Слнце зајде, мрак по поље паде,
сви се редом дома прибирају.
Иван седе с мајћу да вечера,
а служи ји Иванова љуба,
малко служи, више с’с луч свети. 5
Прсе искра, да ју бог убије,
и прогоре на Иву доламу!
Проговара Ива, добри јунак:
„Љубо моја, моја проклетињо,
родила си девет девојане, 10
а десето под скутачу носиш.
Ако и тој дете женцко буде,
пред ижу ти Тимок вода тече,
у градинче бадем дрво расте,
бирај, љубо, што је тебе драго, 15
ил се дави или се обеси!”
Она роди десето девојче
па га пови у свилне пелене
и нишну га низ воду студену:
„Пливај, пловко, мајћина девојко, 20
и мајћа че поскоро по тебе!”
Певач, место записа и напомена
Певач Анђелија Живковић (Ново Корито).
Песму забележио Љубиша Рајковић.
Референце
Извор
Јато голубато (лирске народне песме из источне Србије). Записао Љубиша Рајковић. 31/1991, бр. 1-2. стр. 53.
