Пофали се соко Омер ага:
„Обљубићу Ђерђелеза секу,
„Да се не бих ни нанио главе,
„Ни мушкога напасао паса.“
То зачуле четири невјесте, 5
Међу њима једина заова,
Накнише јој[1] и ноге и руке,
Обукоше своје одијело,
Спремише је за гору на воду.
Кад на води соко Омер ага: 10
„О Богу ти, скоро доведена!
„Стојиш близу Ђерђелез Алије?
„Имаде ли у њега сестрица?“
Вели њему скоро доведена:
„Стојим близу Ђерђелеза двора, 15
„И имаде у њега сестрица.“
„Коме вели да ће дати секу?“
„За некаква соко Омер агу.“
Кад то зачу соко Омер ага,
Ладне њојзи воде зафатио, 20
И даде јој двије пратиџије,
Да је прате двору бијеломе,
Допратише до бијела двора.
Тад' ђевојка њима проговара:
„Хајте с Богом, двије пратиџије! 25
„Селамћете соко Омер аги:
„Ја нијесам скоро доведена,
„Него главом Ђерђелеза сека.“
↑Нашараше јој ноге и руке с оном црвеном бојом, којом се буле мажу уочи дана, кад се мисле удати, а дјевојке то не чине, но само нокте од рука бојадишу.
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 149-150.
