Слепи деспот/13

Тринаеста појава

Тринаеста појава

СТЕФАН, МАРКО, РАТКОВИЋ, СИЛАЂИЈА, СТЕПАН ТОМА, СТЕПАН ТОМАШЕВИЋ, ДМИТАР РАДОЈЕВИЋ, војводе маџарске, српске и
босанске.
Силађија и два маџарска великаша улазе у разговору, тргну се спазив Стефана и
питају погледима.
Степан Томашевић улази с једним војводом из Србије; не обраћа пажњу на Стефана.
Српска властела улази; спазив Стефана, меñу њима настаје жагор. Степан Тома је у разговору са Радојевићем — не обраћа пажњу на Стефана.
СТЕПАН ТОМА
(улазећи)
Тој ствари мислим није место сад.
РАДОЈЕВИЋ
Све старе приче: »Решиће се.« Кад?
СТЕПАН ТОМА
Кад време буде. Сада важна ствар
Тражи да овде преносим се сав.
РАДОЈЕВИЋ
Љубавну срну кад заслепи жар,
Тад и не гледа куд се шеће лав.
СТЕПАН ТОМА
Два посла нећу да решавам сам.
Маџар за вратом, Турчин оштри рез
Свог мача, којим намеће ми срам,
А и милански сплео ме је кнез. . .
РАДОЈЕВИЋ
Јер краљевска је окаљана реч:
С једним угодор, с другим склапаш брак.
То је увреда, кнез је бесан сад,
Разлог је за то оправдан и јак.
СТЕПАН ТОМА
Ја, краљ нема речи, народ има то,
Јер краљем народ господари авај,
Јер народ сможден босоног и го
Крвљу и знојем дворски плаћа сјај,
И ти још миспиш. . .
РАДОЈЕВИЋ
Не, него ја знам
Да се тим само замазује све.
Против свадбе се буни народ сам,
Он, што под мачем Азијата мре.
Зар тим народу припремате спас
Кад страмени заплићете јаче?
Свадба, кад земља сва крвава плаче:
»Смрт али часна!«
СТЕПАН ТОМА
Смешне речи те
Зачудише ме. И то велиш ти?
Ко други тако рећи мени сме?
Ја велим једну, а ти на то три!
СТЕПАН ТОМАШЕВИЋ
(Силађију)
Зар опет тужба, кнеже, против вас?
Војници ваши опет кваре ред,
Од женских неких чудан допре глас. .
СИЛАЂИЈА
Којешта.
СТЕПАН ТОМАШЕВИЋ
Кнеже, један младић блед,
Дошавши к мени. . .
СИЛАЂИЈА
Не верујте ви,
То потплаћени, жељни цекина,
Пороке срамне нама придају
На штету наших војних врлина.
РАДОЈЕВИЋ
Зар се то, кнеже, врлином зове,
Којом се ваши јунаци диче,
Да лов неловљен за себе лове
Те цео народ због тога виче. . .
СИЛАЂИЈА
Па где је доказ? — Бајке и лриче.
— Најзад и то ће престати, кнеже.
Но ко би смео да се обвеже
Да ће платити те речи брзе,
Ако кроз само годину дана,
Нове владаре они не мрзе
Што данас мрзе нас и султана?
СТЕПАН ТОМА
Ја ћу пристати. Пријатељ сам ваш.
Али по цену управе своје
Не трпим. Уши то пара моје.
Баш ову кесу. . .
(пружи једну кесу с новцеи)
СИЛАЂИЈА
Ову кесу баш?
СТЕПАН ТОМА
Да, њу, не враћам. Њој ћу другу дати.
Пристајете ли?
СИЛАЂИЈА
Примам. Јемац?
СТЕПАН ТОМА
Ја.
Реч моја. Мало? Мало коме да се да?
Човеку правом који ће знати. . .
СИЛАЂИЈА
Краљу, ја мислим и реч је доста.
Не превари ме то убеñење,
Испуниће.
СТЕПАН ТОМА
Кнеже, ја дајем,
Ма шта народно зборило мнење.
Но мислим...