Смрт Уроша Петога/37
ПОЈАВА X
Вукашин, Улази Дијак у мало за тим Голубан, па дворанин.
ВУКАШИН:
Пријатељу, шта је?
ДИЈАК:
У паклу се
Налазимо, у правоме паклу.
Погинуо Влатко, а чета му
Испред двора којекуда прсла.
Сад царица с б'јесним гомилама
На сва врата без препреке срће.
Не можемо одољевати јој.
ВУКАШИН:
Ко то вели? ко је малодушан
Нек одлази. Марко још се храбро
На бојишту отвореном држи;
И ја овдје у заклону могу.
Нећу да сам лошији од сина.
(Долази Голубан)
Долазиш ли и ти, штитоношо,
Да свјетујеш краљу свому бјегство?
ГОЛУБАН:
Краљ је храбар чим с' упустит' смио
У оваку неједнаку борбу;
Али краљ јс уз то и опрезан,
Па док може двор ће оставити.
Лоша нам је на све стране срећа;
Бројем свладан већ одступа Марко.
ВУКАШИН:
Он зар?
ГОЛУБАН:
Већ је до пољане стјеран.
ВУКАШИН:
Тим је ближе двору, па двор јачи.
А међу тим неуморни Гојко,
Који јури напр'јед с коњаништвом,
До који час биће ту. Ја морам
Да се држим и дочекам њега.
ГОЛУБАН:
Не би л' боље било да Краљевић
Одмах с четом прикучи се двору,
Па сви скупа да продремо ванка,
И на сусрет Гојку отидемо?
ВУКАШИН:
Ту остајем.
ГОЛУБАН:
Ја не марим, краљу,
Што бих овдје главу оставио;
Овдје или другдје, све, ми једно;
Али нас је брига обузела
Само за твој живот.
ВУКАШИН:
Ту остајем.
ДИЈАК:
Ох, ево те на кољен'ма молим,
Спасавај се од извјесне смрти.
ВУКАШИН:
В'јес у таке све плашивце! туна,
Ту остајем, велим.
(Улази дворанин)
ПРВИ ДВОРАНИН:
Храбри Марко
(улази) С четом својом већ преполовљеном
Сузбијен је до великих врата.
ВУКАШИН:
Нек их брани.
ДИЈАК:
И он и сви ондје
Изгинуће.
ПРВИ ДВОРАНИН:
Он јаросно виче
Да краљ с царем одмах ван изиђе,
Ил' ће врата и сам проломити.
ВУКАШИН:
То ли виче? (За Уроша стрепи;
Па зар сада да га у двор пустим,
И промашим свој највећи удар?
То ни пошто... Али да г' одбијем,
Силом ћ' ући... . Претећи га морам.)
Трчи, момче, јави му да идем;
Нек ме чека. — Голубане вр'једни,
Скупи доље у дворишту људе,
Па сви стојте готови на излет;
Ето мене док се наоружам.
(Сви одлазе, а остаје Вукашин; Дијак на страни).
Идем, идем на то крвно дјело...
Сила ми је, неуклона сила. —
Кога видим! још си ту, Дијаче!
ДИЈАК:
Ту сам.
ВУКАШИН:
Дакле?... Али тим пакленим
Твојим оч'ма не гледај ме тако;
Шта ме питаш тим погледом мрским?
Још не сврших ништа.
ДИЈАК:
А Јелена
До који час свршити ће своје.
ВУКАШИН:
Сам ти демон говори из уста,
Па на тебе нека и гр'јех падне.
Хајд' пред она тамо спољна врата,
Па не пуштај никога унутра.
(Одлазе на супротне стране)
|