[Sede Marko s majku da večera]
Sede Marko s majku da večera,
Em večera, em se potsmevkuje.
Progovara taja stara majka:
Što se smeješ da moj mili sine?
Da l’ se smeješ majke na večeru, 5
El se smeješ majke na starosa?
Progovara Marko dobar junak:
Nit se smejem majke na večeru.
Nit se smejem majke na starosa,
No se smejem dzvezdi večerninji. 10
Ja sam tiko dzvezdi besedio,
Da li ima po junak od mene?
Dzvezda mi je tiko govorila:
Ima, ima u Dukata grada,
Tamo ima dete Dukatinče, 15
S’g će puni do sedam godina,
Ono ima do sedam srceta,
Sedam put je pojako od tebe.
Jadna majka gorke suze lije:
Nemoj s njega kavgu da zavadiš, 20
To je meni rođeno unuče,
Moj unuče, a tebi sestrično.
Prevarija Marko svoju majku,
Da će ide gosti da gostuje.
Ajde, ajde, u Dukata grada. 25
Spazilo ga dete Dukatinče:
Ene mi ga do moj mili ujka.
Dete ga je dobro dočekalo.
Kad sednuli vino da si piju,
Što je dete čašu ispopilo, 30
Marko gu je jedva podignuo,
Pa će idev kamenje da vrljav.
Vrlji kamen dete Dukatinče.
Pa ga nema više da se vrne.
Vrlji Marko, ali se kamen vrnu. 35
Pa će idev konji da gi šetav.
Na dete se ladna voda pila.
Progovara dete Dukatinče:
Čuješ mene do moj mili ujko,
Teški su me sanci oborili. 40
Pa se s’gnu vodu da si pije.
Ujka ga je mlado prevarija,
Sabljsm manu izgubi mu glavu.
