Sonet srpstvu
| Sonet srpstvu Pisac: Jovan Ilić |
- Sonet srpstvu
(Po pročitan. Srb. Pešt. Nov. č. 42)
Neka, neka! i boljem se milo Srpstvo nada,
Tako braćo svetao nam obraz na Parnasu!
Jošt' u boljoj vrati će se Dušanova vlada;
Kažu, Srbi Milutina pravi sinci da su!
- * * *
Pa nek zavist nadima se, zloba nek se ježi,
Na sopstvenu žalost svoju sramno pasti mora.
Hrabro Srbe, o junačni! napred samo teži,
Prazne slutnje usahnuće paklenih zlotvora.
- * * *
A Ti Oče svemogući! želju našu primi,
I taj oblak što nam smeta s neba srpskog snimi;
Da ograne već jedanput sunce punosjajno!
- * * *
Da se s tužnom braćom našom slatko nagrijemo,
Zbog tamnosti gorke suze jer dugo lijemo;
Ta vreme je da nam sine sunce punosjajno!
U Prašovi, 31 maja 1844 god
Napomene[uredi]
- Ova pesma je objavljena u Srpski Narodni List, 1845, br. 22.
Izvori[uredi]
- Jovan Ilić: Celokupna dela, strana 12-13, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|