Сонет српству
Сонет српству Писац: Јован Илић |
- Сонет српству
(По прочитан. Срб. Пешт. Нов. ч. 42)
Нека, нека! и бољем се мило Српство нада,
Тако браћо светао нам образ на Парнасу!
Јошт' у бољој врати ће се Душанова влада;
Кажу, Срби Милутина прави синци да су!
- * * *
Па нек завист надима се, злоба нек се јежи,
На сопствену жалост своју срамно пасти мора.
Храбро Србе, о јуначни! напред само тежи,
Празне слутње усахнуће паклених злотвора.
- * * *
А Ти Оче свемогући! жељу нашу прими,
И тај облак што нам смета с неба српског сними;
Да огране већ једанпут сунце пуносјајно!
- * * *
Да се с тужном браћом нашом слатко нагријемо,
Због тамности горке сузе јер дуго лијемо;
Та време је да нам сине сунце пуносјајно!
У Прашови, 31 маја 1844 год
Напомене[уреди]
- Ова песма је објављена у Српски Народни Лист, 1845, бр. 22.
Извори[уреди]
- Јован Илић: Целокупна дела, страна 12-13, Библиотека српских писаца, Народна просвета.