Сестра Ђурковић-сердара

0001 Откада је свијет постануо,
0002 Није љепши цвијет процватио
0003 Што је данас на ову годину
0004 У Лијевну граду бијеломе
0005 Мила сестра Ђурковић-сердара,
0006 По имену лијепа Марија:
0007 Глас је дала на четири стране.
0008 Испроси је Смиљанић Илија
0009 Из приморја из кршних Котара:
0010 Ал’ на Мару просци навалили,
0011 Браћо моја са четири стране:
0012 Најпослије Турци навалили,
0013 А просити лијепу Марију:
0014 Једно бјеше цури муштерија
0015 Од Крајине Куна Хасан-ага,
0016 Пак Марији књигу начинио,
0017 И у књизи овако говори:
0018 „О Маријо, секо Ђурковића!
0019 „И ја сам ти, цуро, муштерија:
0020 „Хоћеш поћи за ме Хасан-агу,
0021 „Пак ћеш бити у двору госпођа?”
0022 Кад Марији така књига дође,
0023 Ону гледа, намах другу пише,
0024 Те ју шаље Куни Хасан-аги:
0025 „О Турчине, Куно Хасан-аго!
0026 „Влахиња сам, прилика ти нисам,
0027 „Већ ти тражи за себе Туркињу:
0028 „Ја сам цура давно испрошена,
0029 „Испршена у кршне Котаре
0030 „За ђидију Смиљанић-Илију.”
0031 Друго бјеше Мари муштерија
0032 А од Босне Шарац Махмут-ага,
0033 Те Марији књигу начинио:
0034 „О Маријо, секо Ђурковића!
0035 „И ја сам ти, цуро, муштерија,
0036 „Хоћеш поћи за ме Махмут-агу,
0037 „Па ћеш бити у двору госпођа?”
0038 Кад Марији и та књига дође,
0039 Књигу гледа, одмах другу пише,
0040 Пак је шаље Шарац-Махмут-аги:
0041 „О Турчине, Шарац-Махмут-ага!
0042 „Влахиња сам, прилика ти нисам,
0043 „Већ ти тражи за себе Туркињу:
0044 „Ја сам цура давно испрошена,
0045 „Испрошена у кршне Котаре
0046 „За сокола Смиљанић-Илију.”
0047 Треће бјеше цури муштерија
0048 А некакви Кудуз-Дел-Алија,
0049 И он Мари књигу оправио,
0050 Овако је њојзи говорио:
0051 „О Маријо, секо Ђурковића!
0052 „И ја сам ти, цуро, муштерија,
0053 „Хоћеш поћи за ме Дел-Алију,
0054 „Пак ћеш бити у двору госпођа?”
0055 Кад Марија и ту књигу прими,
0056 Њу ми гледа, намах другу пише,
0057 Овако је њему говорила:
0058 „О Турчине, Кудуз-Дел-Алијо!
0059 „Влахиња сам, прилика ти нисам,
0060 „Већ ти тражи за себе Туркињу:
0061 „Ја сам цура давно испрошена,
0062 „Испрошена у кршне Котаре
0063 „За јунака Смиљанић-Илију.”
0064 Такве Мара књиге оправила,
0065 За тим време мало постајало;
0066 Бре да видим Смиљанић-Илију!
0067 Стаде купит’ кићене сватове
0068 По Котару и около њега:
0069 Кад Илија свате покупио,
0070 Он се диже Лијевну б’јеломе
0071 А да води Мађу Ђурковића.
0072 Кад су дошли Л’јевну на крајини,
0073 Тамо су их л’јепо причекали,
0074 Придржали три четири дана,
0075 Земан дође, треба путовати,
0076 Пак повикну чауш по сватов’ма:
0077 „Хазур свати, хазур је ђевојка!
0078 „Земан дође, да се двору пође.”
0079 Тад’ ђевојку браћа изведоше,
0080 Дадоеш је младијем ђевер’ма,
0081 А сватове редом дариваше,
0082 Све по реду што за кога бјеше;
0083 Пак се свати тада подигоше,
0084 И пођоше пољем широкијем:
0085 Кад су били низ поље широко,
0086 Сви сватови шемно и весело:
0087 Који има коња од мејдана,
0088 Поиграва пољем широкијем;
0089 Ко имаде грло поуздано,
0090 Попијева пјесне од јунака.
0091 Тако свати весело иђаху,
0092 Ал’ не иде Смиљанић Илија,
0093 Већ се јунак тешко замислио,
0094 С миром јаше дебела путаља;
0095 Од сватова нико га не гледа,
0096 Ал’ га гледа лијепа ђевојка,
0097 Не могаше срцу одољети,
0098 Већ до Ила догони дората,
0099 Пак Илији стаде говорити:
0100 „О бора ти, драги господару!
0101 „А што си се тако замислио?
0102 „Што је теби? Каква је невоља?
0103 „Сви сватови шемно и весело,
0104 „А ти јеси тешко невесео?
0105 „Ах! Кажи ми, ако сам ти мила!”
0106 Тад’ говори Смиљанић Илија:
0107 „Чујеш мене, Маро Ђурковића!
0108 „Пред нама је Пролога планина,
0109 „Пак знадеш ли, Маро Ђурковића,
0110 „Који су те сватови просили
0111 „Од Турака, драга душо моја?
0112 „Данас сва три јесу у Прологу
0113 „И довели чету у планину,
0114 „Уфатили све бусије редом:
0115 „Није ласно проћи кроз планину:
0116 „За то сам ти данас невесео.”
0117 Кад Илију Мара разумјела,
0118 Она њему другу проговара:
0119 „Господару, кад се бојиш тако,
0120 „Да проведеш свате кроз планину,
0121 „Дај ти мени мушко одијело,
0122 „И дај мени свијетло оружје,
0123 „Ја ћу поћи прва у планину,
0124 „И уздам се у Бога вишњега,
0125 „Да ћу проћи у кршне Котаре.”
0126 Кад Илија Мару разумијо,
0127 Не знаде јој друго говорити,
0128 Већ он скида с’ себе одијело,
0129 Па га даје лијепој ђевојци,
0130 И даје јој свијетло оружје;
0131 Бре да видиш лијепу ђевојку!
0132 Кад обуче ђузел одијело
0133 Све у срми и у чисту злату,
0134 А припаса свијетло оружје,
0135 Начини се млада сератлија,
0136 А ђевојка и од себе л’јепа;
0137 Па одатле отиште дората
0138 И оћера пољем пред сватов’ма.
0139 Здраво дошла у Пролог планину,
0140 На бусију прву ударила,
0141 На бусију Куне Хасан-аге,
0142 Говори јој Куна Хасан-ага:
0143 „А бора ти, млада сератлијо!
0144 „Откуд идеш тако из далека?
0145 „Нијеси ли од Лијевна града?
0146 „Ја виђе ли свате Смиљанића?
0147 „И воде ли Мару Ђурковића?”
0148 Одговара лијепа ђевојка:
0149 „О бора ми, из горе хајдуци!
0150 „Ја сам таман из Лијевна града,
0151 „Видио сам свате Смиљанића,
0152 „Ал’ не воде Мару Ђурковића:
0153 „Не да мати Смиљанић-Илији,
0154 „Већ је мати Мару поклонила
0155 „А некакву Куни Хасан-аги.”
0156 Када Турчин ријеч разумијо,
0157 Машио се руком у џепове,
0158 Пак извади двадесет дуката,
0159 Те их даје лијепој ђевојци:
0160 „На то теби, млада сератлијо,
0161 „Кад ти сађеш у кршне Котаре,
0162 „Те се напиј вина и ракије.”
0163 Пак одатле отиште дората
0164 Док на другу удари бусију,
0165 На бусију Шарац-Махмут-аге;
0166 Пред Марију испадоше Турци,
0167 Па говори Шарац-Махмут-ага:
0168 „А бора ти, млада сератлијо!
0169 „Отклен тако јеси запутио?
0170 „Нијеси ли од Лијевна града?
0171 „Не виђе ли свате Смиљанића?
0172 „И воде ли Мару Ђурковића?”
0173 Проговара лијепа ђевојка:
0174 „А бора ми, из горе хајдуци!
0175 „Ја сам главом одЛијевна града,
0176 „Видио сам свате Смиљанића,
0177 „Ал’ не воде Мару Ђурковића:
0178 „Не да мати Смиљанић-Илији,
0179 „Већ је даје Шарац-Махмут-аги,
0180 „Да је води у Босну поносну.”
0181 Кад је Туре ријеч саслушало,
0182 Фатило се руком у џепове,
0183 Те извади двадесет дуката,
0184 Па их даје лијепој ђевојци:
0185 „На то теби, млада сератлијо,
0186 „Кад ти сиђеш тамо у Котаре,
0187 „Те се напиј вина и ракије.”
0188 И одатле поћера дората,
0189 Поћера га доље низ планину,
0190 Те нагази на трећу бусију,
0191 На бусију Кудуз-Дел-Алије;
0192 Бре да видиш Кудуз-Дел-Алије!
0193 Кад опази коња и јунака,
0194 Он му пође оштро говорити:
0195 „Чујеш ли ме, млада сератлијо!
0196 „Отклен идеш, од кога ли града?
0197 „Куд ли јеси тако запутио?
0198 „Не идеш ли од Лијевна града?
0199 „Не виђе ли свате Смиљанића?
0200 „И воде ли Мару Ђурковића?”
0201 Говори му лијепа ђевојка:
0202 „А бора ми, из горе хајдуци!
0203 „Ја сам јунак из Лијевна града,
0204 „И ја иђем у кршне Котаре,
0205 „Да с’ напијем вина и ракије;
0206 „Видио сам свате Смиљанића.
0207 „Ал’ не воде Мару Ђурковића:
0208 „Мајка Мару не да Смиљанићу,
0209 „Већ ће мајка Мару поклонити
0210 „А некакву Кудуз-Дел-Аллији.”
0211 То Турчину врло мило било,
0212 Фатио се руком у џепове,
0213 Па извади тридесет дуката,
0214 Те их даје лијепој ђевојци:
0215 „На то теби, млада сератлијо:
0216 „Кад ти дођеш у влашке Котаре,
0217 „Па се напиј вина и ракије.”
0218 И одатле отиште дората,
0219 Здраво прође све бусије редом,
0220 Оде право у кршне Котаре:
0221 А кад’ дође млада у Котаре
0222 Ка бијелој кули Смиљанића,
0223 У авлију коња нагонила
0224 И под кулом разјаха дорина,
0225 Кад ево ти лијепе Анђуше,
0226 Миле секе Смиљанић-Илије,
0227 Брже лети низ бијелу кулу,
0228 А да види какав јунак дође;
0229 Када спаде доље на авлију,
0230 Па сагледа лијепа јунака,
0231 Бијаше се много зачудила
0232 Његовоме стасу и образу,
0233 Јер га таког ни виђела није;
0234 Једва Анђа сама себи дође,
0235 Па се врати на бијелу кулу,
0236 Па матери својој казиваше:
0237 „Какав јунак у авлију дође,
0238 „Таквог, мајко, ни виђела нисам:
0239 „Ја каква је стаса и образа!
0240 „Баш је љепши од сваке ђевојке,
0241 „Већ чу ли ме, драга нано моја!
0242 „Ако јунак буде на конаку,
0243 „Питај, мати, доброга јунака,
0244 „А јели се до сад оженио;
0245 „Ако Бог да и срећа донесе,
0246 „Те с’ не буде јоште оженио,
0247 „Ја ћу млада баш за њега поћи,
0248 „Ја ли зањга, јал’ већ ни за кога.”
0249 Мајка Анђи онда проговара:
0250 „Бре не преши, моја шћери драга!
0251 „Док видимо, ко је и откуд је,
0252 „Што ли иђе тако по свијету.”
0253 За тим мало бјеше постајало,
0254 Ал’ ево ги Смиљанић Алије
0255 И он води кићене сватове,
0256 Здраво прошли Пролога планину,
0257 Јер им нису ништа учинили
0258 Кад нејмаде лијепе ђевојке;
0259 Муком иду кићени сватови:
0260 Ни пјевају, нити пушкарају,
0261 Барјактари савили барјаке;
0262 Јера мисли Смиљанић Илија,
0263 Да је веће Мара одведена,
0264 За то с миром сватове проводи,
0265 Није ласно доћи без ђевојке!
0266 Кад Илија дође у авлију,
0267 Пред њега је Анђа истрчала,
0268 Не пита га: „Како си ми, брате?”
0269 Већ му одмах ријеч проговара:
0270 „А чу ли ме, мој брате Илија!
0271 „Откада си кулу начинио,
0272 „ ’Ваки јунак није доходио,
0273 „Мој Илија на бијелу кулу;
0274 „Ја га таквог нисам ни виђела,
0275 „Ни његова стаса ни образа:
0276 „Љепши јунак од сваке ђевојке:
0277 „Већ, Илија, брате од матере!
0278 „Молим ти се, како брату моме,
0279 „Да ме дадеш овоме јунаку;
0280 „Ако ли ме њему дати не ћеш,
0281 „Нека знадеш, жива бит’ не могу.”
0282 Кад Илија сесру разумијо,
0283 Одмах ти се бјеше досјетио,
0284 Да је главом Мара Ђурковића,
0285 Пак Анђуши сестри проговара:
0286 „Анђелијо, моја секо драга!
0287 „Није оно момак јабанџија,
0288 „Већ је оно лијепа ђевојка,
0289 „По имену Мара Ђурковића.”
0290 Тад Илија грлом подвикује:
0291 „Браћо моја, кићени сватови!
0292 „Ви пјевајте и пушке бацајте,
0293 „Ево нама лијепе ђевојке!”
0294 Па што ћу вам дуљит’ лакрдију:
0295 Ту Илија одведе ђевојку,
0296 Одведе је у бијелу цркву,
0297 Па је вјенча себи за љубовцу;
0298 Лијеп пород шњоме породио:
0299 Двије шћери и четири сина;
0300 У младости шћери поудао,
0301 У старости сине иженио.
0302 Бог сам знаде, јели тако било,
0303 А ми браћо, да се веселимо!

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 337-344.