Sočinjenija Deržavina i Šišatovcu
| Sočinjenija Deržavina i Šišatovcu Pisac: Lukijan Mušicki |
Deržavin, sputnik verni Horacijev
I strelotečna Pindara, duše moj,
Po sredi nas u Šišatovcu!
Brige neknjižne otvergni crne.
Koje nam vlase rano posrebriše,
I laka krila svezaše mislima,
Pod kojim serpski lavr nam vene.
Istini drugovi naši tuže,
Za glasom čeznu serpskoga varvita!
Više se penji slave na lestvicu.
Prepona tmu tih ljutih seci,
K dverma besmertija speši bodro.
Obitelj trudom željeznim cveta već,
Bliže ju k svetoj celji privedosmo.
Ne sredstvo rabsko drugim više,
Bićemo konac visoki sebi.
No silam našim potpora nužna gde?
Ah, tu ot silnih ne možeš tražiti.
Iz sebe uzmi! Znaš što j’ meni
Serce i duša dojako bilo.
Ne lažnu hvalit Serbljina zaslugu,
I česnost, pravdu, dobru ko opštemu
Teženje hrabro; zlatnu kazat
Istinu! Dizati serpsku liru: —
Na liru našu cveća ot sopstvenog
Na polju branog radosnom rukom tam’
Junaci gdeno britkim mači
Nemanje prostiru staru slavu,
Harite nježne žar čuvstvovanija
Iz čista serca v pjesne prelivaju,
Potoka pored srebrozračnih,
Kojim’ se dive Vijena, Kasel.
Nebesni oganj to da nam bude sad
Ne tvojom, duše, dugo univšij mi
Krivicom! Vižd i Feb k nam sklonan,
Slavu Petropolju davšeg pevca
K nam daljnim posla. Potpora druga on!
Kak venusinski labud, on leti gord,
I hitroletne strele k meti
Kao ispolin tivijski baca.
5. marta 1816.
Izvor[uredi]
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 126-127
|