Svet (komad u četiri čina)/37
III
UČITELj, JELKICA.
UČITELj (Gleda nepoverljivo za Anom). Ko vam je ovo?
JELKICA. To nam je nova devojka; staru smo otpustili. Hoću li nastaviti da sviram?
UČITELj. Ne, za Boga. Dakle, jeste li čuli, šta sam vam kazao?
JELKICA. Šta?
UČITELj. Pa da vas volim, da vas obožavam.
JELKICA. Pa zar to tako izgleda. Ja sam mislila sasvim je drukča ljubav, a ono samo se kaže nekoliko slatkih reči, i to je sve.
UČITELj. Nije to sve. Pokazaću vam ja još. (Ustane i dođe joj za leđa). Evo, vidite, i ovo je ljubav. (Ščepa je i silno je ljubi).
JELKICA. Jaoj, šta radite vi to? Tužiću vas, Boga mi! (Udari u plač. S leva se čuje glas Tomin).
UČITELj. Svirajte, svirajte.
JELKICA (kroz plač, hoće da svira, pa ne može, spusti violinu). Ne umem, neću, ne umem.
UČITELj. (zbunjeno, peva). Ge, e, ef, ge, ha...