Sestra Đurković-serdara

0001 Otkada je svijet postanuo,
0002 Nije ljepši cvijet procvatio
0003 Što je danas na ovu godinu
0004 U Lijevnu gradu bijelome
0005 Mila sestra Đurković-serdara,
0006 Po imenu lijepa Marija:
0007 Glas je dala na četiri strane.
0008 Isprosi je Smiljanić Ilija
0009 Iz primorja iz kršnih Kotara:
0010 Al’ na Maru prosci navalili,
0011 Braćo moja sa četiri strane:
0012 Najposlije Turci navalili,
0013 A prositi lijepu Mariju:
0014 Jedno bješe curi mušterija
0015 Od Krajine Kuna Hasan-aga,
0016 Pak Mariji knjigu načinio,
0017 I u knjizi ovako govori:
0018 „O Marijo, seko Đurkovića!
0019 „I ja sam ti, curo, mušterija:
0020 „Hoćeš poći za me Hasan-agu,
0021 „Pak ćeš biti u dvoru gospođa?”
0022 Kad Mariji taka knjiga dođe,
0023 Onu gleda, namah drugu piše,
0024 Te ju šalje Kuni Hasan-agi:
0025 „O Turčine, Kuno Hasan-ago!
0026 „Vlahinja sam, prilika ti nisam,
0027 „Već ti traži za sebe Turkinju:
0028 „Ja sam cura davno isprošena,
0029 „Ispršena u kršne Kotare
0030 „Za đidiju Smiljanić-Iliju.”
0031 Drugo bješe Mari mušterija
0032 A od Bosne Šarac Mahmut-aga,
0033 Te Mariji knjigu načinio:
0034 „O Marijo, seko Đurkovića!
0035 „I ja sam ti, curo, mušterija,
0036 „Hoćeš poći za me Mahmut-agu,
0037 „Pa ćeš biti u dvoru gospođa?”
0038 Kad Mariji i ta knjiga dođe,
0039 Knjigu gleda, odmah drugu piše,
0040 Pak je šalje Šarac-Mahmut-agi:
0041 „O Turčine, Šarac-Mahmut-aga!
0042 „Vlahinja sam, prilika ti nisam,
0043 „Već ti traži za sebe Turkinju:
0044 „Ja sam cura davno isprošena,
0045 „Isprošena u kršne Kotare
0046 „Za sokola Smiljanić-Iliju.”
0047 Treće bješe curi mušterija
0048 A nekakvi Kuduz-Del-Alija,
0049 I on Mari knjigu opravio,
0050 Ovako je njojzi govorio:
0051 „O Marijo, seko Đurkovića!
0052 „I ja sam ti, curo, mušterija,
0053 „Hoćeš poći za me Del-Aliju,
0054 „Pak ćeš biti u dvoru gospođa?”
0055 Kad Marija i tu knjigu primi,
0056 Nju mi gleda, namah drugu piše,
0057 Ovako je njemu govorila:
0058 „O Turčine, Kuduz-Del-Alijo!
0059 „Vlahinja sam, prilika ti nisam,
0060 „Već ti traži za sebe Turkinju:
0061 „Ja sam cura davno isprošena,
0062 „Isprošena u kršne Kotare
0063 „Za junaka Smiljanić-Iliju.”
0064 Takve Mara knjige opravila,
0065 Za tim vreme malo postajalo;
0066 Bre da vidim Smiljanić-Iliju!
0067 Stade kupit’ kićene svatove
0068 Po Kotaru i okolo njega:
0069 Kad Ilija svate pokupio,
0070 On se diže Lijevnu b’jelome
0071 A da vodi Mađu Đurkovića.
0072 Kad su došli L’jevnu na krajini,
0073 Tamo su ih l’jepo pričekali,
0074 Pridržali tri četiri dana,
0075 Zeman dođe, treba putovati,
0076 Pak poviknu čauš po svatov’ma:
0077 „Hazur svati, hazur je đevojka!
0078 „Zeman dođe, da se dvoru pođe.”
0079 Tad’ đevojku braća izvedoše,
0080 Dadoeš je mladijem đever’ma,
0081 A svatove redom darivaše,
0082 Sve po redu što za koga bješe;
0083 Pak se svati tada podigoše,
0084 I pođoše poljem širokijem:
0085 Kad su bili niz polje široko,
0086 Svi svatovi šemno i veselo:
0087 Koji ima konja od mejdana,
0088 Poigrava poljem širokijem;
0089 Ko imade grlo pouzdano,
0090 Popijeva pjesne od junaka.
0091 Tako svati veselo iđahu,
0092 Al’ ne ide Smiljanić Ilija,
0093 Već se junak teško zamislio,
0094 S mirom jaše debela putalja;
0095 Od svatova niko ga ne gleda,
0096 Al’ ga gleda lijepa đevojka,
0097 Ne mogaše srcu odoljeti,
0098 Već do Ila dogoni dorata,
0099 Pak Iliji stade govoriti:
0100 „O bora ti, dragi gospodaru!
0101 „A što si se tako zamislio?
0102 „Što je tebi? Kakva je nevolja?
0103 „Svi svatovi šemno i veselo,
0104 „A ti jesi teško neveseo?
0105 „Ah! Kaži mi, ako sam ti mila!”
0106 Tad’ govori Smiljanić Ilija:
0107 „Čuješ mene, Maro Đurkovića!
0108 „Pred nama je Prologa planina,
0109 „Pak znadeš li, Maro Đurkovića,
0110 „Koji su te svatovi prosili
0111 „Od Turaka, draga dušo moja?
0112 „Danas sva tri jesu u Prologu
0113 „I doveli četu u planinu,
0114 „Ufatili sve busije redom:
0115 „Nije lasno proći kroz planinu:
0116 „Za to sam ti danas neveseo.”
0117 Kad Iliju Mara razumjela,
0118 Ona njemu drugu progovara:
0119 „Gospodaru, kad se bojiš tako,
0120 „Da provedeš svate kroz planinu,
0121 „Daj ti meni muško odijelo,
0122 „I daj meni svijetlo oružje,
0123 „Ja ću poći prva u planinu,
0124 „I uzdam se u Boga višnjega,
0125 „Da ću proći u kršne Kotare.”
0126 Kad Ilija Maru razumijo,
0127 Ne znade joj drugo govoriti,
0128 Već on skida s’ sebe odijelo,
0129 Pa ga daje lijepoj đevojci,
0130 I daje joj svijetlo oružje;
0131 Bre da vidiš lijepu đevojku!
0132 Kad obuče đuzel odijelo
0133 Sve u srmi i u čistu zlatu,
0134 A pripasa svijetlo oružje,
0135 Načini se mlada seratlija,
0136 A đevojka i od sebe l’jepa;
0137 Pa odatle otište dorata
0138 I oćera poljem pred svatov’ma.
0139 Zdravo došla u Prolog planinu,
0140 Na busiju prvu udarila,
0141 Na busiju Kune Hasan-age,
0142 Govori joj Kuna Hasan-aga:
0143 „A bora ti, mlada seratlijo!
0144 „Otkud ideš tako iz daleka?
0145 „Nijesi li od Lijevna grada?
0146 „Ja viđe li svate Smiljanića?
0147 „I vode li Maru Đurkovića?”
0148 Odgovara lijepa đevojka:
0149 „O bora mi, iz gore hajduci!
0150 „Ja sam taman iz Lijevna grada,
0151 „Vidio sam svate Smiljanića,
0152 „Al’ ne vode Maru Đurkovića:
0153 „Ne da mati Smiljanić-Iliji,
0154 „Već je mati Maru poklonila
0155 „A nekakvu Kuni Hasan-agi.”
0156 Kada Turčin riječ razumijo,
0157 Mašio se rukom u džepove,
0158 Pak izvadi dvadeset dukata,
0159 Te ih daje lijepoj đevojci:
0160 „Na to tebi, mlada seratlijo,
0161 „Kad ti sađeš u kršne Kotare,
0162 „Te se napij vina i rakije.”
0163 Pak odatle otište dorata
0164 Dok na drugu udari busiju,
0165 Na busiju Šarac-Mahmut-age;
0166 Pred Mariju ispadoše Turci,
0167 Pa govori Šarac-Mahmut-aga:
0168 „A bora ti, mlada seratlijo!
0169 „Otklen tako jesi zaputio?
0170 „Nijesi li od Lijevna grada?
0171 „Ne viđe li svate Smiljanića?
0172 „I vode li Maru Đurkovića?”
0173 Progovara lijepa đevojka:
0174 „A bora mi, iz gore hajduci!
0175 „Ja sam glavom odLijevna grada,
0176 „Vidio sam svate Smiljanića,
0177 „Al’ ne vode Maru Đurkovića:
0178 „Ne da mati Smiljanić-Iliji,
0179 „Već je daje Šarac-Mahmut-agi,
0180 „Da je vodi u Bosnu ponosnu.”
0181 Kad je Ture riječ saslušalo,
0182 Fatilo se rukom u džepove,
0183 Te izvadi dvadeset dukata,
0184 Pa ih daje lijepoj đevojci:
0185 „Na to tebi, mlada seratlijo,
0186 „Kad ti siđeš tamo u Kotare,
0187 „Te se napij vina i rakije.”
0188 I odatle poćera dorata,
0189 Poćera ga dolje niz planinu,
0190 Te nagazi na treću busiju,
0191 Na busiju Kuduz-Del-Alije;
0192 Bre da vidiš Kuduz-Del-Alije!
0193 Kad opazi konja i junaka,
0194 On mu pođe oštro govoriti:
0195 „Čuješ li me, mlada seratlijo!
0196 „Otklen ideš, od koga li grada?
0197 „Kud li jesi tako zaputio?
0198 „Ne ideš li od Lijevna grada?
0199 „Ne viđe li svate Smiljanića?
0200 „I vode li Maru Đurkovića?”
0201 Govori mu lijepa đevojka:
0202 „A bora mi, iz gore hajduci!
0203 „Ja sam junak iz Lijevna grada,
0204 „I ja iđem u kršne Kotare,
0205 „Da s’ napijem vina i rakije;
0206 „Vidio sam svate Smiljanića.
0207 „Al’ ne vode Maru Đurkovića:
0208 „Majka Maru ne da Smiljaniću,
0209 „Već će majka Maru pokloniti
0210 „A nekakvu Kuduz-Del-Alliji.”
0211 To Turčinu vrlo milo bilo,
0212 Fatio se rukom u džepove,
0213 Pa izvadi trideset dukata,
0214 Te ih daje lijepoj đevojci:
0215 „Na to tebi, mlada seratlijo:
0216 „Kad ti dođeš u vlaške Kotare,
0217 „Pa se napij vina i rakije.”
0218 I odatle otište dorata,
0219 Zdravo prođe sve busije redom,
0220 Ode pravo u kršne Kotare:
0221 A kad’ dođe mlada u Kotare
0222 Ka bijeloj kuli Smiljanića,
0223 U avliju konja nagonila
0224 I pod kulom razjaha dorina,
0225 Kad evo ti lijepe Anđuše,
0226 Mile seke Smiljanić-Ilije,
0227 Brže leti niz bijelu kulu,
0228 A da vidi kakav junak dođe;
0229 Kada spade dolje na avliju,
0230 Pa sagleda lijepa junaka,
0231 Bijaše se mnogo začudila
0232 Njegovome stasu i obrazu,
0233 Jer ga takog ni viđela nije;
0234 Jedva Anđa sama sebi dođe,
0235 Pa se vrati na bijelu kulu,
0236 Pa materi svojoj kazivaše:
0237 „Kakav junak u avliju dođe,
0238 „Takvog, majko, ni viđela nisam:
0239 „Ja kakva je stasa i obraza!
0240 „Baš je ljepši od svake đevojke,
0241 „Već ču li me, draga nano moja!
0242 „Ako junak bude na konaku,
0243 „Pitaj, mati, dobroga junaka,
0244 „A jeli se do sad oženio;
0245 „Ako Bog da i sreća donese,
0246 „Te s’ ne bude jošte oženio,
0247 „Ja ću mlada baš za njega poći,
0248 „Ja li zanjga, jal’ već ni za koga.”
0249 Majka Anđi onda progovara:
0250 „Bre ne preši, moja šćeri draga!
0251 „Dok vidimo, ko je i otkud je,
0252 „Što li iđe tako po svijetu.”
0253 Za tim malo bješe postajalo,
0254 Al’ evo gi Smiljanić Alije
0255 I on vodi kićene svatove,
0256 Zdravo prošli Prologa planinu,
0257 Jer im nisu ništa učinili
0258 Kad nejmade lijepe đevojke;
0259 Mukom idu kićeni svatovi:
0260 Ni pjevaju, niti puškaraju,
0261 Barjaktari savili barjake;
0262 Jera misli Smiljanić Ilija,
0263 Da je veće Mara odvedena,
0264 Za to s mirom svatove provodi,
0265 Nije lasno doći bez đevojke!
0266 Kad Ilija dođe u avliju,
0267 Pred njega je Anđa istrčala,
0268 Ne pita ga: „Kako si mi, brate?”
0269 Već mu odmah riječ progovara:
0270 „A ču li me, moj brate Ilija!
0271 „Otkada si kulu načinio,
0272 „ ’Vaki junak nije dohodio,
0273 „Moj Ilija na bijelu kulu;
0274 „Ja ga takvog nisam ni viđela,
0275 „Ni njegova stasa ni obraza:
0276 „Ljepši junak od svake đevojke:
0277 „Već, Ilija, brate od matere!
0278 „Molim ti se, kako bratu mome,
0279 „Da me dadeš ovome junaku;
0280 „Ako li me njemu dati ne ćeš,
0281 „Neka znadeš, živa bit’ ne mogu.”
0282 Kad Ilija sesru razumijo,
0283 Odmah ti se bješe dosjetio,
0284 Da je glavom Mara Đurkovića,
0285 Pak Anđuši sestri progovara:
0286 „Anđelijo, moja seko draga!
0287 „Nije ono momak jabandžija,
0288 „Već je ono lijepa đevojka,
0289 „Po imenu Mara Đurkovića.”
0290 Tad Ilija grlom podvikuje:
0291 „Braćo moja, kićeni svatovi!
0292 „Vi pjevajte i puške bacajte,
0293 „Evo nama lijepe đevojke!”
0294 Pa što ću vam duljit’ lakrdiju:
0295 Tu Ilija odvede đevojku,
0296 Odvede je u bijelu crkvu,
0297 Pa je vjenča sebi za ljubovcu;
0298 Lijep porod šnjome porodio:
0299 Dvije šćeri i četiri sina;
0300 U mladosti šćeri poudao,
0301 U starosti sine iženio.
0302 Bog sam znade, jeli tako bilo,
0303 A mi braćo, da se veselimo!

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 337-344.