Свет (комад у четири чина)/37
III
УЧИТЕЉ, ЈЕЛКИЦА.
УЧИТЕЉ (Гледа неповерљиво за Аном). Ко вам је ово?
ЈЕЛКИЦА. То нам је нова девојка; стару смо отпустили. Хоћу ли наставити да свирам?
УЧИТЕЉ. Не, за Бога. Дакле, јесте ли чули, шта сам вам казао?
ЈЕЛКИЦА. Шта?
УЧИТЕЉ. Па да вас волим, да вас обожавам.
ЈЕЛКИЦА. Па зар то тако изгледа. Ја сам мислила сасвим је друкча љубав, а оно само се каже неколико слатких речи, и то је све.
УЧИТЕЉ. Није то све. Показаћу вам ја још. (Устане и дође јој за леђа). Ево, видите, и ово је љубав. (Шчепа је и силно је љуби).
ЈЕЛКИЦА. Јаој, шта радите ви то? Тужићу вас, Бога ми! (Удари у плач. С лева се чује глас Томин).
УЧИТЕЉ. Свирајте, свирајте.
ЈЕЛКИЦА (кроз плач, хоће да свира, па не може, спусти виолину). Не умем, нећу, не умем.
УЧИТЕЉ. (збуњено, пева). Ге, е, еф, ге, ха...