Simo Radulović
0001 Ovce čuva Radulović Simo
0002 u pitome Nikšićske Rudine,
0003 iskraj njih je knjigu nakitio
0004 pak je šalje u grad kapetanu,
0005 ovako mu Simo knjigu piše:
0006 "Čuj me dobro, Mehmed-kapetane!
0007 Nemoj javit u Rudine ovce
0008 ako mene harač poslat nećeš:
0009 tri stotine biranih ovnovah
0010 i četiri konja sedlenika,
0011 baš i tvoje toke i dolamu,
0012 sedam agah, sedam dževerdanah
0013 i dva čivta malijeh pušakah,
0014 a kadija da mi ćitab pošlje,
0015 da od njega savijam višeke,
0016 još ti pošlji sedam okah praha,
0017 e ću sina učit da mi gađe,
0018 i pošlji mi tri-četiri vola,
0019 da ja za njih seb’ olova kupim
0020 iz Primorja lacmanske krajine."
0021 Kad razumje knjigu kapetane,
0022 od jada ga ufati groznica,
0023 ugleda ga bula sa čardaka
0024 pak je mlada njemu govorila.
0025 "Kapetane, dragi gospodare!
0026 Ali ti je knjiga dopanula
0027 od sokola Radulović-Sima
0028 da mu pošlješ harač u Rudine?"
0029 Kapetan je buli besjedio:
0030 "Jest istina, od njega je knjiga
0031 da mu pošljem harač u Rudine,
0032 i poslaću sve što ište Simo,
0033 al’ on ište kadij’na ćitaba,
0034 pa da pošljem kud će vjera moja,
0035 a moga bi vezir obaznati
0036 pa će moju okinuti glavu."
0037 Ma bula je njemu besjedila:
0038 "Ti mu pošlji ćitab i harače,
0039 ako čuje na Bosnu vezire,
0040 mi bježimo k njemu u Rudine."
0041 Kapetana ostavi groznica,
0042 na lahke je noge uskočio,
0043 pa pokupi rečene harače,
0044 sve ih posla Simu u Rudine,
0045 i suviše stotinu dukatah.
0046 A kad Simo privati harče,
0047 on je tanku knjigu napisao,
0048 pošilje je Mehmed-kapetanu:
0049 "Kapetane, Nikšića glavare!
0050 Hajde javi u Rudine ovce,
0051 molio sam mlade Crnogorce
0052 neće tvoje odjaviti ovce."
0053 Kad kapetan knjigu razumio,
0054 odjavio u Rudine ovce
0055 i tu jedno ljeto preljetiše,
0056 pa u jesen doma otidoše.
0057 Ono začu Radulović-Simo
0058 da ga drže za nevjeru Turci,
0059 on sakupi tri stotine drugah,
0060 a udari na bijele ovce,
0061 na kraj ravna polja Nikšićskoga
0062 te ugrabi tri hiljad’ ovacah
0063 i posječe trinaest’ čobanah,
0064 a izgubi tri-četiri druga,
0065 ma lijepi šićar pod’jeliše.
0066 Ono začu Mehmed-kapetane,
0067 pak je malu četu sakupio,
0068 malu četu dvadest i tri druga,
0069 pa otide Lastvi Ozrinićkoj,
0070 uhodio ozrinićke ovce,
0071 opazi ga Mandušiću Vuko,
0072 pa sakupi četrdeset Kčevljanah
0073 i otide sresti kapetana,
0074 ufati se s Mehmed-kapetanom,
0075 pobiše se ognjem iz pušakah,
0076 al’ se jadni Turci razbježaše
0077 i pola ih jedva u grad pođe,
0078 svi ostali mrtvi ostadoše.
0079 Crnogorac jedan poginuo
0080 i četiri ranah dopadoše,
0081 svi ostali zdravo se vratiše,
0082 al se Turci na ćitap zakleše
0083 da četovat već nijedan neće,
0084 ni plijenit crnogorske ovce,
0085 amin bože, tako bilo vazda!
