Slnce zajde, mrak po polje pade,
svi se redom doma pribiraju.
Ivan sede s majću da večera,
a služi ji Ivanova ljuba,
malko služi, više s’s luč sveti. 5
Prse iskra, da ju bog ubije,
i progore na Ivu dolamu!
Progovara Iva, dobri junak:
„Ljubo moja, moja prokletinjo,
rodila si devet devojane, 10
a deseto pod skutaču nosiš.
Ako i toj dete žencko bude,
pred ižu ti Timok voda teče,
u gradinče badem drvo raste,
biraj, ljubo, što je tebe drago, 15
il se davi ili se obesi!”
Ona rodi deseto devojče
pa ga povi u svilne pelene
i nišnu ga niz vodu studenu:
„Plivaj, plovko, majćina devojko, 20
i majća če poskoro po tebe!”
