Svet (komad u četiri čina)/22
Gospođa Živanovićka, pređašnji.
G-đa ŽIVANOVIĆKA (ulazi i odmah joj pada u oči nameštaj). A... a... (Razgleda). Oprostite, ne pozdravljam se, toliko mi se dopalo. Dobar dan želim.
NADA. Ljubim ruke. (Ljubi joj ruku).
G-đa ŽIVANOVIĆKA. Živa bila, dušice. (Ljubi je u čelo). Oh, oh, oh, juče sam te videla, pa mi danas već izgledaš starija. Badava, devojka kad doraste za udaju, svaki dan raste. Dobar dan, gospođo Stano.
STANA. Dobar dan, gospođo. Kako ste dobri! Vi nas ni jednog dana ne zaboravljate.
G-đa ŽIVANOVIĆKA (rukujući se). Pa ako ćemo se mi zaboravljati, hvala Bogu, šta će onda drugi svet? Dobar dan, gospodine Tomo.
TOMA (rukujući se). Dobar dan, gospođo.
STANA. Izvolte, izvolte sedite.
G-đa ŽIVANOVIĆKA. Ta samo sam onako svratila.
TOMA. Ali ćete ipak malo sesti.
G-đa ŽIVANOVIĆKA. Boga mi, ne. Samo sam htela ovako s nogu da vas vidim.
NADA. Pa ipak, sedite malo. Poslužiću vas slatkim, koje sam sama kuvala.
STANA. Eto vidite: vi jednako tvrdite, da je Nada već dorasla da bude domaćica, pa sedite, da vas bar uveri o tome.
TOMA. Sedite, gospođo, da bar progovorimo.
G-đa ŽIVANOVIĆKA. Ta već ne mogu vam odbiti. (Seda i opet razgleda nameštaj). E, ovo je odista lepo. A gde ste uzeli?
TOMA. Kod „Bele Zvezde“.
G-đa ŽIVANOVIĆKA. Tako? Lepo, odista lepo. Kako, Bože moj, sad već izgleda sasvim drukča soba!
Ni ona soba, ni daj, Bože. A kako to, molim vas, da se rešite, da vaš stari nameštaj bacite?
TOMA. Kako? Ta znate... dobar nam je bio i onaj stari nameštaj. Služio nas je punih dvadeset godina... Stana ga je donela.
STANA. Ta nije bio rđav. Po nama je mogao vek vekovati, ali znate...
TOMA. Svet... Znate, svet je počeo da nam zamera.
G-đa ŽIVANOVIĆKA. E, a šta bi tu svet imao posla?
STANA. Pa tako, znate, otvorili smo kuću, počeli smo sa svetom da se mešamo, da mu odlazimo i da nam dolazi, pa svet veli: „Što nas pozivaju u kuću, kad ni čestitog nameštaja nemaju. Nema čovek ni gde da sedne“.
TOMA. A imalo je, Boga mi, gde da se sedne, nego... (Pogleda i vidi da je tu još Nada). Slušaj, Nado, ti si obećala da ćeš gospođu poslužiti slatkim, koje si sama kuvala, pa što čekaš? Idi spremi.
NADA. Ju, izvinite, odmah! (Otrči).