око. Зуб за зуб. Носе воће те мењају за брашно. Да пазаре једно за друго. Шљиве за брашно. Мило за драго. Жао за срамоту. Ока шенице за грош. Где дадосмо сребро за олово. Немој дати умље за безумље. д) Цену или вредност нечега. Примери: Што дадосмо за једну ужину била б’ рана за годину дана. Не дам вама Секуле нећака за Кучево ни за Браничево. У њему сам три лета служио: једно лето за светло оружје, друго лето за добра коњица, треће лето за лепу девојку. За главу своју ником не казуј. Не сме он то учинити за живот. ђ) Да нешто буде или да не буде оно што она значи. Примери: Да се за учитеља издаје. Да се Туркешања за пашу издаје. У руке му трс подају за краљевску за шибику (скиптар). То је Раде за братство примио. Не прими ми, Боже, за грехоту. И даде јој божју вјеру тврду да је хоће узет’ за љубовцу. Нисам тебе за сестру довео, већ сам тебе за љубу довео. Узми мене за својега сина. Кога ћемо за краља. Ја га не бих ни за слугу млада, а камо ли за мог господара. Постави га за судију. Ко не држи брата за брата, он ће туђина за господара. е) Да се мари, брине, стара, боји за оно што она значи. Примери: Све ћемо чинити за тебе. Дао би око за њега. Ил’ не чујеш ил’ не хајеш за ме. А за тебе младу и не мари. Не брини се ни мало за овце. Ко за своје а особито за домаће не промишља, одрекао се вјере. Ја се бојим за мојега сина. Он не смједе поћи у Косово за крст часни крвцу прољевати, и за своју вјеру умријети. Да се стара за рају као за своју децу. страна 212 ж) Оно чему је намењено нешто или каква радња. Примери: Докле буде траве за коњица, за јунаке млади јагањаца. Да не роди вино ни шеница ни за цркву часна литурђија. Који је пред кућом дељао држаљицу за будак. А ево смо како они миши те за мачку звоно приправљаху. Ја сам сабљу за себе ковао. Да могу купити за себе и за своју чељад круха. Те он оре поље за шеницу. За муку смо саздани. Да се спремају за пут. Да још није спремљена за удају. Кош за кукурузе. Ћуп за мед. з) Оно чему што приличи и оно за шта је шта приспело. Примери: За те нису чаше позлаћене. Које перо сјајан месец то је перо за војнике, које перо жарко сунце то је перо за јунаке, а јунаци за ђевојке. Није за козу сено. Може л’ бити за цара царица. Место згодно за војску. Узму из Сибнице што буде људи за оружје. Сва тројица већ дорасту за женидбу. Сад би већ била за удадбу. Кад приспију за жетву шенице. Видити њиве како су већ жуте за жетву. Је ли веће јање за заклање? И ми коња за трку имамо. и) Да се неко или нешто интересује или разбира ономе што она значи. Примери: Ал’ га нисам питао за царство, већ за грије што је сагрјешио. За јуначко питају се здрављ . Жалосно га за вилајет пита. Што ме царе за свато пита, нека купи колико му драго. Све се скита а за Му пита. Паде на ум, па се досјетио за његова хрта Кар мана. Знаде л’ сваки за Бога и за име Божије. За везира никад и не мисли, за цареву сву осталу војску а колико мраве по земљици. Који се за њу опклади седам бели градова. ј) Време. Примери: Беле новце остављај за црне дане. То морало остати за друга пут. За дан; за ноћ; за годину. Тако стаде за годину дана. Пише вино за недељу дана. Ватра за један час обузме сву варош. Царуј куме седам година. к) Узрок или налик на узрок. Примери: Видим ђе ћеш данас погинути а за правду Бога истинога. Неки страдају за злобу и неправду сво а неки за незнање и будалаштину. А, мој брате, за ме не криви. За што се насмеја? Ни за што: само она л) Меру. Примери: Укопајте мене за сабљу дубоко. Ле снег и лед сваке године дебео за један хват и ви страна 213 љ) Разна пренесена значења. Примери: Даћу теби до триста дуката још к отоме златан прстен с руке за залогу мојега братинства. То и јест за чудо. Ако би му било за невољу. Ово чините мени за спомен. За знак најтврђе вере пошаље му своје бројанице. Пошто би се потурчио Марко? За инат. Грађа за леп српски роман. За пакост. За љубав. Што за Бога уделите и за душу намените. Ми како нађемо за добро онако и радимо. Како он нађе за право. Које нађете за вриједно. м) Исто што и с предлогом по. Примери: Купи свате, хајде за ђевојку. За тебе ће послат’ посланике. Поручи за бајалицу.
  11. С предлогом међу реч у 4. падежу показује:
  12. а) Да се нешто у кретању зауставља на месту опкољеном или са свију страна, или бар с две стране оним што она значи. Примери: Међу Турке јуриш учинише. Кад удари у катане Марко како соко међу голубове. А дотрчи Комнен барјактаре међ девојке крај воде студене. Удари га међу плећи живе. Цар Милоша међу очи љуби. Бацио кост међу њих. Да иде међу народ. И падоше међ Мурашов табор. б) Да се кретање или радња зауставља узајмично на онима које она ознанује. Примери: Међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи. Пак се почеше међу се клати и бити. в) У пренесеном смислу: Примери: Почеше говорити међу се. Да договор међу се имате. Међу то им Бог одлуку смете.
  13. С предлогом над реч у 4. падежу показује:
  14. а) Да је место, на ком се кретање или радња зауставља, с горње стране онога што она значи. Примери: Наднесе се над бунар над воду. Отиде кад јаму. Преодница ведро небо пређе надводи се над Ерцеговину. б) Да се нешто пореди с оним што она значи. Примери: Нада те се не нашло јунака. Данас нема нада ме јунака. Нема крвника над потурчењака.
  15. С предлогом под реч у 4. падежу показује:
  16. страна 214 а) Да је место, на ком се кретање или радња зауставља, с доње стране онога што она значи. Примери: Мртав паде под коња дората. Па седоше под јелу зелену. Па под барјак купи Удбињане. Метнула камен под главу. Све је Марко под сабљу турио. Дође право под цареве дворе. Често гледа под Кунар планину. б) Начин. Примери: Већ он узе под силу девојку. Ако неће сам од своје воље, а он хоће под морање. Тадај ћу ти за сина кажати, ал’ под клетву да се даље не жна. в) Време. Примери: Под ноћ тикве цветају. Под саму зиму отиде у Босну. Под јесен је водио руску војску на Варварин. Под старост. г) Иначе пренесена значења. Примери: Тад је Нови под кауре пао. Наију крагујевачку узме под своју власт. Да не паднете под суд. Кућа се узима или даје под кирију. Давати новац под интерес.
  17. С предлогом пред реч у 4. падежу показује:
  18. а) Да се кретање или радња зауставља на предњој страни онога што она значи. Примери: Не смедоше пред Марка изићи. Ко ће стару дочекати мајку и пред мене стару ишетати. Пак пред цара клече на колена. Те га пошљу на крајину пред Турке. Па изиђи пред кулу бијелу. Само да ми тај човек пред очи не излази. б) Време. Примери: Пред зору се мрзне. Дође пред вече нешто људи у Пожаревац. Намера га пред вече нанесе на зелено у гори језеро. Један дан пред ноћ кад бијасмо на врх Чемерна. Кад ко пред смрт много једе.
  19. С предлогом на реч у 4. падежу показује:
  20. а) Да је на горњој страни онога, што она сама значи место, на ком се кретање или радња зауставља или намерава зауставити се. Примери: Кад се слеже на Косово војска. Кад дођу на једно поље. Оправља се војевода Јанко, оправља се на Косово равно. Пала магла на ливаду. Пак ја пођох на планину. Пак отиде мору на обалу. Бацише га на дно у тамницу. Попећу се бадему на гране. Она оде коњма на ливаду. Набијају живе на коље. Што два страна 215 два на копље набада, преко себе у Ситницу тура. Од јада се на мач наслоњаше. На бојно се копље наслонио. б) Да се кретање нечега зауставља дошавши у додир с оним што она значи. Примери: Састави један џелеп турских говеда те оћера на Митровицу и прода. Ја оћера на Мљетке волове. И пођоше здраво на дворове. У саму ноћ дођемо на квартир. Иди на море и баци удицу. Отиде на онај поток, прекрсти се и баци новчић у поток. Стојша кад дође на ону чесму. Он долази тамници на врата. Намера је намерила била на јунака Орловића Павла. По дугоме путовању наиђу на један чардак. Истом кнеже разредио војску на Косово ударише Турци. Изнеси ме пред двор на сунашце. Ружан човек не иде радо на огледало. Удари се јунак на јунака. в) Отвор којим пролази оно што се креће. Примери: Пак протера коња на капију. Ако те на једна врата истера, а ти на друга опет уђи. Уђите на уска врата. Буре одозго на среди има једну јаму на коју се пиће у њега сина. Не говори на сва уста. Па кад ми је које за потребу испојем га ко пјесму на уста. Изићи ће то њему на нос. г) Оруђе на ноје се извршује радња. Примери: Гледа њега на дурбин девојка. Пије крв на памук. Спуштавах се ја на ваше уже. Па се крило на чекрк окреће. Преде свилу на златно вретено. Она иде на тавничка врата и донесе једну кову вина, на узицу спусти у тавницу. На кантар их мјерити не знадем. Људи вију жито на лопату а жене на решето. Кад се брашно на густо сито просије. д) Да је кретање управљено у правцу онога што она значи. Примери: Ветар однесе галију бог зна куда да за три месеца није могла изаћи на свој прави пут. Пак се на траг они повратише. Поврати се Мујо на трагове. Да не иде тамо на те ауте. Те је шаље на Турску Кладушу на кољено Хрњи Мустаф-аги. Преносећи храну на самару преко Босне на Херцеговину. Кад хаџије на ћабу полазе. Поведи их мени на Удбину. Други пут иде из Београда на Гроцку, Асан-пашину паланку, Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш, у Македонију. Отидоше свак на своју страну. Окрени се с десна на лијево. Зар да на нас народ као на издајице прстом пружа. Највише се очи отимаху на кићене у пољу сватове. страна 216 ђ) Подражавање ономе што она значи. Примери: Углед’о се један на другога, попадао један код другога. Угледајте се на вјеру њихову. Угледајте се на мене као и ја на Христа. Кад си расла на што си гледала, ил’ си расла на бор гледајући, ил’ на јелу танку поноситу, ил’ на мога брата најмлаћега? Помислите на старе јунаке. Треба нама помислити на витезе прве храбре. Много је његовом јунаштву помагало што је све помишљао на Милоша Обилића. е) Да се даје знак или опомена ономе кога она значи. Примери: Ненадовић стане намигивати на њ, говорећи му полако: ћути, од Бога нашао! Иди орле не намигуј на ме. Ал’ дружина викну на Милоша: подај сабљу не замећи кавге. Ја повичем на њега: то је мој челац. ж) Да се према ономе што она значи врши радња или кретање у непријатељском смислу. Примери: На кога сте ноже потргнули? Баци копље бијело Латинче на Милоша у прси јуначке. Отидоше преко мора сињег на Арапску љуту покрајину. Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем. Бисмо се с људима и ударасмо на куле и дворове. Почетак буне на дахије. Срамота је двоме на једнога. На курјака вика а лисице месо једу. Узео зуб на њега. Многи свједочише лажно на њега. Многе тешке кривице изношаху на Павла. з) Начин на који бива оно што се ради. Примери: Умр’о на пречац. Сад изнес’те да што закусимо сви уједно а на брзу руку. Продали му кућу на добош. Већ на силу оженила сина и на силу довела девојку. На врат, на нос побјегну у градове. Ударе на јуриш. Попио оку вина на душак. Продао на јагму. Продаје на крчму. Сваки носи по двадес’т пушака све на један арзлак изгоњене и на један чакмак догоњене и на једну бурму завијене. Толико му остајете на чисто дужни. На пророчанску говорит’ почиње. и) Време у које се врши радња или кретање. Примери: Доћи ћу ти на пролеће; на лето; на јесен. Кад на подне говеда полежу у пландиште. На недељу дана пред свадбу. ј) Да се нешто пореди с оним што она значи. Примери: На лепоту као и девојка. На стидноћу као и невеста. На лепоту да лепшега нема. На висину да нема вишега. На јунаштво к’о Бојчић Алија. к) Сличност или несличност нечега с оним што она значи. страна 217 Примери: А Марко се тури на ујака. Да би јој се пород уметнуо на њезин род. Сакуп овај на зло не приличи. Мирише на кољиво. Заудара на буре. Смрди на сумпор. Душа створена на слику и прилику истога Бога. л) Обличје нечега. Примери: Полуга на лакат. Кућа на покој. Шарен на грошеве. Под многим кућама има и сад цијели њемачки подрум на сводове. Пут на завојицу. Нијесам видио цијеви на ову направу. На перо ме ћурком покриваше. љ) Одстојање. Примери: Засавица се прикључује Сави на један пушкомет. Брдељци око Београда и на читав сат далеко зову се Врачар. На два сата далеко од Сења. Напомена: У овом смислу каткад стоји предлог на и пред прилогом. Примери: На далеко запроси девојку. Тога на близу није било. м) Да је повољна или неповољна радња по некога. Примери: Тако ми на зло година не дошла! На зло Павле сеју миловао. Све на славу Божју чините. Дати живот у дивну замену а на славу српскоме имену. Да се слави Дука зулумћару на срамоту теби и твојима. н) Количину нечега. Примери: Туд ће проћи на алаје војска. Та има нас на хиљаде. А гракаху на јата вранови. На хиљаде падоше јунаци. њ) Именски прирок. Примери: Да ће књига ова бити на неисказану корист народу нашему. Онда ће оно бити на штету нашем народном језику, а себи и својима на срамоту. Дан и ноћ радећи да не будемо на досаду никоме од вас. Не будите на саблазан ни Јеврејима ни Грцима. Кад је Јања на удају била. Кац је Омер на женидбу био. Ништа није на одмет. Нек вам је на знање. Ако слаже, лаж му на поштење. Свему роду и племену на велику част. Ако л’ винца пије на здравље му било. На част теби срна и кошута. На поклон ти коњиц и ђевојка. На живот и на здравље. На спасеније. о) Додатан прироку у разноме смислу. Примери: Није бабо расковао благо на наџаке ни на буздоване. Што су били лави и тимари, појагмили Турци на миразе. Отишли на размјерке. Одбијам ти на лудост. Одбити коме што на дару. На комаде кују искидајте. страна 218 Не трпаше на гомиле благо. Бојно копље сломи на четворо. Наија је свака раздијељена на кнежине. Кад ја бијах на бијес ђевојка. Жао ми је на те.
  21. С предлогом о реч у 4. падежу показује:
  22. а) Да је кретање управљено и да се зауставља на ономе што она значи. Примери: Обеси пушку о клин. Како кога руком доваташе те о земљу њиме удараше. Ко с ђаволом тикве сеје о главу му се лупају. Лупа као путо о лотру. Изнад њега копље прелегило, ударило о камен студени. Док би длан о длан ударио. На једној се води умивали, о један се јаглук отирали. б) Да нешто, крећући се, додирује се с оним што она значи. Примери: Одр’о би медведа о њега. Немам о што сабље поганити. И о Турке да крваве руке. в) Тако и у пренесеном смислу. Примери: Да ја о вас не огрешим душе. Кад се гријешите о браћу. Који се не саблазни о мене. г) Да оно што она значи изазива радњу. Примери: Цареви се отимљу о царство. Како с’ грабе о то пустио благо. Завади се мајка и девојка не о граде ни о винограде, већ о једну танану кошуљу. Кад сам се јуче кладио о мога коња дората, о моју сабљу очину. Тако и у пренесеном смислу: Није ми о главу. У неких књижевника налази се об, означујући с именицом време. Примери: Об ноћ греде а об дан почива. Да се не могаше смирити об дан ни об ноћ.
  23. С предлогом по реч у 4. падежу показује:
  24. а) Да се кретање или радња чини да би се прибавило оно што она значи. Примери: Једном пођемо нас десетак су тридесет коња у Дубровник по со. Кад би год полазила по траву и по воду. Трећи иде кући по ужину. Да је отишао по велике топове. Па одоше свати по ђевојку. Цар по Марка оправио слуге. Зашто посласте по мене? Доћи ће враг по своје. Тако и у пренесеном смислу: Отишао по памет. Било би га добро по смрт послати. Коме га је послао на свје̏т (савет). страна 219 б) Меру или вредност нечега. Примери. Те сакупи по избор сватове. Још се не беше по све смркло. Оно ствар вреди по што се може продати. Ја не марим за живот кад би живео по ту цену. Ни по што Господе. в) Повољно или неповољно по онога кога она значи. Примери: Не каже баба како је сан снила, већ како је по њу боље. Вук је послуша наопако по се. На зло по јунаке горе по девојке. У зао час по ме или по те. г) Време. Примери: Што по вас дан плугом плужи, и по сву ноћ пружен лежи. Па се по други пут разболи.
  25. С предлогом у реч у 4. падежу показује:
  26. а) Да је место на ком се кретање или радња зауставља у ономе што она значи. Примери: Ну доведи Страхинића бана у дворове и у куће наше. Веће иде у чардаке горње. Унесе га у Вилиндар цркву. Идите у село што је пред вама. Спустише се у приморје равно. Наточи јој воде у судове. Цар се маши руком у џепове. Старца Фочу вргли у зачеље. Узе пушку у десницу руку. Из твојијех уста у Божје уши. Лети у очи као зоља. У кочије Тадију метнуше. б) Да се нешто везује с оним што она значи. Примери: Ухватише коње у кочије. Упрегао у рилицу два вола. У топове запрег’о коње. в) Да се нешто обухвати оним што она значи. Примери: Обукоше га у хаљине његове. Преобучен у калуђерске хаљине. Владета је коња ознојио и у бјелу п’јену обукао. Опасати кога у лико. Док ј’ облио џевердан у злато. Па га зали у олово тешко. Многе сестре у црно завила. Совра ће му у крв огрезнути. Србија је зарасла у шуму. Заплео се као пиле у кучине. Оде стрела у прах и у маглу. Гуња паде у зелену траву. Потегне нз пиштоља те запали џебану и одлети у ветар. Пала му секира у мед. г) Да се нешто помеша с оним што она значи. Примери: У ордију турску угазио. У Турке ће Дмитар угазити. Пак он оде у цареву војску. Одмах пође у тазбину дође. Повадиће то драго камење ударат’ га сабљам’ у балчаке и кадама у златно прстење. Арапин се у сватове врати. Ни куд мајци ни куд у девере. Ковати кога у звезде. страна 220 д) Да се прибавља оно што она значи. Примери: Отиде слуга у дрва. Веће га посла у дрва. Отишли у рибу. Кад идемо у шишарке. Пошао као була у јагоде. ђ) Да неко или нешто постане оно што она значи. Примери: Дуждевић ме зове у сватове. Са шта, брате, оде у хајдуке. Одметну се одметница Мара преко Бајне Луке у хајдуке. Отишао у солдате. У Србији су од прије у додоле ишле по селима наше кућевне дјевојке. е) Да се нешто креће или јавља у правцу онога што она значи. Примери: Расти јело небу у висине. По три копља у висину скаче. И у црну земљу погледаше. Босиоче у ширину расти. Погледа кроз брвна у једну зграду. Пуне се пушке боји само онај, у кога је обрнута. Што му у очи не смије рећи. На мах викну у своју дружину. ж) Да се кретањем или радњом додирује оно што она значи. Примери: Руке шире у лице се љубе. Па се с краљем у образ пољуби. Љуби цара у скуп и у руку. Погоди га у чело јуначко. Те удара себе у срдашце. Па у врата ногом ударио. Па удара море у брегове. Гађати у нишан. з) Инструменат који служи за извођење радње. Примери: Па удара ситно у тамбуру. Али Митар у свиралу свира. Звонили су у сва звона. Заповједи да се три пута затруби у трубу. Као да је у боб врачао. Прости људи рачуне у грах и у кукурузна зрна. и) Да се неко узда у оно што она значи. Примери: Ко се у коло хвата у ноге се узда. У себе се поуздати немој, ни у руку ни у бритку сабљу ни у твоје копље отровано. На́да нема право ни у кога до у Бога и у своје руке. Верујемо у Бога једнога. ј) Да се залаже оно што она значи. Примери: Од’ Хајкуна да се опкладимо у твој ђердан и у мог ђогата. Тако се опклади у своје очи да је боља правда него кривца. Учини то у мој одговор. Нисмо ли у име твоје пророковали. А ја идем на бој на Косово у пресвето име Исусово. к) Како се извршује радња или кретање. Примери: Иде у раскорак. Гони коње све у три. Сви у једно грло заплакаше. У глас викну господа ришћанска. страна 221 Ал’ се Иво у грот насмејао. У једну руку има право. Храна ако само у средњу руку роди. л) Време у које се дешава радња. Примери: У који је данак испросио у онај се данак разболео. Ником не јавише ништа у оне дане. Кад у зору пјеват’ почнеш. Ко у лето не ради, у зиму гладује. љ) Допуну прироку у разном смислу. Примери: Ухватили су се у коштац. Онда се хватају у штап. Остане сакат у ногу. Остао је слеп у једно око. Ријетко сукно што се тка у једну жицу. Ухватише се у кости јуначке. Луда се лисица хвата у једну ногу, а мудра у све четири. У малу се длаку не искласмо. У ситно се не десило, а у крупно немам. Доћерали га у велику сиротињу. Ал’ ти није у вољу вечера. Дођу им војском у помоћ. Па се добро узме у памет. Ко винце пије у славу Божју. Одмах би се младеж ухватила у коло. Све те свијеће састави у једну руковед.

У ШЕСТОМ ПАДЕЖУ[уреди]

  1. С предлогом с или са или су реч у 6. падежу показује:
  2. а) Да је нешто заједно или заједно ради с оним што она значи. Примери: С ким си онаки си. С Богом остај, мој мили ујаче. Ето ти брата, иди с њим. Стиже с војском до Ружине цркве. С вама дошла свака срећа. Буди Бог с нама. Са Јанком су четири сердара. — Вино пије Краљевићу Марко са старицом Јевросимом мајком. Још се нисам добро почастио с кумовима и с пријатељима. Леп је пород изродио с њоме. Нејаке су ноге у Стевана већ не могу с коњма путовати. б) Да се упоређује или једначи нешто с оним што она значи. Примери: Кад се с даном испореди тама и коприва с кедром ливанскијем тад са Вељком пређашњи јунаци. С младожењом равно расла. Једнога си с њима јата, из једног си с њима блата. в) Да неко има оно што она значи. Примери: Ал’ ето ти лисице с водом и са травом. Ето ти ђевојке с ручком. Књигоноша дође с овом књигом у Лозницу. С мртвим Марком седе на галију. Нуто врага су седам бињиша, су два мача а су двије круне, страна 222 праунука Туркова с кораном. Изиђе преда њ ован са златном вуном. На алату коњу великоме са крсташем у руци барјаком. Види где људи с оружјем улазе у цркву. г) Средство којим се постиже нешто. Примери: Па вас може с коњем прегазити. Ишла би баба у Рим али нема су чим. Остало ми је још петнаест кеса; с овим ћу трговати. Шта ћу чинити с оволиким новцем? Пушко моја не остала пуста немој мене с ватром преварити, за око те ни молити нећу. Узе руку Југовића мајка, окретала, превртала с њоме. А титра се сила с буздованом. Ја не мого с крилма полетети. д) Начин на који се радња извршује. Примери: И досад су књиге долазиле, ал’ се нису са сузам училе. Одрече се с клетвом. Није ми га с вољом поклонио. Пак му стаде завијати крило и с љутитим говорити гласом. Ударе на Србе са свом силом. А шта је лепше од славе Божје и од вечере с правдом стечене. Сву господу зове на Светога са књигама и са здравицама. ђ) Да се нешто саставља или раставља с оним што она значи. Примери: Не пише их самим мурећепом већем меша с крвцом од образа. Оцат помијешан са жучи. Гора се с гором не састаје а човек с човеком вазда. Растаћеш се и са мном али нећеш са својом памети. Колико је лако ударио са црном је земљом саставио. Девојка се са родом опрашта. Да се ко с ким не слаже. Можемо ли с Турци бојак бити. Жута хрта за уши сподбила те се с њиме коље низ планину. Тешко Турком тргујући с Марком. Већ сам с децом игру заметнуо. Упознати Европу с нашијем народом. Што им хоће друштво са Турцима! Те се венча јунак са девојком.
  3. С предлогом за реч у 6. падежу показује:
  4. а) Да се нешто налази или бива иза онога што она значи. Примери: Ал’ за гором огањ гори. За горицом студена водица. Ој за гором за зеленом нешто јасно подвикује. Деца су се играла за кућом. Незвану госту место за вратима. За агом је тридест јаничара, а за Марком не има никога. Па за собом затвори капију. б) Да се нешто налази иза спољних страна онога што она значи. страна 223 Примери: Па девојка за ђерђевом везе. У којој је био један вран коњ за јаслима привезан. Усуд седи сам за готовом софром па вечера. Кад кога често за шрпезом нуде. Тако и кад се место трпезе каже обед. Примери: Застасмо га за вечером. У то време човек и жена били су за вечером. Кад су били за ручком. в) Да је нешто прикључено ономе што она значи. Примери: За појасом двије пушке мале. И за капом крило од лабуда. За калпаком од сребра челенка. Цвати ли му ружа за калпаком. За главом јој два румена ђула. г) Да се креће у истом правцу нешто иза онога што она значи. Примери: За њим иду млади Которани. Да за тобом назорице дођем. Већ ајде за мном у моју земљу. Дођу за мајком у Добрињу. Који би могли народ за собом повести. Опремих га за козама. Помоли се низ пољице Марко а за Марком Реља од Пазара а за Рељом војвода Милошу. За њиме се натурио Марко. д) Да се изражавају осећања која се тичу онога кога она значи. Примери: Не плачите за мном него плачите за собом и за дјецом својом. Да се на̀риче или тужи за мртвима. Урла као курјак за скелом. Тешко оном ко за ким уздише. Да не чезне очима за мајком. Другу нећу за тобом умрећу. За Ђурђем је косу одрезала, за ђевером лице нагрдила, а за братом очи извадила. То су јади и твоји и моји, твоји за мном а моји за тобом. ђ) Допуна прироку у разним значењима. Примери: Да је отишао за послом. Остане гледајући за њим. Како виче за нама. Тешко вуку за киме не лају и јунаку за ким не говоре. Ти с’ се досад три пут удавала, најприје си била за Милошем. Он се врло обрадује, кад види своју кћер за царским сином.
  5. С предлогом међу реч у 6. падежу показује:
  6. а) Да се нешто бави или бива опкољено са свију страна или бар с две стране оним што она значи. Примери: Лепо ти је низ поље гледати жуту дуњу међу листовима. Ја се бојим кавге међу браћом. Тешко је мудрому међу будалама. Црн ти образ од Барата Мујо међу браћом сутра на дивану. Он има међу народом посла. Нек се јунак међу друштвом фали. Пофали се међу девојкама. Да га остави међу њима. Спаваше страна 224 Петар међу двојицом војника. Опазићеш двије танке јеле, међу њима бунар вода има. б) Допуну прироку. Примери: Сами Турци међу собом зборе. Шта се препирете путем међу собом. Онда се ученици згледаху међу собом. Имајте непрестану љубав међу собом. Да међ њима после није кавге. в) Да се нешто дешава у среди времена. Примери: Ученици његови мољаху га међу тим. Да не би он међу тим, док војска српска отиде пред Афис-пашу, изишао да пали.
  7. С предлогом над реч у 6. падежу показује:
  8. а) Да је место, на ком се шта бави или бива, с горње стране онога што она значи. Примери: Над њима се три облака вију. Те над Марком шатор оборише. Над водом је лице огледао. Па над њиме грозне сузе рони. Три је јада над њим изјадала. б) Допуну прироку. Примери: Нико до сад није био нада мном господар. Који је био управитељ над том војском. Да он царује над нама. Свака тица има над собом копца. Та од Шарца бољег коња нема нит’ нада мном бољега јунака. Поставиће га над свим имањем својим.
  9. С предлогом под реч у 6. падежу показује:
  10. а) Да је место на ком се што бави или бива, испод онога што она значи. Примери: Под чадором лежи рањен јунак. Врани се коњи играју под собом јаме копају. Пода мном се црна земља тресе. И пронеше под крилима благо. Под главом јој снопак детелине. Познајем ти чело како ти је и под челом очи обадвије. Тешко ногама под лудом главом. б) Да се нешто бави састављено с оним што она значи. Примери: Под оружјем за совре сједите. Под оружјем и санак бораве. Све коњици под бојним копљима. Готови им коњи под седлима. И код коња под перјем јунаци. Живо ми је чедо под појасом. Имађаше пет јутара под ливадом и под баштом. — И мислено: Робови који су под јармом. Да се нешто налази на нижој страни онога шо она значи. страна 225 Примери: Под оном гором зеленом и под највишом планином врани се коњи играју. Под Будимом овце пландовале. г) Именски прирок и додатак прироку у разном смислу у пренесеном значењу. Примери: Ти си под кривицом. Под срамотом овом остат’ нећу. — Војводе не буде кадар под уздом држати. Да су Срби под овим именом познати у Европи. Бимбаше су имале под собом по неколико буљубаша. Ништа под јаким Богом не зна. Милоја под стражом пошаље у Митровицу.
  11. С предлогом пред реч у 6. падежу показује:
  12. а) Да се нешто бави или бива с предње стране онога што она значи. Бива и у пренесеном значењу. Примери: И пред црквом звона ударише. Стаде пошта пред бијелом црквом. Максимија пред шатором везе. Пред њима је кондир вина и огледало. — Види страшну уру пред очима. Рече пред матером својом. б) Да се креће нешто пред оним што она значи. Примери: Који шеће пред овцама као месец пред звездама. Веће језди напред пред сватови. Кад се што тешко ваља или тура пред собом. в) Да је неко у власти старији од онога кога она значи. Примери: Ја пред собом имам старијега. Пред четом је јунак арамбаша. Пред њима ћу бити делибаша. г) Време. Примери: Недеља пред Материцама. Кад он готово пред свршетком своје владе кнезове назове капетанима.

У СЕДМОМ ПАДЕЖУ[уреди]

  1. С предлогом при реч у седмом падежу показује:
  2. а) Да је нешто прикључено ономе што она значи. Примери: Седлан га коњиц при брегу чека. При куђељи од злата вретено. Соба при земљи. Ево ти ова бочица пунана воде, држи је при себи. б) Именски прирок у пренесеном значењу. Примери: Што зборите јесте ли при себи? Јеси л’ при свести, Звонимире? Други остану при своме. Кад су били при вечери.
  3. С предлогом према реч у седмом падежу показује:
  4. а) Да се нешто бави у близини, са стране онога што она значи. страна 226 Примери: Кад је царе био према цркви. Онде се устави према војсци аустријског. Па га пекли према ватри. Као да је до подне узрасла према тихом сунцу пролетњему (овде место предлога на.) б) Да се нешто пореди с оним што она значи. Примери: Већ сам млада према теби расла. Према губеру ваља се пружати. А јадан ти према њему Марко. Ово су просјаци према њима.
  5. С предлогом на реч у 7. падежу показује:
  6. а) Да нешто бива на горњој страни онога што она значи. Примери: Бог на небу а цар на земљи. Ко се на туђим колима вози, веће далеко отићи. А јуче смо ваздан почивали на бијелој цркви Чокешини. Закукала сиња кукавица на главицу више Бијељине. б) Да се радња дотиче нечега што је деа онога, или је нешто прикључено ономе што она знача. Примери: Нек на кули не затвори врата. Кажите ми врата на тамници. Два ата на једним јаслима не могу бити. Ја се онде деси на вратима. Ал’ Мерима седи на пеаџеру. На Балачку јесу до три главе. На сабљи су три балчака златна. в) Оруђе којим се нешто извршује. Примери: На плочама поље разнијеше. И на ножу срце извадила. На копљу му шатор претурио. Бријаћа се бритва оштри ка гладилици. г) Да се нешто налази у близини или се и додирује с оним што она значи. Примери: Ја сам била на Дунаву. Платно бели Варадинка Мара на Дунаву према Београду. Појиш коња на води Ситници. Да заитим воде на Дунаву. Ено је на бунару. Тако се страшно био ранио на Ужицу. Бој на Лозници. д) С овим предлогом исто што би значило и с предлогом у. Примери: На бијелом граду Смедереву онђе бјеше стари деспот Ђурђе. Осман-ага оста на Удбини. Каже да на свом вилајету она има два рођена брата. Остали су на својој очевини. Пророк на својој постојбини нема части. ђ) Многобројну употребу у пренесеном значењу. Примери: На вама ће останути царство. На благу се ни познало није. Да покаје брата барем на Мус-аги страна 227 Фочићу. Не терајте освете на раји. Вала теби на твојој здравици, ал’ не вала на твојој беседи. Бољи ћаше бити на јунаштву од јунака Краљевића Марка. Пак смо опет на добитку. Оружје сам на боју добио. Каж’ ујаку јутрос на уранку. Где но синоћ на конаку бесмо. Може јада бити на весељу. Кад сам био с друштвом на деоби. Сад је на белом хлебу. Да у мору има некаква тица, која на ружну времену пјева а на лијепу плаче.
  7. С предлогом о реч у седмом падежу показује:
  8. а) Да је ономе што она значи нешто прикључено тако да виси. Примери: Ново сито о клину виси Виси као капља о листу. У свакога о зиду виси дуга пушка. О бедри му сабља окована. Што девојке носе о гр’оцу. Обојицу хоћу обесити о вратима града Вучитрна. 0 врату му бисер објесила. О скуту му обискоше младе. б) Време: Примери: Снијег паде о Ђурђеву дану. Да ти мени о јесени дођеш о јесени о Дмитрову дану а о моме крсноме имену. То бијаше око поноћи о уштапу. в) Разна пренесена значења. Примери: Да се о злу своме забавите. Свак по себи суди о другоме. Договарају се о свачему. Тако се отворе разговори о предаји. Пјесма о овоме дагађају. Ко о чему мисли, о оном и сања.
  9. С предлогом по реч у 7. падежу показује:
  10. а) Да се нешто бави или креће ни простору који се обухвата оним што она значи. Примери: Па пођоше по свету као пчела по цвету. Отиде глас по свој земљи оној. Разапете по пољу шаторе. Да се шега по мору на лађи Златом везе све по чистој свили. Купи класје по лањском стрништу. Паде Грујо по земљици црној. Мути као риба по плиткој води. По добру се Шарцу положио Троја ребра једна по другијем. Бјеше тада много војевода по нашијем редом градовима. б) Тако и кад се место простора каже нешто збирно или множина нечега. Примери: Да купи оружје по народу. Редом рђа по дружини хода. Све ја ходах по турској ордији. Телал виче по каурској војсци. Врат ломити по гори ходити по хајдуци по лошу занату Стадоше га тражити по родбини и по знанцима. Један јарац зађе по овцама. страна 228 в) Време. Примери: Трећи дан по Петрову дне запали у вече Али-бегове дворе. А када је по вечери било. По смрти нема кајања. Милош остане сиротан по оцу (по сле оца). г) Разна значења у пренесеном смислу. Примери: Ако буде мријети по реду. Већ ето ме теби по авазу. Немој, сине, говорити криво ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога. Све јунаке по имену знадем. Роксанду ћу по браћи познати. И бираху грађане јунаке све по пушци и крвавој руци. По чему ћеш мене споменути, по аздији по имену моме. Сваки ће примити своју плату по својему труду. По поруци вуци не једу меса. Ако по несрећи удари на нас лав. По мени (што се мене тиче) можеш чинити што ти драго.
  11. С предлогом у реч у седмом падежу показује:
  12. а) Да се нешто налази или бива у унутрашњости онога што она значи. Примери: У јунаку срце препукнуло. Сви осташе госпо, у Косову. У свакој кући има дима. Нађе мајку у свом винограду. Ја се десих у двору твојему. Од руке му ништа не родило ни у пољу бјелица шеница ни у брду винова лозица. И прије су весеља бивала у свој земљи у свој краљевини. б) Тако и кад реч с тим предлогом употребљена значи нешто збирно или нечега много, па је тиме нешто опкољено. Примери: У народу нашему сваки човек зна котарицу оплести. Поноси се бане у тазбини. Одмах позна стража од Арапа да у војсци не имаде Марка. — Уватише јарца у овцама. Какав бјеше јунак у сватов’ма што највеће отвори јунаштво. Зет у пуницама Милош у Латинима. Кад је руски цар био у гостима код праиског краља. в) Да је нешто у обличју или у стању онога што она значи. Примери: Они му дадоше меда у сату. Даћу теби девет стотиница све жутијех у злату дуката. Већ понеси у брашну колаче, а кошуље у бијелу платну. Нарицања у стиховима. Продао кукурузе у клиповима. Кисео купус у главицама. г) Да нешто буде или да не буде оно што она значи. Примери: Ни у тикви суда ни у влаху друга. Да бих дала везена јаглука, у том нема за те халвалука. страна 229 У девет хвала у једном храна. У њима да имамо добру узданицу. д) Нечега део којега се тиче радња или којем се казује нека особина. Примери: У струку је танка и висока. Висок јунак, танак у појасу. У плећима поширега нема. У злато је сабља обливена, у острицу оштра и угодна. Болест у очима. — Сломила му ногу у колену. Те му преби у рамену крила. Промени се у лицу. ђ) Разна значења у пренесеном смислу. Примери: Дете једнако држи у памети што му је отац казао. Затекоше цара у животу. Да с’ у здрављу опет састанемо. У детињству своме научи мало читати. Нека ти се у невољи нађу. У добру се не понеси а у злу се не поништи. То није у мојој власти. Нађе се у чуду. Док су они у ријечи били. Да се они не би ухватили у лажи. Милош у јунаштву није уступао ни Вељку ни Чупићу. Не били се Србима само помоћ у џебани дала. е) Време. Примери: Да нам буде у помоћи и у дану и у ноћи. Кад у јутру дан осване. А Југ ти је, госпо, погинуо у почетку у боју првоме. У том свану и сунце ограну.

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ[уреди]

Време садашње.

Глагол у времену садашњем показује:

а) Да се оно што он значи догађа сада тј. кад се казује, или као да се догађа сада, кад се казује, или да се догађа свакад.

Овако значење у времену садашњем могу имати само глаголи који значе трајну радњу.

Примери: Ја не радо сузе трошим. Две преда мном стазе стоје: једна с цвећем, друга с трњем. К’о боланог нада небу подигнута подиже се гора од камена љута, бону диже главу, а коленом клеца, каменито срце Млава јој просеца. Узмућен поток јури, пени се реком лед, а вихар хучи, тамних гони облака ред. Студена ме киша шиба по вас цели дан. Душа ми гњевом пламти а крв ми кипи сва, са голим ножем јурим у бојну вреву ја. — Књиге гледе, грозне сузе роне, дахијама овако говоре. То гледају Турци Биоградци, а из града сви седам дахија. Док погубим протопот Николу из лијепа села Ритопека, он пашује, а ја субашујем. страна 230 Тренутни глаголи, зато што немају значење трајности не могу имати ни значење садашњости.

Они се употребљавају у облику садашњег времена у овим случајима:

а) Кад се казује оно што у свако доба буде као по неком закону.

Примери: Огњени тресак најпре удари у врхове високих гора. Ђе ко никне, ту се и обикне. Велика дрва дуго расту али за час падну. Па и оно ведро небо горе, и оно се за часак навуче, бура дуне, громови захуче.

б) У 2. и 3. лицу једнине и 3. л. множине употребљава се глагол у сад. времену кад се као подмет не мисли баш то лице, него кад подмет може бити ма ко.

Примери: Песма се разлегала у селу, у пољу, у лугу, у рају — куд год се макнеш. Тако кажу.

в) Кад се хоће да причање буде живље онда се место пређтњег тренутног времена употребљава садашње, које се у том случају зове садашње историчко.

Примери: Царев син успе још једну чашу воде, пукне обруч и трећи: онда се буре распадне, и змај излѐти̑ из њега, па на путу ухвати̑ царицу и однѐсе̑ је. Предраг скочи на ноге лагане па узима луке и стријеле, пак излази на друм за бусију, пак заседа јелу зелену.

г) У додатој реченици.

Примери: Мање чете на све стране пошљи, да га приме, ако на њ наиђу. Игла, ако и кроз злато прође, гола изађе.

Време пређашње тренутно (аорист)

Глагол у пређашњем тренутном времену показује:

а) Да је радња била у прошлости тренутна или уопште ограничена у трајању.

Примери: На далеко сусретоше Турке. Земљи паде Дамњан Кутишанац, земљи паде пушци огањ даде, и он уби у турској ордији из Зворника Асан-барјактара, Асан паде барјак му остаде. На мах пуче триста џевердана, мртвих паде за триста Турака. Ражљути се змају огњевити, па се изви небу под облаке — Браћа нарастоше и ојачаше.

б) Радњу која ће се извесно догодити, те се казује овим обликом као да се већ догодила. страна 231 Примери: Авај мене до Бога милога, ђе погибох јутрос пред механом. Ко се за вешала родио, не утопи се. Не угоји се прасе у очи Божића.

Време пређашње трајно (имперфекат)

Глагол у времену пређашњем трајном показује да је радња била у прошлости трајна или уопште у неограниченом трајању.

Примери: О томе никад не говорасмо. Ветар ружу низ поље ношаше. Сунце се лагано у море спушташе. На водама Вавилонским сјеђасмо и пла̏ка̑смо опомињући се Сиона. О врбама сред њега вјеша̑смо харфе своје. Кад враћа̑ше Господ робље Сионско, бијасмо као у сну. Како се кунијаше Господу, завјетоваше Богу Јаков.

Облик пређашњег тренутног и пређашњег трајног времена долази каткад у реченицама, у којима се исказује жељење, дивљење, итд. у којим се случајима често уз глагол узимају личне заменице ти ми.

Примери: Чудна ти ми годинама дође! Добро ти ми код тебе бијаше! Бјеше ми га давати, докле могах жватати. Бијаше читати!

Време прошло (перфекат)

Глагол у времену прошлом показује да се оно, што он значи, догодило у прошлости независно од какве друге радње.

Примери: Ево има три године дана од како је Кулин погинуо у Мишару пољу широкоме. Тешко су нас преварили Турци: Мачву прешли, ушли у Поцерје, Петковицу поробили цркву. Исаија заробили старца. Онда му мати приповеди, како је имала три кћери, и како их је нестало, па како су их тражили узалуд на све стране.

Време претпрошло (плусквамперфектум)

Глагол у времену претпрошлом (давнопрошлом) показује да се радња коју он значи, извршила пре неке друге радње, која је с њом у вези и која је такође прошла.

Примери: И ја сам тамо био послао своје синове, па сад су се вратили. Турци из Палежа и Уба побегли су били како смо страже почели чувати.

Ова друга каснија радња, може и не бити казана, али се по самоме смислу она подразумева.

Примери: Веће сам се од болести предигао био. Сви се Богу бјеху обрнули. Још није мо матер честито ни саранили били. страна 232

Време будуће

Глагол у облику времена будућег употребљава се:

а) да покаже да ће се у будућности догодити као самостална радња оно што он значи.

Примери: Ја ћу копље ласно окренути. Начинићу кулу у приморју. Ми ћемо те често походити. Сутра ћу ти мимо дворе проћи.

б) Кад се од две радње, после извршене једне, изврши она друга, може се она друга казати обликом будућега времена уместо да се каже обликом времена прошлог. С тога се овако употребљен облик времена будућег и зове будуће историчко.

Примери: За сестру по том чућемо да ју је најмлађи стриц наш Георгије (од ње умољен) једну ноћ одвео и за неког Тодоровића удао. Но она нам на скоро по удадби својој доћи није могла, а по том ће нам се и рат замести, и тако је ми више нисмо видели. По свему видим, рећи ће судац с достојанством, да вам деца имају лепе дарове.

в) У погодбеној реченици са свезом ако уместо садашњег или прошлог времена.

Примери: Биће теби вина изобила, ако цару неће ни достати. Кад отац остари, он преда старешинство најпаметнијему својему сину, ако ће бити и најмлађи. Мајмун је мајмун, ако ћеш га у какве хаљине облачити.

г) За казивање онога, о чему се не зна да ли се доиста догодило, узима се облик будућега времена од глагола бити с прошлим или трпним придевом глагола који се узме.

Примери: Ти имадеш брата јединога, он је тебе на војску цареву, страх је мене биће погинуо. Биће до сад и онај ручао, ко је јутрос краву изгубио. Биће њих (кладе) оставила овде вода, па се ја бојим, да не дође да их носи. А човек биће зар мало и напит.

Време предбудуће (футурум егзактум)

Кад ће се у будућности извршити две радње, од којих једна као претходна (предбудућа) треба да се изврши те да би се она друга, као потоња могла извршити, онда се она претходна казује на ове начине.

а) Обликом времена садашњег тренутнога гдагола, или трајнога кад му се предметне предлог уз. страна 233 Примери: Кад она дође са својим другарицама у галију, ти је води све из дућана у дућан. Да опет хвата хајдуке који успрелазе. Ако за седам дана то не урадиш, није на теби главе. Ако узиштеш даће ти се.

б) Садашњим временом од глагола бити: будем, будеш итд. удруженим с придевоом прошлим или трпним од употребљенога глагола: ако будем могао; ако будеш позван.

Примери: Ако буде Милош преш’о Дрину, Милоша ћу на мегдан зазвати. Што будемо на ватру сложили, оно ћемо лепше поградити. А како ће проповиједати, ако не буду послани. Ако суђено буде ја сам рад издати још ове књиге на свијет. Ако мени суђен данак дође, те ти будем побро погинуо, ра́ди мене осветити л’јепо.

в) Кад се пред будем предметне начин неодређени употребљенога глагола: ако знадбудемо (знати будемо — знат’- будемо — знадбудемо) пред који се каткад још и предлог уз предметне: ако узмогбудем.

Примери: Ако цар хтједбуде чинити што против нас, ови ће кнезови држати нашу страну. Ако и узмогбудеш што хоћеш, немој чинити што хоћеш. Кад одрасте и знабуде за се. Ако ли узидете на супрот, и не хтједбудете служити ме додаћу вам седам пута више мука према гријесима вашим.

Прилог времена садашњег

Прилог времена садашњег је увек у подређеној реченици и казује радњу подређену прироку главне реченице и да се радња, коју он значи, догађа у исто време кад и радња казан прироком главне речењице.

Примери: Отиде, чудећи се у себи шта би. Слуга видећи све ово, обрадује се врло. Па отиде натраг кукајући. Седећи ја болестан недељу дана, мислио сам да ми више ништа не треба учити.

Прилог времена прошлог

Прилог времена прошлог је такође у подређеној реченици казујући радњу подређену прироку главне реченице, и да радња, коју он значи, бива пре радње казане прироком главне реченице.

Примери: Бећир-паша дошавши у Ниш, распише да му дођу све спахије. Пак окупив храбре витезове, на студен је камен покрочио. Аврам погледавши, опази три човека и потрчи им на сусрет, и, поклонивши им се до земље, рече. страна 234

Придев прошли

Облик глаголског прошлог придева служи као саставни део сложених глаголских облика: времена прошлог, времена претпрошлог, времена предбудућег и начина погодбеног.

Осим тога тај се облик употребљава још:

а) да се искаже жељење, благосиљање, заклињање или проклињање.

Примери: Душмани ти под ногама били. Жив ти био и ко те родио. Од руке му ништа не родило. А тако ме не родила мајка, већ кобила која коња мога, покупићу по Босни јунаке. Не била вас вашег брата жеља, као мене и брата мојега.

б) У погодбеној реченици значећи погодбу (услов) под којом се може или не може нешто догодити.

Примери: Ако био торбоноша, био мајци жив. Било глава биће барета. Ко је Србин и српскога рода, а не дош’о на бој на Косово, не имао од срца порода.

в) У реченици за допуштање, значећи оно што се допушта.

Примери: Познао ме тко да сам роб, не познао, морам тражити што јести. Брат је мио које вере био. Јео, не јео; пио, не пио; терао, не терао; — нећеш га стићи.

г) Као обичан придев, атрибут именима, значећи својство постало од извршене радње коју глагол значи.

Примери: Па говори остарелој мајци. Оружје све прашно и зарђало. Агара метне својега сина од жеђе изнемоглога под једно дрво. Па сустала коња одјахао. Бар да је могао загрлити свога васкрслога сина. До мрака мрклога.

Придрев трпни

Облик трпног глаголског придева служи као саставни део сложених глаголских облика за казивање трпног стања глаголске радње.

Осим тога он се употребљава као обичан придев, атрибут именима, значећи својство постало од извршене глаголске радње

Примери: Оставише чаше позлаћене. Разгледао сам чудеса невиђена истога града. Имао сам лепе куће и гледао их из шуме спаљене и срушене. Обојица дивно помирени латисмо се горе и зелени. Моји рани виногради, ни рађени ни грађени, босиоком посађени а ружицом заграђени. страна 235

Начин одређени

Начин одређени нема засебног облика; њега чине сви глаголски облици у којима се означује лице које ради и време у које се радња ради, а то су глаголска времена проста и сложена.

Примери: Крушедол се диже, у небу се губи, вредан спомен, вреди, да га сунце љуби; гора га је чарна листом опасала, ту је бајна ружа по вртови пала. Дође вес’о пастир зелених ливада. Собом Стојан до мркова дође, па мркову притеже колане. Иде ли ми Кулин капетане? Кад ће доћи да се њему надам? Али-паша Меха сјетоваше. И тако начини сјенице сав збор што се бијаше вратио из ропства, и борављаху под сјеницама.

Начин неодређени

У овом глаголском облику није одређено ни лице које радњу ради, ни време у које би се радња радила, и зато се овај облик и зове начин неодређени.

Овај се облик узима као саставни део сложеног облика за казивање будућег времена.

Осим тога овај облик:

а) Као име глаголске радње може да буде именски прирок.

Примери: А то ви сами често не можете ни знати ни разумети. Не могоше темељ подигнути, а камо ли саградити града. Стаде царе купити сватове. Пак стану разговарати госта.

б) У истом својству овај облик у ретким случајима може да буде и подмет.

Примери: Учити није лак посао. Ратовати није шалити се. Ружно је смејати се туђој несрећи. Лакше је стећи него сачувати. Зло је поћи а горе не поћи.

в) Може да буде скраћена додана реченица.

Примери: Рано рани Туркиња ђевојка на Марицу бијелити платно. Тко се снизи к росној трави санком кријепит’ снагу тијела. Знадијаху злато растапати и са њиме ситне књиге писат’, око себе рају свјетовати. Идем, царе, у Косово равно, за крст часни крвцу прољевати. Лијеп је гледати, но какав је мирисати. Необичан јунак погледати. Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити. Није вриједан брат његов звати се. страна 236

Начин заповедни

Глагол у овом облику показује:

а) Да се заповеда, опомиње, саветује, моли, жели да неко ради радњу коју он значи.

Примери. Изиди амо, делијо! Ајте амо, слуге моје, Брђане ми изведите, штоно сам их заробио робљем Кајите се, док имаде дана, док је доба, дјецо, кајите се; кајите се док није позвана душа к оном, који небом тресе; кајите се... О мани се туђа света ман’ се зноја и невоље. Мили Боже помози мени грешном. Дај ми Боже ветра са планине.

б) У овом облику може да се употреби 2. лице место трећега.

Примери: Помози Бог. Свак реци и помисли да ј у добар час. Буди Бог с нама. Помагај тко се још крстом крсти. Ко је коњик притежи колане; ко је пешак притежи опанке.

в) Да би се заповедно употребила лица прво и треће у једнини и треће у множини, за које нема облика у запог ведном начину, узимају се та лица из времена садашње, стављајући пред них речце да и нека

Примери: Док има крви, нек се пролева. Бог д’а прости. Да Бог сачува. Пустите трупље да га зверад- разнесу, нека им се не зна гроба на овом свијету. И ако- погинем, нека погинем.

Каткад се тако говоре и она лица, за која има нароа чити облик у заповедном начину.

Примери: Да си жив и здрав. Ђурђев данче, кад ми опет дођеш, код матере мене да не нађеш. — Нека знаш, да си већ долијао.

г) Кад се међу прошлим радњама хоће у приповедању да разликује предња и потоња онда се потоња може казати обликом начина заповедног.

Примери: Онда сједне на коња, па тјерај за њима. Пограбисмо пушке, те о рамо, па се вери и тамо и амо. Кад се шћаше ођест’ куд да иде, па обуци оне пусте токе, шал црвени свежи око главе а пани му перчин низ рамена, двије пушке метни за појасом и припаши мача о појасу, а у руку узми џефердара.

Начин погодбени

Глагол у начину погодбеном показује:

а) Да се нешто догађа или догађало под неком погодбом. страна 237 Примери: Да он може добит’ агалуке, најприје би себи извадио. Да сте нас позвали, ми бисмо вам дошли. Ал’ да вјетру дадеш плећи, тер да гледнеш низ вјетар равницом, видио би гдје скуп људи ступа. Душман би плак’о, плак’о би да, хај, само да сам громовник ја.

б) Да се жели да буде оно што се тим обликом каже.

Примери: Торбицу сам вез’о, опанак притег’о, и ја бих са сунцем некуд даље бег’о. — Кад би сада опет дош’о, ма и овај други прош’о. Ао данче ала си ми бео, још би дуго гледати те тео (хтео). Би ли каквих понуда?

в) Да бива или да је бивало као обично оно што се глаголом каже.

Примери. Овај господин у острву овом имађаше лепе дворе, у које често би преко лета с фамилијом долазио и по неколико дана провеселио се. Жалост је ово за нашег оца била; више би пута, седећи, погледао на нас, и сузе би му на очи удариле. Кад би дошла каква сирота пред кућу, снаха би свој залогај сироти уделила.

РАДНО И ТРПНО СТАЊЕ ГЛАГОЛСКЕ РАДЊЕ[уреди]

Прелазни глаголи имају двојако стање глаголске радње: радно и трпно.

Кад је подмет онај који радњу ради онда је то радно стање глаголске радње, нпр. коњ пасе.

Кад је, пак, подмет онај који трпи радњу, онда је то трпно стање глаголске радње, нпр. коњ је поткован.

Трпно стање глаголске радње у нашем језику казује се на два начина.

а) Кад се трпни придев од глагола, који се узме, сложи с облицима глагола јесам и глагола бити, у ком је случају трни придев именски прирок а облици глагола јесам и бити су спона.

Онај од кога радња потиче казује се шестим падежем без предлога или другим падежем с предлогом од.

Примери: За ово надање оптужен сам, царе Агрипа од Јевреја. Који су освећени Богом оцем и одржани Исусом Христом. Стијешњени врагом и ђаволом. Што је теби од Бога заповеђено. Не буди од мене речено.

На овај начин се у српском језику трпно стање казује обично у реченицама, у којима се онај од кога радња потиче или прећуткује или је реченица без подмета. страна 238 Примери: Сви су му путови отворени. Бићете благословени и ти и твој род. По чадору окол’ у около разастрти лепи сази. Постављени бише вратари и певачи. — Тако је писано. Суђено је.

б) Кад се облицима глагола који се употреби додаје, лична заменица се.

Казивање трпног стања на овој начин обичније је и чешће.

Примери: Јер ће се мном умножити дани твоји, и додаће ти се године животу. Науке морале су се пером, писати. Не деле се више крвави мегдани. При другој прилици више ће се о томе беседити. Благословима праведнијех људи подиже се град, а с усана безбожничких раскопава се.

ПИТАЊЕ У РЕЧЕНИЦАМА[уреди]

Кад је који од саставних делова реченице: подмет, прирок, предмет или други који од додатака непознати или неизвестан, онда се о њему пита, и на тај начин граде се упитне реченице.

Питања се граде:

а) Ако се пита за лице сасвим непознато, питање се гради заменицом ко; ако ли се пита за шта друго, питање се гради заменицом шта.

Примери: Ко се вере уз кланце низ кланце? Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? - У овако глуво доба шта ми руши сан? Шта плива гором, долом, те прља бели снег? Ал’ шта се забеле у горскоме зраку? — Кога ћемо питати? Шта ћемо искати?

б) Ако оно, о чему се пита, није са свим непознато, него је само у ком било смислу неизвесно, онда се питање гради упитним заменицама, прилозима и свезама; који, какав, чиј; како; да, зар, ли.

Примери: Да л’ то врачац његов иде? Је л’ суза оно, крв ли из срца нечијег? Какве тебе савладаше виле данас, брате, у морској отоци? Да ја видим двије силне војске, чија л’ гине чија л’ задобива? Да л’ је кула славног кнез-Лазара? Та ни си се царе учинио? Јесте ли ми род сирочићи мали? Зар сам ја чувар брата својега?

в) Ако се питање тиче прирока, онда се питање почиње глаголом. Ако је глаголски облик сложен, питање се почиње, страна 239 глаголом помоћним, додаје му се упитна речца ли, или се пред њега стављају речце: зар, да, еда.

У одговору се понавља глагол; ако је облик сложен, понавља се помоћни глагол: видиш ли? видим? — Јесил и га нашао? — јесам, или: нашао сам.

Примери: Идете ли сви заједно гором зеленом? Јеси ли ми данас у животу? Јесте л’ видли мога господара, господара Кулин-капетана? Иде ли ми Кулин-капетане? Води л’ војску од Босне поносне. Не гони ли Мачванскијех крава? Не води ли српскијех робиња? Је л’ Србију земљу умирио? Та зар би тако презрели вас? Еда ли га валовита бурна вода где занела?

г) Кад се питање тиче прирокових додатака, питање се почиње прилогом или заменицом према ономе о чему се пита. Тако пита се за додатак који значи место речима: гбе, камо, куд, одакле, откле, откуд, итд. За начин пита се речју: како. За узрок пита се речима: што, зашто, рашта. За време пита се речима: кад, откад, докле, итд. За различне падежне додатке пита се упитним заменицма с предлогом или без предлога.

Примери: Ђе си, брате, од Сења Тадија? Куд се ђеде цар Немање благо? Што вам песма колом не окреће? Што ће момци, што оружје свјетло, што ли коњи што ли чадорови? Царе Лазо, честито колено, коме ћеш се приволети царству? Рашта ове горе уздркташе? Камо теби брада јучерања? Зашто се не кажете? Како би смо дете омразили и са светлим царем завадили?

д) Реченице с упитним обликом служе каткад и за казивање дивљења.

Примери: Ао боже да вељи си свети, ао свете, да лет ли си, клети! Златни кове и сребрни, лијепо ли сјали! Лепо ли је погледати уз високо ведро небо! Лијепо ли ова сабља чаша! Дивно ли нас данас развесели! Да чудно ли с главе погибосмо! Скупо ли продаде онога старца!

ОДРИЦАЊЕ[уреди]

Одрицање подмету онога што се прироком казује, бива на ове начине.

а) Пред глагол, а ако је глаголски облик сложен онда пред помоћни глагол, а ако је прирок именски онда пред спону ставља се одречни прилог не.

Примери: Не помаже неправедно благо. Око моје неће више видјети добра. Неси бреже, чудо ти за око, страна 240 не дижеш се до неба високо. Не будите раји горки. Она је, бледа и мртва пала, — али још није веру издала! Не могу љубит’ никога више ван једног само, Бојшића Вука. И никад санка, никада мира планинско чедо видело није. Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Што ниси рад да теби други чине, не чини ни ти другима.

б) У заповедном начину одрицање се изводи као и иначе речцом не, или се пред начин неодређени стављају облици: немој, немојмо, немојте.

У овом случају начин неодређени може се преобразити у који облик одређенога начина узимајући преда се свезу да.

Примери: Не стој Радо, не гледај ме. Не говор’те, не гријеш’те душе. — Немој завидјети насилнику. Немојмо људи, тако пренаглити, него се разберимо. Немојте ни најмање да сумњате о томе.

в) Ако се одрицање шири на две или више реченица, или на два или више додатака везаних свезама и—и; или—или, онда се при одрицању место тих свеза узимљу свезе ни—ни; нити—нити. У првој реченици, или пред првим додатком, место ни може да се употреби не.

Примери: Ни си гладног нахранила, ни жеднога напојила, нит си гола преодела, нити боса преобула. У себе се поуздати немој ни ни у руку, ни у бритку сабљу; ни у своје копље отровано. Остала је твоја заменица ни код мога, ни код твога двора, ни код моје ни код своје мајке. — Не звекеће гвожђе свијетло, нити грме смртне цијеви, ни на лаган ступај ногу одзивљу се сјајне токе.

г) Кад се у одречним реченицама нађу заменице трећег непознатог лица, или прилози, а тако и број један, те речи добијају одречни облик слажући се с одречним прилогом ни, те онда гласе: нико, ништа, никикав, ничиј, никад, нигда, нигде, никуд, ниодакле, ниједан.

Кад пред тако одречне заменице дође предлог, њему је место између речце ни и заменице у ком случају се свака реч засебно пише.

Примери: Али му нико ништа не умједне и не хтједне казати. Од сад се не прашта више ниједна кривда. Други нико није знао ништа о томе. — Никад санку вјеровати није. Ничије силе он се не боји. Не куните се никако. Ако би ко дошао да не каже за њих ни по што. Да се не би нико усудио ни код који начин једну кућу страна 241 у немачку страну претурити. Никако се немој ни с ким разговарати. Онда већ нисам ни на шта мислио.

д) У реченицама, којима се исказује бојазан или закраћивање, она реченица, којом се казује оно од чега је бојазан или шта се закраћује—долази у сдреченом облику.

Примери: Јер су честе у Латина страже, па се бојим да те не ухвате. Како се не бојиш да земља под тобом не пропадне, или да те гром из ведра неба не удари. — Јер јој Мардохеј бјеше забранио да не казује. Али се ја на то не ћу потписати, нити се противим да тако не буде.

ђ) Одрицање се појачава стављањем речце ни пред оне речи које значе оно чега се одрицање тиче.

Примери. Нећемо га помињати ни жива ни мртва. Који не знаду ни да сам жив. Ја ти сад печена ћурка не донесох, ниси ни то заслужио. На то Тале ни да гледа неће. Не знам ни ја сам како. Не вриједи ни луле дувана.


СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ[уреди]

Сложене реченице постају на два начина: приређивањем и подрећивањем.

СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ПРИРЕЂИВАЊЕМ[уреди]

Кад се просте реченице сложе тако, да једна другој није додата ради какве допуне или објашњења чега у њој него свака има самосталан смисао, те би могла и сама за се бити, онда је то приређивање реченица.

Реченице се приређују на три начина: начином спајања, начином искључивања и начином супротности.

а) Начином спајања приређују се реченице у којима се мисли и радње извршују све у једно исто време или без прекида једна за другом.

Просте реченице, у овако сложеној, или следују једна за другом без свеза, или су скопчане свезама: и, а, па, пак, те, тер, или упитном речцом ли.

Примери: Изведоше прве жртве Бирчанина и Алексу, витешке им руке стеже ланац тешки, гвожђе тврдо. Две витешке главе паше, а крв прска на далеко, чак по тами бледа чела кап горућа аге роси. Ноћ је мрачна ветар хуји, забринути Турци седе и у магли густог дима сахрањују тужне мисли. Небо се смеши, звезде трепере, чисто га љубе, гледе и мазе, уљуљкују му тихе таласе. страна 242 ласе. Шта плива гором, долом, те прља бели снег? Је л’ суза оно, крв ли из срца нечијег? Расрди се млађани Ненаде, пак удари на триест јунака. Ченгићи, Љубовићи и многи други посташе аге, тер су народу хуђи но Турци дошљаци. Таке мисли стража сле́ди, па кроз сутон таман гледи.

б) Начином искључивања приређују се реченице тако да се мисао или радња једне извршује, а мисао или радња друге или других од извршења се искључује.

У овако сложеној реченици просте се реченице свезују паровима свеза: или-или, а-а, ја-ја, јали-јали, али-али, воља-воља, које-које.

Ако искључивање важи за све просте реченице, онда се свезују свезама: ни-ни, нити-нити.

И ове реченице могу бити без свеза, нарочито кад је у њима прошли глаголски придев.

Примера: Или купи халат, ил’ остави занат. Ствар немогућа, а о њој мислио, а је у животу тражио. Ја право, ја никако. Али волиш по мору пливати, али волиш на ватри горети, али волиш да те растргнемо. Донеси ми једну купу вина, јали вина, јали воде хладне. Вољ’ ти пити, вољ’ ти капу купити. Познао ме тко да сам роб, не познао, морам тражити што јести. Трећи, с’ десет по гори разбеже, које гори, које к води хладној.

Ни вредну теци, ни мало вредну остави. Нити грми, нит’ се земља тресе, нит’ удара море у брегове.

в) Начином супротности приређују се реченице кад се у једној казује мисао супротна мисли оне друге.

У овакој сложеној реченици везују се просте реченице свезама: а, ја, али, ну, него, но, већ, ама.

Каткад и ове бивају без свеза, а каткад се везују упитним обликом.

Примери: Сан је лажа, а Бог је истина. Ја нерадо о смрти говорим, али без икаквог страха очекујем последње вече свога живота. Не реси га ни сребро ни злато, него крјепост и мантија црна. Сакуп овај на зло не приличи, но на радост и на вјечну дику цијелога рода хришћанскога. То не било јарко сунце, већ то били брат и сеја. Вукашин чека на милог сина, на правду Урош и домовина. Ко је вјера, ко ли је невјера.

РЕЧЕНИЦЕ СЛОЖЕНЕ ПОДРЕЂИВАЊЕМ[уреди]

Кад су у сложеној реченици једне просте додате или подређене другима ради допуне смисла или објашњења чега у другој, онда су то подређивањем сложене реченице. страна 243 У овом случају она, која се другој додаје, јесте додата или подређена реченица. Она, пак, којој се друга додаје, јесте према додатој главна речечица.

Међу главном и додатом реченицом така је разлика, да главна може бити и засебна реченица, а додата само за се не може бати.

По служби, коју додате реченице чине, оне су:

  1. Које заступају подмет главне реченице;
  2. Које су додате именима;
  3. Додате за предмет;
  4. Додате за намеру;
  5. Додате за погодбу;
  6. Додате за допуштање;
  7. Додате за поређење;
  8. Додате за време;
  9. Додате за место;
  10. Додате за последицу или узрок.
  1. додате за подмет
  2. Овим се реченицама исказује оно о чем се у реченици, без подмета, тврди, пита или одриче, а то је подмет. Оне се везују за реченицу, којој су додате, свезом да. Примери: Чуло се да сте отпутовали. Верује ли се да ће он на то пристати? Није се ни покушало да се они од тога одврате. Наређено је било да се скупе све старешине. Ако је суђено да тако буде, тако ће и бити. Је л’ слободно, царе господине, да ја идем да познам девојку? Кад се шћаше по земљи Србији по Србији земљи да преврне. Кад је овака реченица сажета у начин неодређени, онда свеза да не долази. Примери: Ласно је говорити, ал’ је тешко творити. Мило му је јахати на коњу. Мрзи ме се овде распасиват’. Је л’ слободно мало поиграти?
  3. Додате именима
  4. Именима се додају реченице ради допуне или објашњења у ком било смислу онога што та имена значе. Тако додате реченице везују се за своју главну реч заменицама који, која, које, што; прилозима где, кад; свезама да, како. Заменица што и прилози где и кад најчешће, а понекад и свеза да заступају заменицу који, која, које. страна 244 а. Кад је главна реч именица: Примери: Дође ми Сали-ефендија, који је био мога оца ћата, и јоште пет старих Турака. Пред оним градом била је једна чесма, с које је сав град носио воду. О Паштрмцу је било много причица, које су врло занимљиве. Она се у разговор, макар какве науке он био, умешати могла. Благо земљи која се може поносити таквим синовима својим. Али ми ћемо да се задовољимо природом што је близу нас. Милош заиште све српско робље што су Турци оне године из нахије Шабачке били одвели. Где му је оружје што је пасао, где ли му је коњ што га је јахао? Угледа у чести овна где се заплео роговима. Сто пута сам гледао облаке ђе из мора дођу на гомиле. Има вријеме кад се рађа, и вријеме гад се умире; вријеме кад се сада, и вријеме кад се чупа посађено; вријеме кад се убија, и вријеме кад се исцјељује. То је најзгодније време да се на њих удари. Затече неке Влахе да вуку сено у шанац к Турцима. Ако би још било потребе да ти се то напомиње. Свуд са мном иђаше брига како ће те приче примити читаоци. б) Кад је главна реч заменица: У овом случају у гдавној реченици је заменица познатог лица, а додата се за њу везује заменицом непознатог лица. Заменица главне реченице може бити изостављена. Примери: Онај, који вас је створио, одржава вас. Срећа је оно што људи за срећу држе. Једите све што се пред вас донесе. Онај што иде за мном јачи је од мене. Нису никако могли остати онаки каки су дошли. Но ми опет нећемо на вас који сте мирни и добри цареви Турци. Колико их је која често преврћу ту књигу. Сад ће бити што ће бити. в) Кад је главна реч придев: Примери: Простак, пак, све је рад да остане као што су му и стари били. Недра отаџбине и пространа су и готова свакад, да даду места свима честитим и вредним синовима својим.
  5. Додате за предмет
  6. Кад је у главној реченици прирок прелазан глагол, може цела додата реченица заступати предмет те радње. Тако додате страна 245 реченице везују се за своју главну речима: да, где, како, е, упитном речцом ли и савезним заменицама, а може бити и без свеза. Примери: Па се крило на чекрк окреће, те казује који ветар пуше. Види хоџа да се преварио, а не зна како ће одступити од своје ријечи. Бог зна јесам ли и толико заслужио. Љутит ага мрко гледа гдје се силом дивит’ мора силан арслан горском мишу. Или у ваљда краљ мисли да ми не знамо како ваља за свог цара умрети. Напомена: И остали падежни додатци могу бити заступљени целом додатом реченицом. Примери: Те се боји да ће погинути. Међу собом вијеће учиниле којом ће га смрћу уморити. По неки болесник нада се да ће дуго живети. Пошто је дуго времена вино из бачве точило, стане, се чудити како вино једнако тече.
  7. Додате за намеру
  8. Додатом реченицом може да се искаже намера радње казане прироком главне реченице. Таке се реченице везују с главном реченицом свезама: да, еда, једа, нека, како, или упитним обликом или погодбеним начином. Примери: Иде брату у другу одају да он буди брата Драгутина. И напред дере иљаду чета крвљу да пере ругобу света. Он продаје девет винограда, не би ли се одужио дуга. Једва смо се овамо савили, еда како ви то претечете. Пошљите му лист књиге бијеле, нека дође граду Вучитрну. Нек се Срби тријебе братском враждом како би њему лакше било пашовати. Макни српом да ти видим руку.
  9. Додаше за погодбу
  10. Додатом реченицом може се казати погодба (услов) по коју може или не може бити оно што се казује прироком главне реченице. Таке реченице везују се за своју главну упитним речечним обликом, или свезама и прилозима: да, ако, кад, док, докле. У реченицама овако сложеним у највише случајева додата реченица долази пре главне. Примери: Да из неба плаха киша падне, нигђе не би на земљицу пала, већ на добре коње ил’ Јунаке. Да страна 246 ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело. Ако Афис-паша дође са триста људи, да га примимо у Београд, ако ли поведе више, да се бијемо с њим. Кад би сви људи били разумни и правдољубиви, не би било међу њима ни кавге ни несллоге. Докле год Бог човеку не узме ум, не може ма̑л. Док пушка не пукне, чути се не може. Ал’ да вјетру дадеш плећи, тер да гледнеш низ вјетар равнином, видио би гдје скуп људи ступа. Не дајте ме, ако Бога знате, узидати младу и зелену. Мислиш ли ме мртва пожалити, пожали ме док сам у животу.
  11. Додате за уступање или допуштање
  12. Додатом реченицом може се исказати уступање или допуштање да буде или не буде радња главне реченице. а) Такве реченице везују се за своју главну свезама: нек, да, и, ако, ако и, макар, ма, прем да, буди, буд, баш и да. Примери: Али и нек све тако буде, немојте, браћо, да ропћете на свога краља. Да то вера и подноси, Омер-ага се ласно не би дао предати Србима. Ако и нису Срби ударили на ове Турке, они су цело лето једнако ударали на Србе. Ружно је смејати се туђој несрећи, па макар несрећник био и рђав човек. Најпосле да прокушамо, премда ја не стојим добар за следства. Буд ми закла коња на ливади и сокола у зеленој башчи, зашт’ ми закла чедо у колевци? Ако и јест крива врата, ама лијеп мирис дава. б) Исто значење има и прошли глаголски придев, кад означује жељење. Он може доћи и двапут једно за другим, други пут са свезом да, нпр.: Ко био. Или: Ко био да био. Примери: Сладак Је сан ономе који ради, јео мало или много. Да ће живот изгубити без сваке милости, и који био да био. в) Тако долази два пут и цела упитна реченица кад је у првој подмет заменица непознатог 3. лица, или се у њој налазе таке врсте прилозима: ако, где, итд. а друга се везује за прву свезом да, нпр. Ко си, да си; Где је, да је. Примери: Њему ће од нас јабука непрестано ићи у своје време, где био он да био. Какав наук такво и читање, к’а је да је о њему се бавим. Какав си, да си, и где си, да си, на овом ил’ на оном свету, он иште, те иште. страна 247
  13. Додате за поређење и начин
  14. Може се оно, што се каже главном реченицом, објашњавати поређењем с оним, што се каже додатом реченицом. Тако постаје додата реченица за поређење.
    Поређење може бити:
    а) Да је једнако оно што се казује додатом с оним што се казује главном реченицом. У том случају додата се везује за главну заменицама или прилозима изведеним од заменица: какав—такав; колики —толики; толики—колики; онолики—колики; као год што — тако; како—тако; како—онако; као оно—тако; као што — тако, итд. У додатој је реченици обично заменица непознатог лица или прилог од ње изведен. Примери: Како је мир прошасте године између Срба и Турака начињен, онако је и трајао. Како ноћ бој прекине, тако Турци заноће око шанца српскога. Ти ниси толико несрећан колико ти се чини. Какво би било пролеће без сунца, такво је детенце без слободе. Као год што подржава јакога и великога, тако се исто стара о слабоме и маломе. Наши су дани онолики, колики беху Лазареви, Обилићеви и Милошеви. Па како се год ми сад бринемо о њима, тако ће се они бринути о нама. Као што се пјесме по народу различито пјевају, тако се и приповијетке различито приповиједају. Колико се овај посао чини ласан, толико је још више широк и дугачак. Куга и мач не убијају толико људи, колико убија пиће вина и ракије. И к’о оно вихор када завихори, е тако се ваздан витлају по гори. Он вероваше у победу свога правца онако тврдо, као што вероваше у жвот народа свога. б) Кад се, пак, неједнакошћу онога што се каже у додатој реченици објашњава нешто што се казује главном реченицом, онда се додата везује за главну свезама: него, но, што-то, што-тим; или у главној реченици долази поређен придев или прилог, а додата се за њу везује свезама: него, него што, него ли. Примери: Волимо те Страхинићу бане, ко сву земљу, нашу царевину. Волим скочит’ у воду Мораву, него љубит’ на срамоту Турке. Што се ближе сунцу тече, све то мање зрак му пече. Што је зрелије грожђе и што је мање водено, тим угаситијег лица бива вино. А што страна 248 су турци више одбијали и развлачили, то је Србима жеља све више и више расла. Што више даш љубави, више ћеш је примити. Него му се развесељаваше лице св више, што се више примицасмо приморју. в) Кад се поређење чини тако, да се у једној казује нешто мање, лакше, могућније, извесније, па тиме што се није могло извршити оно што је лакше утврђује се да се није могло извршити оно што је теже. И обратно, кад се могло извршити нешто што је теже, тиме се утврђује да се могло извршити и оно што је лакше. Кад је у оваким реченицама одрицање, оно је свакад у првој реченици. Друга се реченица везује за прву свезам а: него, но, камо ли, а камо ли, да камо ли, а некмоли (не камо ли), то ли, или је у првој не само а у другој него и. Примери: Не могоше темељ подигнути, а камо ли саградити града. Ти нијеси ни чуо јунака, да како ли очима видио. И не би га пренијеле виле, а камо ли ноге на јунаку Црном гором на бијелу дану. Сама Главашева глава доста би била, да Милоша увери шта се и о његовој ради, а камо ли још оваки поздрав од Гаваза. Имам блага колико ми драго, градио бих десет манастира, а некмоли себе оженио. Кад издаде оваког јунака, кога данас у свијету нема, то ли мене сутра издат неће. Пак не само што поставе муселиме и по онаким паланкама, куд никад нису били, него још и војске по неколике стотине оставе у свакој паланци на трошак народни. г) Бива да се, поредећи оно из главне с оним из додате реченице, наговештава начин на који се извршује оно што се каже главном реченицом. Такве додате реченице везују се за своју главну свезама; као, ка’, ка-но, кан’-да, као-да, као-што, каогод. Примери: На небу им душе царовале, ка’ им име на земљи царује. Свест о дужности развија се с временом, као год и знање о истини. Када игра, кан’да паун шеће; кад говори, к’о да голуб гуче; кад се смије, кан’ да сунце грије. Народ оружје да да, и да буде раја, као што је био. Играју се на бијела јата, како јата, дивних лабубова, кад се небом ведријем играју. Агин чадор ине наткрилио, ка’но лабуд тица бела беле тице страна 249 голубове. Ал’ ми ћемо, као што смо били, један другом свагда бити мили. Небо је црвено, као да је крвљу обливено.
  15. Додаше за време
  16. Додатом реченицом може се казати време у које се догађа радња казана прироком главне реченице. Такве реченице везују се за своју главну прилозима: кад, докле, док, чим, како, пошто, тек, или се у главној реченици ставља прилог изведен од заменице трећег познатог лица, а у додатој прилог изведен од заменице трећег непознатог лица, те излазе парови: када - тада; када - онда; како - тако, једнак; докле - дотле. Примери: Кад стигоше цара и сватове, цар му даде иљаду дуката. Не стрељајте по гори јунаке, док је гласа Краљевића Марка. Шта чини мајка, чим јој дете поодрасте. Како је дошао, призове себи кнеза и све кметове. Тек соколу прво перје никне, он не може више мировати. Пошто с осталим женама а ђецом из Неготина испрати и он своју жену у Пореч, доће му један пријатељ. Кад настала година четврто, тада виче са планине вила. А кад виђе да му не науди, онда пусти вјетра студенога. Лепо су га свати дочекали, како с коња, таки за трпезу. Како змија паде на земљицу, једнак змија у дувар одмиле. Док дођоше кићена сватова, дотле с’ Милић мртав належао. Докле су дотрчали, дотле је он већ издануо био.
  17. Додаше за место
  18. Неки пут је потребно да се додатом реченицом допуни смисао оне речи којом се у главној реченици казује место. а). Такве се реченице везују за своју главну прилозима где, докле. Или се у главној реченици налазе прилози изведени од заменице трећег познатог лица: тамо, ту, онамо, онде, итд. а у додатој долазе прилози изведени од заменице трећег непознатог лица: где (къде), докле. Примери: После тога успуза се до једног места, где је камењак био издубен. Афис-паша побегне чак у Ниш, где на скоро по том, које од срамоте, а које може бити и од страха, и умре на пречац. Али тамо плода бити неће, где не цвета у пролеће цвеће. Ђе се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи. Где чујете трубу да затруби, онамо трчите к нама. Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте трње и коприве. Где се који застао, онде и нека седи. страна 250 б.) Ако се у радњи или бивању казује кретање, онда се додата везује за главну реченицу прилозима; куда, откуда, и тако даље. Примери: Па отиду, куд су наумили. Куд год иде, он Кр’ата јаше, а другога у поводу води. Откуд год си, ти си рода мога.
  19. Додаше за последицу и узрок
  20. Додатом реченицом може се казати последица, а тако и узрок онога што се казује главном реченицом. Таке се реченице везују за своју главну речима: јер, јербо, с тога, зато, што, где, будући, како. Или у главној долази реч тако (која се и прећуткује), а у додатој свеза да. а) Примери за узрок: Волим дати коња на размену, јер не могу пешке путовати. Жао му је што ће дати благо, са тога се врло расрдио. Посланицима је таки човек управо требао, зато ги драговољно изишту. Како су куће биле све дрвене, и на већу још несрећу турску дуче ветар, тако ватра за један час обузме сву варош. Авај мене до Бога милога, ђе погибох јутрос пред механом. б) Примери за последицу: Он би се тако лудо гњевом разјарити могао, да косу на глави себи чупа и зубима шкрипи. Тице певаху, да ваздух јечи. Доле у дубини с таким шумом ваљало је неко језеро своје таласе, да ми чисто уши заглуну. Турака у јуришању толико изгине, да се Афис—паша готово уплаши.

РЕЧЕНИЦЕ СЛОЖЕНЕ МЕШОВИТИМ НАЧИНОМ[уреди]

Сложене реченице често су састављене тако, да се у једној налази и приређивање и подређивање.

Тако бива:

а) Да једној, као главној, буду подређене две, три и више реченица, које су међу собом приређене.

Примери: Кад се погача испече, и изваде је из ватре, па прислоне уза зид, онда ћосо рече детету.

У овој сложеној реченици су: 1., 2. и 3. међу собом приређене, а све три су подређене 4-тој за време.

б) Да једна буде према некој додата, а према другој главна.

Примери: Цар то послуша, особито да види, да ли је истина, да ће и гора поћи, да гледа, ђе цар цара губи. У овој сложеној реченици је 2. подређена 1-вој за намеру; 3. подређена 2-гој за предмет; 4. подређена 3-ћој страна 251 као додатак именици истина; 5. подређена 4-тој за намеру; 6. подређена 5-тој за предмет.

в) Да буде више међу собом приређених, а њима укупно нека подређена.

Примери: Кад пређем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим на пашу, а певца свежем код себе, па му метнем сена, а ја легнем спавати.

У овој сложеној реченици су: 2., 3., 4., 5., 6. и 7. међу собом приређене, а свима њима је подређена прва за време.

г) Да једна с онима које су јој подређене буде приређена другој, самој, или која има и својих подређених.

Примери: Кад тамо дођу у ону планину, пуште орлове, да лове лисицу, а лисица побегне у једно језеро, које је било усред оне планине.

У овој сложеној реченици 2-га, којој су подређене 1-ва и 3-ћа, приређена је са 4-ом, којој је подређена 5-та.

д) Да једна с онима које су јој подређене буде подређена другој самој, или која има и сројих подређених.

Примери: Кад дође време да млађи заузму места својих старијих, онда је прилика, да се олако поправи све, што није било добро у старих.

У овој сложеној реченици 2-га је подређена 1-вој, а 1-ва је заједно с њоме подређена 3-ћој; 5-та је подређена 4-тој, а 4-та с њоме заједно подређена је З-ћој.

ђ) На разне начине измешане приређене и подређене.

Примери: Кад девојка одрасте, једно вече замоли се оцу својему, да јој допусти, да иде с братом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти.

У овој сложеној реченици; 1-ва је подређена 2-гој, и 3-ћа је подређена 2-гој; 4-та је подређена 3-ћој, а 5-та је приређена.

Кад дођоше кући, цар се обрадова кћери, али одмах виде, да оно чобанче није његов син, и стога стаде гонити кћер, да му рече,шта би с њим,

У овој сложеној реченици је: 2-гој подређена 1-ва, а 3-на приређена с 2-гом; 4-та подређена 3-ћој; 5-та приређена с З-ћом; 6-та подређена 5-тој; 7-ма подређена 6-тој.

Период

Реченица сложена тако, да главне са својим додатима чине чланове, па ти чланови, не будући у тешњој мисаоној вези, ређају се приређивањем до једнога прелома, иза којега страна 252 се опет ређају чланови, ако их је више, приређивањем; сви они чланови до прелома бивају или приређени или подређени члановима, који долазе после прелома.

Тако сложена реченица зове се период.

а) Где су чланови до прелома приређени члановима после прелома.

Примери: Истина је, да су се по духу тога нама непријатељског времена они престали Србима звати; истина је и то, да се Србима и неће да зову, истина је на послетку и то, да се братска Љубав између нас умањила и место њезино отуђење заузело: али, хоће ли и може ли то отуђење на свагда постојати; треба ли то раздељење и на даље да постоји?

б) Где су чланови до прелома подређени члановима после прелома.

Примери: Кад помислим да ће у овој обласној скупштини половина, а можда и више иноплеменог елемента бити; кад видимо да нам овај иноплемени елеменат није свој, није одан, него шта више противан; кад расудимо колика вештина, колика духовна снага, колико богатство, колика енергија у суседству нашем стоји, која ће радо и весело овом иноплеменом елементу у помоћ притећи, која ће, можда, за задатак свој сматрати, да уплив тога елемента сили и множи: онда мислим да ми се бар лако опростити може, што у овој гаранцији изнутрашњој баш никакве, ама никакве гаранције не видим и што мислим да ће нас лед бити, одкуд се ми надамо да нас сунце греје.

СКРАЋИВАЊЕ СЛОЖЕНИХ РЕЧЕНИЦА[уреди]

Сложене реченице могу се скраћивати на два начина:

  1. Изостављањем оних делова, без којих се смисао може разумети.
  2. Замењивањем облика: дужих краћима; сложених простима.

Скраћивање изостављањем[уреди]

а) Кад је у сложеној реченици у више простих исти подмет, или исти прирок, може се подмет или прирок казати у једној а у осталим бити изостављен.

Примери: И сунце је охледнело, једва сипа зрак. По језеру вранац коњиц плива, а за њиме злаћена колевка. На једанпут мајстор скочи у воду и почне пливати. Ми идемо преко села, а облаци преко неба. Ми страна 253 вам не можемо ништа помоћи као ни себи. Пламти небо као живи пламен. Да му се исповиједиш као сад мени. Заспа као заклан.

б) Кад је у више реченица прирок у будућем времену казан помоћним глалолом хтети и начином неодређеним другога глагола, помоћни глагол се рече у једној, а у осталим се изостави.

Примери: Па ћеш бити госпођа краљица, прести свилу на златно вретено, свилу прести на свили сједити а носити диву и кадиву. — Јер ће на једнога мрзити, а другога љубити, или једнога вољети, а другога немарити.

в) Кад су у сложеној реченици у две или више реченица једни исти додатци, или додатци једнаки с подметом или с прироком које друге реченице, могу додатци у поновљеном случају да се изоставе.

Примери: Али се заваде Аврамови пастири с лоповима око паше. Хоћу све право, тако ми бабове душе и тако се моја с његовом на они свијет не препредала. На то ми одговоре да су у њих епископи и свештеници све сами Грци, и да се врло ријетко ђегођ нађе Бугарин. Сад кажи шта сам ја без круне, шта ли мој Синиша?

г) Кад су у главној реченици показне заменице онај, тај, оно или прилози: тамо, онако, тако, дотле, тада, итд. речи за које се подређена реченица везује заменицама трећег непознатог лица, или прилозима од њих изведеним, онда се заменица или прилог главне реченице може изоставити.

Примери: Ко нагли без обзира, далеко не одлази а много поквари. Вршите сваки, што вам је дужност. На небу им душе царовале, ка’ им име на земљи царује. Снијевају што бити не може. Тице певаху да ваздух јечи

Скраћивање замењивањем.[уреди]

а) Додата реченица подмету или предмету може се сажети апозицијом.

Примери: Ми, сиромаси, носимо им колаче. Нек погинем, јунак, на јунаштву. Него мене, старца, послушајте. Поздрави ми краља, таста мога.

б) Додата реченица може се сажети у прирочни додатак, а тако и у прирочни четврти и прирочни шести падеж. страна 254 Примери: Ја се млада бољем добру надам Њега су Турци још малена заробили. Ти је мораш учинити срећну и честиту. Честита бих њега учинио. Хоћете да ме направите свињаром.

в) Додата реченица може се сажети прошлим и трпним глаголским придевом.

Примери: Агара метне својега сина, од жеђе изнемоглога, под једно дрво. Човјек, рођен од жене кратка де вијека и пун немира

г) Реченица додата за време, последицу или узрок може се сажети прилогом садашњег или прошлог времена, а тако и глаголском именицом начињеном од трпног придева наставком је.

Примери: Путујуђи тако удари на једну воду, и идући покрај те воде, сретне се с једним човеком у зеленим хаљинама. Чујући Стојша из двора овај разговор, изађе и он пред змаја. — Потопивши сами скеле на другој страни, кажу им, да су скеле покварене. То рекавши, баци новчић у поток. — О Прошењу девојке. Направише од боја чардаке, без питања цара и везира (упореди са: Да те везир погубит’ не може, док честитог цара не запита).

д) Реченице додате за намеру и за предмет могу се сажети у начин неодређени.

Примери: Рано рани Туркиња ђевојка на Марицу бијелити платно. Тко се снизи к росној трави санком кријепит’ снагу тијела. Али волиш по мору пливати, али волиш на ватри горети? Не дајте ме опет у јарам ропства ухватити.

РЕД РЕЧИ[уреди]

Ред речи у реченицама може бити двојак: редован или граматички и обрнут или реторски и поетски.

а) По редовном или граматичком реду речи долази на прво место подмет, пред њим додатак од придева или заменице. После подмета долази падежни додатак, ако га има, па прирок (прво спона, ако је прирок именски), па после прирокови додатци. Уопште атрибут од придева, заменице или броја долази пред своју главну реч.

По овоме, редовном реду речи било би овако: хлеб излази из земље. Осмејак зоре је леп, огрејак дана је леп. Стародавна липа расте усред мирна пуста поља. Тавна ноћца страна 255 неће скрити ваша дела равна сунцу. Кршна јека не јекну ту. А вихор хучи, гони ред тавних облака. Добар коњиц су крила јунаку.

б) Пошто, пак, у српском језику влада тако звани слободан ред речи, то онај који говори или пише, у корист лепшег израза и стила може да истакне напред прирок или који од прирокових додатака, а поета у корист музике у стиху још и да одвоји додатак од главне му речи у којем случају и остале речи добијају друкчији ред, који се зове обрнути ред речи.

По оваком слободном реду речи у нашем језику може придев или заменица да доће и пре и после своје главне речи, што стилу даје разноврсности и лепоте.

По том, обрнутом реду речи писано је овако: Из земље излази хлеб. Леп је зоре осмејак, леп је дана огрејак. Ту не јекну јека кршна. Усред поља мирна, пуста стародавна расте липа. Дела ваша сунцу равна неће скрити ноћца тавна. А вихор хучи, тавних гони облака ред. Јунаку су добар коњиц крила.

Напомена: Случај да у нашем језику влада слободан ред речи, даје ту повољну могућност да се избегне свака неблагозвучност (какафонија), што много доприноси лепоти говора и читању написаног.

РЕД РЕЧЕНИЦА[уреди]

И просте реченице у сложеној имају редован и обрнут ред.

По редовном реду долази прво главна а после ње додата.

Примери: Држите се добра мрзећи на зло. Довољно је познато, шта вреде српске народне песме. Ја се упутих у поља, доста родна и обрађена, кроз која се овде онде отварају лепи изгледи, место да се држим залива.

Али и код реченица кад је потреба да се јаче истакне мисао додате реченице, онда се она ставља пре главне, и то је обрнут ред реченица.

Примери: Мрзећи за зло, држите се добра. Шта вреде српске народне песме, довољно је познато. Место да се држим залива, ја се упутих у поља доста родна и обрађена, кроз која се овде онде отварају лепи изгледи. Кад ме је отац у цвету година мојих за проседог Стевана дао; кад му је предел Северина поклонио, земљу страна 256 природе дивотама украшену, која споменике великих Римљана удивљеном оку изобилно представља, кад је уздарје ово сјајношћу других драгоцених ствари надвисио — није могао помислити да ће кћи његова у двору Стевановом остати постидна.

Напомена: Од реда речи каткад зависи смисао. Нпр. И глас изиђе од пријестола који говори. Овако речено значи да говори престо (што није тачно).

Ако се пак узме ред речи овако: И од престола изиђе глас који говори, — онда значи да говори глас (и то је тачно.)

УМЕТНУТА РЕЧЕНИЦА[уреди]

Кад реченица померена са свог места, дође између подмета и прирока, или у опште између делова друге реченице, онда је то уметнута реченица.

Уметнута реченица може бити додата којем делу друге реченице, а може бити и независна. А може да буде и главна према оној међу чије је делове уметнута.

Примери: Деца, док су мала, не знају ништа. Ако се уквари цвет, онда род, баш и да доспе, неће бити ни леп ни добар. Чувајте се, рече ми он даље, од нездрава читања. За име света, повиче он, шта је! Ноћас, док двапут пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи. Онијех који мрзе на ме ни за што, има више него косе на глави мојој.


  1. Ст. Новаковић оваке реченице сматра за реченице без подмета, Ђ. Даничић, пак, сматра овај 2. падеж за подмет уз ове глаголе. Пошто налазим да су реченице без подмета само онда, кад у њима нема онога о коме се или о чему се тврди, пита или одриче, а међу тим у овим реченицама то има, само због карактера глагола, који су прирок, стоји у 2. падежу. то вам усвојио Даничићево схватање.
  2. Предлогу с (съ) домеће се а пред речима које се почињу гласом с којим се он не може да изговори, или у стиху да се добије један слог више.
  3. Предлог је к старинско къ. њему се место гласника ъ домеће гласник а кад се реч, пред којом стоји предлог къ, почиње гласом к те се не могу обадва кк једно за другим изговорити, нпр. Отле оде к коњу дорату, те се каже: Отле оде на коњу дорату. Тако и кад је потребно у стиху добити један слог више, нпр. Када Комнен у планину дође на ономе зелену језеру.