Смиљана и Никола војвода
Смиљ је брала Смиљана девојка,
брајећи је трипут гору зашла,
па је нашла тридесет хајдука.
Сви гу тријес братим братимише,
сал не теде Никола војвода. 5
Проговара Никола војвода:
„Поглен, слунце, поглед у девојку,
зађи, слунце, да би га не зашло!
Ево одим тридесет година,
ја овак’в лов'к не улови!“ 10
Поје славуј у гору зелену:
„Фала богу, фала јединому!
Што ће биде д’н’с у недељу!
А како ће брат сестру да љуби!"
Заслуша га Никола војвода, 15
што запоја тој пиле у гору,
па запита гиздаву девојку:
„Чујеш ли ме, гиздава девојко,
да ли знајеш од кога си рода,
од ког рода, од које колено,“ 20
Проговара гиздава девојка:
„Ја не знајем, мајка казујеше
да с’м некад брата ја имала,
и на њега Никола му име;
у главу му влакно позлаћено, 25
у грбину мрвку је нагорен,
он побегја још малад у ајдуство!”
Т’г се сети Никола војовода
дек је она његова сестрица,
па се диже, па се братимише. 30
