[Седе Марко с мајку да вечера]
Седе Марко с мајку да вечера,
Ем вечера, ем се потсмевкује.
Проговара таја стара мајка:
Што се смејеш да мој мили сине?
Да л’ се смејеш мајке на вечеру, 5
Ел се смејеш мајке на староса?
Проговара Марко добар јунак:
Нит се смејем мајке на вечеру.
Нит се смејем мајке на староса,
Но се смејем дзвезди вечернињи. 10
Ја сам тико дзвезди беседио,
Да ли има по јунак од мене?
Дзвезда ми је тико говорила:
Има, има у Дуката града,
Тамо има дете Дукатинче, 15
С’г ће пуни до седам година,
Оно има до седам срцета,
Седам пут је појако од тебе.
Јадна мајка горке сузе лије:
Немој с њега кавгу да завадиш, 20
То је мени рођено унуче,
Мој унуче, а теби сестрично.
Преварија Марко своју мајку,
Да ће иде гости да гостује.
Ајде, ајде, у Дуката града. 25
Спазило га дете Дукатинче:
Ене ми га до мој мили ујка.
Дете га је добро дочекало.
Кад седнули вино да си пију,
Што је дете чашу испопило, 30
Марко гу је једва подигнуо,
Па ће идев камење да врљав.
Врљи камен дете Дукатинче.
Па га нема више да се врне.
Врљи Марко, али се камен врну. 35
Па ће идев коњи да ги шетав.
На дете се ладна вода пила.
Проговара дете Дукатинче:
Чујеш мене до мој мили ујко,
Тешки су ме санци оборили. 40
Па се с’гну воду да си пије.
Ујка га је младо преварија,
Сабљсм ману изгуби му главу.
