Sinoć ovoj dobo
Sinoć ovoj dobo
vile proleteše,
Marka pronesoše,
Marka i Marinka.
Marko s mirom prođe, 5
a Marinko ne 'tee,
tek budi devojče:
„Dizaj se, devojče,
da se nadžnjevamo.
Ako li me nadžnješ, 10
stado da mi uzneš,
ako li te nadžnjem,
lice da ti ljubim”.
Đavol bi devojče,
rukoveđe kralo, 15
pa ga je nadžnjelo,
stado mu uzelo,
al’ se pokajalo:
„Luda ja devojka,
šta će meni stado, 20
gde ću da ga pasem,
gde ću da ga pojim,
gde ću da plandujem?”
Momče ju tešilo:
„Moja rusa kosa 25
sitna detelina,
tuj će da ga paseš.
Moje crne oči
dva bistra kladanca,
tuj će da ga pojiš. 30
Moje gajtan veđe
dve Vitoš planine,
tuj će da planduješ”.
