Сењски ускоци
Падом Босне и Сиња много је народа ускочило на Клис и зато се прозвали Ускоци. Њима је заповиедао Петар Кружић, капетан Сења. О њима и њихову јунаштву пјевају многе народне пјесме. По паду Клиса год. 1537. ти јунаци ускочили су у Сењ, одаклен су надалеко плиенили Турке. Они су с помоћу својих бродица често обилазиии циелом Далмацијом и Херцаговином, да освајају и робе. Како је и Венеција често шуровала с Турцима, Ускоци су и на њих били кивни и њихове би бродове пленили. То је био повод, да је дошло готово до сукоба између тадање Аустрије и Венеције. Да не дође до тога, посредовао је и папа. У ватиканском архиву налазе се многи списи, који говоре о Ускоцима. Ускоци су год. 1595. изненада с помоћу околишних кришћана освојили Клис, али ради навале
Турака и шуровања Венеција морали су га опет Турцима предати. То је био узрок, да су Ускоци навалили на млетачки Ровињ.
Ускоке је код папе правдао доминиканац о. Гуидо Лукесе
и назвао их Макабејцима. Послије толиких окршаја између Венеције и Ускока дошло је до тога, да је Аустрија протјерала Ускоке из Сења, а у Сењ послала заповједника Јосипа Рабату с ниемачком посадом. Рабата је почео немило прогонити Ускоке. Између осталог пропео је гласовитог јунака Посеђарског, а Јуришу стрпао у тамницу. Окрутност тога заповједника, који је служио и Аустрији и Венецији. разјарила је
Сењане и Ускоке тако, да су г. 1602. навалили на Сењ
Рабату погубили. Поалије тога су опет билл господари Сења и служили виери и домовини.
Међу Ускоцима истицали су се неки појединци као посебни
јунаци. Такав је био Мартин Сењанин, који је г. 1598. ушао у турску Петрињу. Напосе се прославио Сењанин Иван и Иван Влатковић. То су два имена за једног те истог јунака, који је један од највећих јунака хрватске народне пјесме, па зато је њему посвећена ова књига, како би се његов спомен по пјесмама, у којима је он опјевао, што више разширио и сачувао у хрватском народу.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]- О. Стјепан Грчић: Сењанин Иван, народне пјесме, Хрватско кеижевно друштво св. Јеронима, Загреб, 1943., стр. 3-4.