Свет (комад у четири чина)/22

Извор: Викизворник

◄   VI VII VIII   ►


Госпођа Живановићка, пређашњи.


Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА (улази и одмах јој пада у очи намештај). А... а... (Разгледа). Опростите, не поздрављам се, толико ми се допало. Добар дан желим.

НАДА. Љубим руке. (Љуби јој руку).

Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Жива била, душице. (Љуби је у чело). Ох, ох, ох, јуче сам те видела, па ми данас већ изгледаш старија. Бадава, девојка кад дорасте за удају, сваки дан расте. Добар дан, госпођо Стано.

СТАНА. Добар дан, госпођо. Како сте добри! Ви нас ни једног дана не заборављате.

Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА (рукујући се). Па ако ћемо се ми заборављати, хвала Богу, шта ће онда други свет? Добар дан, господине Томо.

ТОМА (рукујући се). Добар дан, госпођо.

СТАНА. Изволте, изволте седите.

Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Та само сам онако свратила.

ТОМА. Али ћете ипак мало сести.

Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Бога ми, не. Само сам хтела овако с ногу да вас видим.

НАДА. Па ипак, седите мало. Послужићу вас слатким, које сам сама кувала.

СТАНА. Ето видите: ви једнако тврдите, да је Нада већ дорасла да буде домаћица, па седите, да вас бар увери о томе.

ТОМА. Седите, госпођо, да бар проговоримо.

Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Та већ не могу вам одбити. (Седа и опет разгледа намештај). Е, ово је одиста лепо. А где сте узели?

ТОМА. Код „Беле Звезде“.

Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Тако? Лепо, одиста лепо. Како, Боже мој, сад већ изгледа сасвим друкча соба!

Ни она соба, ни дај, Боже. А како то, молим вас, да се решите, да ваш стари намештај баците?

ТОМА. Како? Та знате... добар нам је био и онај стари намештај. Служио нас је пуних двадесет година... Стана га је донела.

СТАНА. Та није био рђав. По нама је могао век вековати, али знате...

ТОМА. Свет... Знате, свет је почео да нам замера.

Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Е, а шта би ту свет имао посла?

СТАНА. Па тако, знате, отворили смо кућу, почели смо са светом да се мешамо, да му одлазимо и да нам долази, па свет вели: „Што нас позивају у кућу, кад ни честитог намештаја немају. Нема човек ни где да седне“.

ТОМА. А имало је, Бога ми, где да се седне, него... (Погледа и види да је ту још Нада). Слушај, Надо, ти си обећала да ћеш госпођу послужити слатким, које си сама кувала, па што чекаш? Иди спреми.

НАДА. Ју, извините, одмах! (Отрчи).


Бранислав Нушић - Свет