Симо Радуловић
0001 Овце чува Радуловић Симо
0002 у питоме Никшићске Рудине,
0003 искрај њих је књигу накитио
0004 пак је шаље у град капетану,
0005 овако му Симо књигу пише:
0006 "Чуј ме добро, Мехмед-капетане!
0007 Немој јавит у Рудине овце
0008 ако мене харач послат нећеш:
0009 три стотине бираних овновах
0010 и четири коња седленика,
0011 баш и твоје токе и доламу,
0012 седам агах, седам џеверданах
0013 и два чивта малијех пушаках,
0014 а кадија да ми ћитаб пошље,
0015 да од њега савијам вишеке,
0016 још ти пошљи седам оках праха,
0017 е ћу сина учит да ми гађе,
0018 и пошљи ми три-четири вола,
0019 да ја за њих себ’ олова купим
0020 из Приморја лацманске крајине."
0021 Кад разумје књигу капетане,
0022 од јада га уфати грозница,
0023 угледа га була са чардака
0024 пак је млада њему говорила.
0025 "Капетане, драги господаре!
0026 Али ти је књига допанула
0027 од сокола Радуловић-Сима
0028 да му пошљеш харач у Рудине?"
0029 Капетан је були бесједио:
0030 "Јест истина, од њега је књига
0031 да му пошљем харач у Рудине,
0032 и послаћу све што иште Симо,
0033 ал’ он иште кадиј’на ћитаба,
0034 па да пошљем куд ће вјера моја,
0035 а мога би везир обазнати
0036 па ће моју окинути главу."
0037 Ма була је њему бесједила:
0038 "Ти му пошљи ћитаб и хараче,
0039 ако чује на Босну везире,
0040 ми бјежимо к њему у Рудине."
0041 Капетана остави грозница,
0042 на лахке је ноге ускочио,
0043 па покупи речене хараче,
0044 све их посла Симу у Рудине,
0045 и сувише стотину дукатах.
0046 А кад Симо привати харче,
0047 он је танку књигу написао,
0048 пошиље је Мехмед-капетану:
0049 "Капетане, Никшића главаре!
0050 Хајде јави у Рудине овце,
0051 молио сам младе Црногорце
0052 неће твоје одјавити овце."
0053 Кад капетан књигу разумио,
0054 одјавио у Рудине овце
0055 и ту једно љето прељетише,
0056 па у јесен дома отидоше.
0057 Оно зачу Радуловић-Симо
0058 да га држе за невјеру Турци,
0059 он сакупи три стотине другах,
0060 а удари на бијеле овце,
0061 на крај равна поља Никшићскога
0062 те уграби три хиљад’ овацах
0063 и посјече тринаест’ чобанах,
0064 а изгуби три-четири друга,
0065 ма лијепи шићар под’јелише.
0066 Оно зачу Мехмед-капетане,
0067 пак је малу чету сакупио,
0068 малу чету двадест и три друга,
0069 па отиде Ластви Озринићкој,
0070 уходио озринићке овце,
0071 опази га Мандушићу Вуко,
0072 па сакупи четрдесет Кчевљанах
0073 и отиде срести капетана,
0074 уфати се с Мехмед-капетаном,
0075 побише се огњем из пушаках,
0076 ал’ се јадни Турци разбјежаше
0077 и пола их једва у град пође,
0078 сви остали мртви остадоше.
0079 Црногорац један погинуо
0080 и четири ранах допадоше,
0081 сви остали здраво се вратише,
0082 ал се Турци на ћитап заклеше
0083 да четоват већ ниједан неће,
0084 ни плијенит црногорске овце,
0085 амин боже, тако било вазда!
