Слепи деспот/2

Друга појава

Друга појава

ЈЕЛАЧА и ПРЕЂАШЊИ

ЈЕЛАЧА
(улазећи)
Мој стриче мили.
ТЕОКТИСТ
Ти уплашена чиниш се нешто.
СТЕФАН
Јелача, ти си?
ЈЕЛАЧА
Ја збуњена сам. . .
Маџари замку плету нам вешто.
СТЕФАН
Они? Но како?
ЈЕЛАЧА
Рођаче мили,
Знаш за долазак Степана Томе.
СТЕФАН
Да, ту вест нису од мене скрили.
ЈЕЛАЧА
Да срце једне несрећне моме
Распламти дахом љубави вреле
Према сину му, човеку младу,
Мајка и све би дворкиње хтеле
Да ме за њега, мислим, удаду.
А ја. . . ја. . . не знам.
СТЕФАН
Девојче мило,
Што то да би се од мене крило,
И најзад шта би Маџари с тиме
Кад су у сталној распри са њиме.
ЈЕЛАЧА
Кад човек жели да лов уграби,
И с ñаволом би ловио тада;
Прво да нашу земљу ослаби
А после брзо и Босна пада.
СТЕФАН
А ти баш тако?
ЈЕЛАЧА
Ја, рече мати,
Чух лепо, њему да ће ме дати.
СТЕФАН
Запита ли те, шта би ти рекла?
ЈЕЛАЧА
Рече ми: »Слушај шта ти ја велим,
Јер још ти ниси мишљења стекла
А ја ти добра и среће желим.«
А ја сам млада. . . петнаест лета,
Ни за ким срце не куца јаче;
Жалим и жалост кријем од света,
Јер душа моја за оцем плаче.
ТЕОКТИСТ
(Стефану)
Не рекох ли ти? Ту нечег има.
Јелена залуд не прича с њима.
Нешто од света ти људи таје,
Сребрница се залуд не даје.
СТЕФАН
Да. . . апи ипак ко ће знати.
Ваљда сад неће град папи дати?
Мало што Маџар узе јој кључе,
Управо она сама му даде
Те тим Матеји под скиптар паде,
Но и Рим да се у двор увуче!
Да, збиља, шта ти новац не чини,
За љубав новца, за љубав власти,
За љубав лажне земаљске сласти
Да се продаје престо туñини?
Да од Турчина сачува круну,
Маџару даде и двор и нас.
Да би од мачке миш се склонио,
У мишоловци нек тражи спас!
Да дивних мисли, да дивна пада!
И та се неком успеху нада.
Тхе, што наш новоц, зпато, имање,
код ње је све то. Да је код мене,
Друкчије данас бипо би стање,
А не да спушам глас једне жене!
Овамо. . .
(Тргне се, па одсечно)
Најзад, без моје воље
Не може ништа решено бити,
Јер ја и она владамо земљом.
Од мене ништа не сме се скрити.
Ти чекај, кћери, време ће рећи,
Сад је још рано. Кад време буде,
И ја ћу својим гласом притећи. . .
ТЕОКТИСТ
Кћери, ти гласи јако ме чуде.
Отац ти скоро у земљу леже,
Лице ти скрива црнина бела,
Сузе ти теку топле и свеже,
А мајка? Она свадбу би хтела.
То не би била свадба, но јаук,
Сахрана части, љубави, стида.
Зар тако брзо презресте оца?
Зар туга лажном се песмом вида?
ЈЕЛАЧА
(снебивајући се)
Ја не знам. . . ради народа, веле. . .
Јер ствари су се, оче, заплеле,
Да народ, престо, црква, влостела
Развлачи, вуче и себи граби.
Свуд натуштена и мрачна чела,
Распре, издајства, а земља слаби.
Неред. . . А разне тежње се косе.
Ко ли ће коме ту жртва бити?
И страсти наде у бечност носе
Где ће их вео нирване скрити.
Излаза треба. . . Но како, како?
Чиме супротне стишати страсти?
Свак жепи власти и само власти,
А после новац, стећи ће лако!
О, те прљаве плоче метала
Што дижу, руше, што пале, гасе!
Сатанска пакост моћ им је дала
Да им пороци недела красе.