Срећа и људи/5

ПЕТА ПОЈАВА

ПЕТА ПОЈАВА

РОКСА, АЦА и ЕВИЦА

АЦА (хода нагло преко собе и мимикама показује нестрпљење): Не знам, просто, шта ћу пре.
ЕВИЦА: И ја.
РОКСА: Ја већ заборавила и за ручак.
АЦА: Какав ручак! Ми данас... (тргне се), то јест, погодићемо одмах и кувара и куварицу.
ЕВИЦА: Ох, збиља (узима огртач), идем ја до Зорке. Како сам се заборавила! (Пође).
АЦА: А?! Госпођица Зорка. Но, сад ћемо мало и ми обрнути лист. Једва чекам да се видимо. (Представља је). «Па ви, господине Ацо, чујем, добили сте сто хиљада!» (Гордо). Тако нам се чини! «Онда честитам!»... Тек, истина, то је маленкост, али тек: опет: хвала!
ЕВИЦА: Ти то нећеш чинити!
АЦА: Е?!
РОКСА: Немој, сине мој! Ја је већ толико волим, као да је моје рођено дете.
ЕВИЦА: И она је тако добра!
АЦА: Хм! Видећемо... Али сад, где ћу, Боже ? Најбоље је код кога у госте... Но, сад ће бити доста пријатеља. (Узима шешир и штап). До виђења, моји милионари! (Клања се). До виђења!
ЕВИЦА: Ха-ха-ха! ’ајде, ’ајде, можеш и то да наслутиш!
РОКСА: Само се што пре врати.
АЦА (Излази): Ти знаш господски ред.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Илија Вукићевић, умро 1899, пре 125 година.