Senjski uskoci
Padom Bosne i Sinja mnogo je naroda uskočilo na Klis i zato se prozvali Uskoci. Njima je zapoviedao Petar Kružić, kapetan Senja. O njima i njihovu junaštvu pjevaju mnoge narodne pjesme. Po padu Klisa god. 1537. ti junaci uskočili su u Senj, odaklen su nadaleko plienili Turke. Oni su s pomoću svojih brodica često obilaziii cielom Dalmacijom i Hercagovinom, da osvajaju i robe. Kako je i Venecija često šurovala s Turcima, Uskoci su i na njih bili kivni i njihove bi brodove plenili. To je bio povod, da je došlo gotovo do sukoba između tadanje Austrije i Venecije. Da ne dođe do toga, posredovao je i papa. U vatikanskom arhivu nalaze se mnogi spisi, koji govore o Uskocima. Uskoci su god. 1595. iznenada s pomoću okolišnih krišćana osvojili Klis, ali radi navale
Turaka i šurovanja Venecija morali su ga opet Turcima predati. To je bio uzrok, da su Uskoci navalili na mletački Rovinj.
Uskoke je kod pape pravdao dominikanac o. Guido Lukese
i nazvao ih Makabejcima. Poslije tolikih okršaja između Venecije i Uskoka došlo je do toga, da je Austrija protjerala Uskoke iz Senja, a u Senj poslala zapovjednika Josipa Rabatu s niemačkom posadom. Rabata je počeo nemilo progoniti Uskoke. Između ostalog propeo je glasovitog junaka Poseđarskog, a Jurišu strpao u tamnicu. Okrutnost toga zapovjednika, koji je služio i Austriji i Veneciji. razjarila je
Senjane i Uskoke tako, da su g. 1602. navalili na Senj
Rabatu pogubili. Poalije toga su opet bill gospodari Senja i služili vieri i domovini.
Među Uskocima isticali su se neki pojedinci kao posebni
junaci. Takav je bio Martin Senjanin, koji je g. 1598. ušao u tursku Petrinju. Napose se proslavio Senjanin Ivan i Ivan Vlatković. To su dva imena za jednog te istog junaka, koji je jedan od najvećih junaka hrvatske narodne pjesme, pa zato je njemu posvećena ova knjiga, kako bi se njegov spomen po pjesmama, u kojima je on opjevao, što više razširio i sačuvao u hrvatskom narodu.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- O. Stjepan Grčić: Senjanin Ivan, narodne pjesme, Hrvatsko keiževno društvo sv. Jeronima, Zagreb, 1943., str. 3-4.