Синоћ овој добо
Синоћ овој добо
виле пролетеше,
Марка пронесоше,
Марка и Маринка.
Марко с миром прође, 5
а Маринко не 'тее,
тек буди девојче:
„Дизај се, девојче,
да се наджњевамо.
Ако ли ме наджњеш, 10
стадо да ми узнеш,
ако ли те наджњем,
лице да ти љубим”.
Ђавол би девојче,
руковеђе крало, 15
па га је наджњело,
стадо му узело,
ал’ се покајало:
„Луда ја девојка,
шта ће мени стадо, 20
где ћу да га пасем,
где ћу да га појим,
где ћу да пландујем?”
Момче ју тешило:
„Моја руса коса 25
ситна детелина,
туј ће да га пасеш.
Моје црне очи
два бистра кладанца,
туј ће да га појиш. 30
Моје гајтан веђе
две Витош планине,
туј ће да пландујеш”.
