Срби у Баји: Прилог за старију етнографију Бачке

Да ли је у Баји за време мађарских краљева било Срба, о томе нема помена, али знамо да је 1437 у Срему па и на дру- тој страни Дунава у Бачкој било много Бошњака јеретика и „Расцијана шизматика“ „противника вере католичке“.1 Кад је пала Србија 1459 и Босна 1463 под Турке, онда су многи Срби прешли у јужну Угарску; а кад су Турци 1521 и 1523 пљачкали Срем, многи су Срби прешли у Бачку. Пре мохачке битке бежали су Срби испред Турака, а после 1526 бежали су Мађари а Срби су остајали.

1542 било је у Баји седиште нахија, а у граду посада турска са 300 бешлија. У Баји је у турској војсци било и мартолоза којима су забележена имена и презимена, па се по томе зна да су били Срби. Било их је 1557 свега 38, 1559 свега 52, 1568 свега 78 а 1577 било је у Баји у граду свега 44 пешака.3 Ти најстарији Срби, забележени у Баји, били су плаћени најамници — турски војници, али поред њих је било сигурно и сељака. На место разбеглих Мађара, доводили су овамо Турци Србе и Буњевце и насељавали. Катона у Историји калочке цркве то изрично спомиње и каже како су Мађари морали да уче српски. Из турских тефтера дознајемо колико је у бачкој нахији било кућа 1580—1590 које су плаћале харач: Баји 22, Барачки 13, Бикићу 42, Бороти 25, Боршоду 59, Чанаду 38, Чавољу 27, Какоњу 27, Моноштору 22, Сентивану 38, Серемљи 75, Вашкуту 28 итд.4 Према томе је Баја била мања него околна села.