Smiljana i Nikola vojvoda
Smilj je brala Smiljana devojka,
brajeći je triput goru zašla,
pa je našla trideset hajduka.
Svi gu trijes bratim bratimiše,
sal ne tede Nikola vojvoda. 5
Progovara Nikola vojvoda:
„Poglen, slunce, pogled u devojku,
zađi, slunce, da bi ga ne zašlo!
Evo odim trideset godina,
ja ovak’v lov'k ne ulovi!“ 10
Poje slavuj u goru zelenu:
„Fala bogu, fala jedinomu!
Što će bide d’n’s u nedelju!
A kako će brat sestru da ljubi!"
Zasluša ga Nikola vojvoda, 15
što zapoja toj pile u goru,
pa zapita gizdavu devojku:
„Čuješ li me, gizdava devojko,
da li znaješ od koga si roda,
od kog roda, od koje koleno,“ 20
Progovara gizdava devojka:
„Ja ne znajem, majka kazuješe
da s’m nekad brata ja imala,
i na njega Nikola mu ime;
u glavu mu vlakno pozlaćeno, 25
u grbinu mrvku je nagoren,
on pobegja još malad u ajdustvo!”
T’g se seti Nikola vojovoda
dek je ona njegova sestrica,
pa se diže, pa se bratimiše. 30
