Сочињенија Державина и Шишатовцу
| Сочињенија Державина и Шишатовцу Писац: Лукијан Мушицки |
Державин, спутник верни Хорацијев
И стрелотечна Пиндара, душе мој,
По среди нас у Шишатовцу!
Бриге некњижне отвергни црне.
Које нам власе рано посребрише,
И лака крила свезаше мислима,
Под којим серпски лавр нам вене.
Истини другови наши туже,
За гласом чезну серпскога варвита!
Више се пењи славе на лествицу.
Препона тму тих љутих сеци,
К дверма бесмертија спеши бодро.
Обитељ трудом жељезним цвета већ,
Ближе ју к светој цељи приведосмо.
Не средство рабско другим више,
Бићемо конац високи себи.
Но силам нашим потпора нужна где?
Ах, ту от силних не можеш тражити.
Из себе узми! Знаш што ј’ мени
Серце и душа дојако било.
Не лажну хвалит Сербљина заслугу,
И чесност, правду, добру ко општему
Тежење храбро; златну казат
Истину! Дизати серпску лиру: —
На лиру нашу цвећа от сопственог
На пољу браног радосном руком там’
Јунаци гдено бритким мачи
Немање простиру стару славу,
Харите њежне жар чувствованија
Из чиста серца в пјесне преливају,
Потока поред среброзрачних,
Којим’ се диве Вијена, Касел.
Небесни огањ то да нам буде сад
Не твојом, душе, дуго унившиј ми
Кривицом! Вижд и Феб к нам склонан,
Славу Петропољу давшег певца
К нам даљним посла. Потпора друга он!
Как венусински лабуд, он лети горд,
И хитролетне стреле к мети
Као исполин тивијски баца.
5. марта 1816.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 126-127
|