Slepi despot/2

Druga pojava

Druga pojava

JELAČA i PREĐAŠNjI

JELAČA
(ulazeći)
Moj striče mili.
TEOKTIST
Ti uplašena činiš se nešto.
STEFAN
Jelača, ti si?
JELAČA
Ja zbunjena sam. . .
Madžari zamku pletu nam vešto.
STEFAN
Oni? No kako?
JELAČA
Rođače mili,
Znaš za dolazak Stepana Tome.
STEFAN
Da, tu vest nisu od mene skrili.
JELAČA
Da srce jedne nesrećne mome
Rasplamti dahom ljubavi vrele
Prema sinu mu, čoveku mladu,
Majka i sve bi dvorkinje htele
Da me za njega, mislim, udadu.
A ja. . . ja. . . ne znam.
STEFAN
Devojče milo,
Što to da bi se od mene krilo,
I najzad šta bi Madžari s time
Kad su u stalnoj raspri sa njime.
JELAČA
Kad čovek želi da lov ugrabi,
I s ñavolom bi lovio tada;
Prvo da našu zemlju oslabi
A posle brzo i Bosna pada.
STEFAN
A ti baš tako?
JELAČA
Ja, reče mati,
Čuh lepo, njemu da će me dati.
STEFAN
Zapita li te, šta bi ti rekla?
JELAČA
Reče mi: »Slušaj šta ti ja velim,
Jer još ti nisi mišljenja stekla
A ja ti dobra i sreće želim.«
A ja sam mlada. . . petnaest leta,
Ni za kim srce ne kuca jače;
Žalim i žalost krijem od sveta,
Jer duša moja za ocem plače.
TEOKTIST
(Stefanu)
Ne rekoh li ti? Tu nečeg ima.
Jelena zalud ne priča s njima.
Nešto od sveta ti ljudi taje,
Srebrnica se zalud ne daje.
STEFAN
Da. . . api ipak ko će znati.
Valjda sad neće grad papi dati?
Malo što Madžar uze joj ključe,
Upravo ona sama mu dade
Te tim Mateji pod skiptar pade,
No i Rim da se u dvor uvuče!
Da, zbilja, šta ti novac ne čini,
Za ljubav novca, za ljubav vlasti,
Za ljubav lažne zemaljske slasti
Da se prodaje presto tuñini?
Da od Turčina sačuva krunu,
Madžaru dade i dvor i nas.
Da bi od mačke miš se sklonio,
U mišolovci nek traži spas!
Da divnih misli, da divna pada!
I ta se nekom uspehu nada.
The, što naš novoc, zpato, imanje,
kod nje je sve to. Da je kod mene,
Drukčije danas bipo bi stanje,
A ne da spušam glas jedne žene!
Ovamo. . .
(Trgne se, pa odsečno)
Najzad, bez moje volje
Ne može ništa rešeno biti,
Jer ja i ona vladamo zemljom.
Od mene ništa ne sme se skriti.
Ti čekaj, kćeri, vreme će reći,
Sad je još rano. Kad vreme bude,
I ja ću svojim glasom priteći. . .
TEOKTIST
Kćeri, ti glasi jako me čude.
Otac ti skoro u zemlju leže,
Lice ti skriva crnina bela,
Suze ti teku tople i sveže,
A majka? Ona svadbu bi htela.
To ne bi bila svadba, no jauk,
Sahrana časti, ljubavi, stida.
Zar tako brzo prezreste oca?
Zar tuga lažnom se pesmom vida?
JELAČA
(snebivajući se)
Ja ne znam. . . radi naroda, vele. . .
Jer stvari su se, oče, zaplele,
Da narod, presto, crkva, vlostela
Razvlači, vuče i sebi grabi.
Svud natuštena i mračna čela,
Raspre, izdajstva, a zemlja slabi.
Nered. . . A razne težnje se kose.
Ko li će kome tu žrtva biti?
I strasti nade u bečnost nose
Gde će ih veo nirvane skriti.
Izlaza treba. . . No kako, kako?
Čime suprotne stišati strasti?
Svak žepi vlasti i samo vlasti,
A posle novac, steći će lako!
O, te prljave ploče metala
Što dižu, ruše, što pale, gase!
Satanska pakost moć im je dala
Da im poroci nedela krase.