Свезнање Б2
| СВЕЗНАЊЕ |
БАЛОТАЖА (фрц.), избор при којем ниједан кандидат није добио потребну већину, тако да се мора гласати понова; у клубовима: гласање куглицама разних боја.
БАЛСАМ, мелем → балсам.
БАЛСАРА → пламењача.
БАЛТИК, и. обала Балтичког М.; у ужем смислу само Естонија, Летонија и Литванија. Балтички Аријци, мања грана Аријаца (Индоевропљана), чији су језици веома сродни са сл.; од живих народа Литванци и Лети и ст. Пруси, чији је језик изумро после 17. в. У њиховом језику и култури очуване црте из вел. старине. Били у сталном опадању до свршетка светског рата, када су и Лети и Литванци добили самосталне државе. Б. државе → Естонија, Летонија, Литванија и Финска. Б. (Источно) Море, вел. унутарње море у о. Евр. (406 720 км²). Од Сев. М. и Атланског Ок. одвојено Скандинавским Пол., а спојено мореузима (Сунд, В. и М. Белт, Категат, Скагерак) и Килским Каналом. Издужено у правцу С-Ј; јако разуђено: Ботниски, Фински, Ришки, Данцишки Зал. и више о.; дубина расте према С; плима слаба. Више вел. притока: Одра, Висла, Њемен, Дина, Нева и др. Вода мање слана. За време зиме се леди, што смета саобр.
БАЛТИМОР. један од највећих градова (830 000 ст.) и пристаниште <sp>САД</sp> на ушћу р. Патапско у Атлански Ок.; развијена инд. конзерви, кожа, хемикалија; унив., високе шк. и библт.
БАЛТИЋ Симеон, сликар из 18. в., сликао иконостасе у ман. Гомирју, Плашком и Перјајасици.
БАЛУГЏИЋ Живојин (• 1868.), публицист, политичар и мин. у пенз.; у младости социјалист; одржавао везе с краљем Петром пре његова доласка на престо; касније му био секретар и повереник; једно време борио се против Н. Пашића, али 1906. пристао да сарађује с њим; 1906.-1935. дипломатски претставник у иностранству.
БАЛУСТРА (ит.), мали профилисан стубић; може бити различитог облика. Балустрада, низ б., спојених озго плочом или профилисаним венцем; свака ограда у виду шупљег зида у висини наслона.
БАЛУЦКИ Михал (1837.-1901.), пољ. писац; сликао живот родног града (Кракова); најпознатији роман: Млади и стари.
БАЛФУР Артур (Ваlfour, 1848.-1921.), енгл. политичар, државник и претседник владе (1902.-1905.); за време светског рата играо видну улогу у енгл. политици; бавио се и флз. Б. декларација, писмена Б. изјава (2./12. 1917.) у име владе В. Брит., да ће благонаклоно гледати на стварање домовине за јевр. народ у Палестини и да ће уложити све своје напоре за остварење тог циља.
БАЛХОРНИРАТИ (нем.), унаказити језик при прештампавању.
БАЛЦЕР Освалд Марјан (1858.-1932.), пољ. историчар упоредног права.
БАЛЧЕСКУ Никола (1819.-1852.), рум. писац; у гл. делу: Ист. Румуна развио идеју нац. уједињења.
БАЛЧИК, варош (6500 ст.), пристаниште на Црном М. у рум. Добруџи.
БАЛШИЋИ (Баошићи), зетска властеоска породица ром. порекла; дошла на власт у Зети иза средине 14. в.; потичу од властелина Балше; у ист. се јављају 1360. три брата: Страцимир, Ђурађ и Балша II, који се одмећу од цара Уроша и постепено освајају Зету; били веома борбени; највише ратовали с босанским баном и краљем Твртком, који им отео Требиње и Конавље. Ђурађ Страцимировић, зет кн. Лазара, ступио у тешње везе с Млечанима, да би спасао Зету од тур. господарства и, као цену за одбрану и новчану помоћ, дао им Скадар с ужом околином, око којих његов син Балша Ш водио дуге борбе с Млецима. На самрти Балша III оставио Зету свом ујаку Стевану Лазаревићу, пошто није имао потомства; с њим изумрла породица Б. (28./4. 1421.).
БАЉМОНТ Константин Д. (• 1867.), плодан и популаран рус. лиричар из почетка 20. в., један од вођа модернизма, индивидуализма и симболизма; живи у емиграцији; одликује се богатством музикалног стиха, многострукошћу мотива и ритмике; створио своју шк., утицао на развој рус. песништва; много преводио (и са срп.); гл. дела: Под северним небом, У безграничности, Зграда у огњу, Литургија лепоте итд.
БАМАЛИП (лат.), у логици силогизам 4. фигуре закључивања у којем су 1. и 2. премиса опште и потврдне, а закључак делимично потврдан, нпр.: сви су квадрати правоугаоници, сви су правоугаоници паралелограми, понеки паралелограми су квадрати.
БАМБЕРГ, варош (50 000 ст.) у Баварској на Лудвиговом Каналу; више музеја, вел. библт. и звездара; инд. метал. и ткст.
БАМБИНО (ит.), дете. Santissimo В., Исус као дете.
БАМБУС (малајски), више родова (фам. Gramineae) са преко 200 врста високог или ниског шибља, а ређе лијана; стабло као у трава, али увек дрвенасто и гранато, код неких врста дебело до 20 см, а високо до 25 м; лишће зимзелено; расту у суптропским и тропским влажним пределима. Служи за прављење кућа, лађа, мостова, водовода, сплавова, корпи, хартија, асура, штапова, намештаја, амрела, посуђа итд. Млади, нежни изданци једу се као шпаргле; од извесних врста добива се → табашир; многе врсте се гаје и као украсне биљке.
БАМЊА (Hibiscuc esculentus, фам. Malvaceae ), врста слеза пореклом из Ј. Ам.; једу се зелене махуне.
БАН (од аварске речи бајан) 1) у Хрв., Босни, а по предању и у Хуму, владар над више жупа, као у Рашкој кнез; у Хрв. и Слав. назив се одржао до 1921., а у Босни замењен краљевским називом (1377.). 2) у Црној Гори, зел. господин (Страхињић б.). 3) највиши чин. у бан., потчињен мин. унутр. дела; добива звање и положај указом Њ. В. Краља, на предлог претседника владе; претставља у бановини владу и врши највишу полит. и општеуправну власт; стоји на челу бан. као самоуправе, издаје ур. у зак. границама, саставља предлог за бан. буџет и извршује га, управља бан. имовином, стара се за екон. и култ. унапређивање бан.; прима и отпушта служитеље, званичнике и чиновнике до 9. групе. Банско веће, саветодавни орган бана у бан. пословима; сачињавају га б. већници, које поставља мин. унутр. дела за сваки срез по 1; сазива га бан, најдоцније на 1 месец пре коначног утврђивања бан. буџета. Б. сто → сто. Б. управа дели се на 7 одељења: опште, управно, пољопр., просветно, тхн., за соц. полит, и нар. здравље, за фин. и за трг., занатство и инд. Одељења одговарају мет. и деле се на отсеке.
БАН 1) Матија (1818.-1903.), рођен у Дубровнику, дошао у Србију (1844.); играо око 1848. видну полит. улогу; писао песме, чланке, расправе и шаблонске драме са слабим стиховима и недовољно израђеним карактерима; гл. дела: Миљенко и Добрила, Смрт Уроша I и поз. комад Цвијети српске, писан за прославу 50-год. таковског устанка. 2) Митрофан (1841-1920.), последњи црногорски аутокефални митрополит: реорганизовао црногорску црк. и допринео култ. подизању своје пастве. (На сл.: Б. Матија).
БАНА, индиски песник и ромапописац из 7. в.; гл. дела: романи Кадамбари и Хармакарита.
БАНАК (ит.), озидан од камена или земље, или од дрва, поред огњишта или кућног зида, низак а широк толико да се на њему може седети и лежати. Б. прозорски, највиши слој проз. парапета; обично се прави у облику венца, тј. с озиданим испадом преко зида.
БАНАЛНОСТ (фрц.), просечност, просташтво. Б. стилска, употреба израза који су првобитно имали драж и свежину, па их дугом употребом изгубили.
БАНАНА 1) варош с пристаништем на ушћу р. Конга, у белг. Конгу; трг. и рибарско место. 2) Мusa (фам. Мusaceae), зељаста биљка, широког и дугог (више од 1,5 м) лишћа, крупних зигоморфних цветова на веома дугој и дебелој осовини; размножава се изданцима који избијају из корена; пореклом из ј. Аз., данас се гаји у свим тропским земљама. Најважније 3 врсте: М. paradisiaca, од чије се подврсте (М. sapientium) добивају плодови без семена који улазе у трг.; М. textilis, чија влакна налазе примену у ткст. инд.; и М. ensete, која sе гаји као украсна биљка, јер је мање осетљива према ниској тмпт.
БАНАТ, обл. између Банатских Пл. и р. Мориша, Тисе и Дунава. Зап. део у Југосл., а и. у Рум.; Јсл. део веома плодна равница, без шума; гл. занимање сеоског стан. пољопр.: цереалије, дуван, шећ. репа, а на ји. и винова лоза; становништво: Србохрвати, Слов., Немци, Мађари, Румуни, Чехословаци, Јевреји, Руси и мањи број Пољака, Русина и др.; Срби Банаћани у ји. делу говоре косовско-моравским дијалектом, а у сев. чине прелаз ка динарским Србима; већином воде порекло из Шумадије. У 2. в. улазио у састав рим. пров. Дакије; затим га освојили Готи, Хуни, Гепиди, Авари, Јж. Сл. (у 5. и 6. в.) и најзад Мађари (у 12. в.). За владе Стевана Лазаревића и Ђурђа Бранковића извршено ново насељавање Срба који се повлачили пред Турцима, а у 17. и 18. в. дошао и знатан број Бугара. Почетком н. в. (1552.-1717.) био под тур. влашћу; затим претворен у аустр. пров. и подељен на 11 округа; Марија Терезија спојила 8 округа са Мађ. (1741.), а од 3 начинила вој. границу; у то време много Срба напустило Б. и отселило се у Рус., што су искористили Мађари и Немци и населили свој живаљ. После мађ. буне ушао у састав срп. Војводине (1849.-1860.), а затим извршена нова мађ. колонизација; после свет. рата равни Б. ушао у састав Југосл. Банатити, младе еруптивне стене (јурске и кредне формације) разног минер. састава (диорити, фелсити итд.), које су се излиле у Банату у виду жица.
БАНАТСКЕ ПЛАНИНЕ, план. део (највећи врх Петра Гозна, 1450 м) на улазу Дунава у Ђердапску Клисуру и на унутарњој страни Трансилванских Алпа (Карпата). Састоје се поглавито од старијих и вулканских стена. Имају руда, за које је везано рударство и инд. (Решица).
БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ ср. место на жел. прузи Београд -- Вршац; инд. саламе.
БАНАШЕВИЋ Никола д-р (• 1895.), романист, проф. унив. у Скопљу, бави се изучавањем нар. поезије и веза између фрц. књиж. и наше нар. поезије; гл. дела: Косовски циклус и шансон де жест, Циклус Марка Краљевића и одјеци фрц.-ит. витешке књиж.
БАНВИЛ Теодор (Вanville, 1823.-1891.), фрц. песник парнасовске шк.; нарочито се истицао богатством ритмова и рима; писао и поз. комаде (Гренгоар), романе, приче.
БАНГ Херман (1857.-1929.), дански романописац; почео књиж. рад као приврженик натурализма, али у каснијим радовима развио импресионистички стил: Ексцентричне новеле и Тихе егзистенције; савршену тхн. стила развио у роману: Микаел, а најбоље му дело роман: Тине; бавио се и поз. критиком.
БАНГАЛО (бенгал., енгл. bungalow) приземна кућа Европљана у Индији.
БАНГАЛОР, варош (237 000 ст.) у ј. Индији, има веома пријатну климу због вел. надм. в. (1100 м); важно тржиште за ј. Индију са развијеном ткст. инд.; унив., звездара и бот. башта.
БАНГВЕОЛО, плитко јез. у сев. Родезији, у Афр. са површином од 4550 км²; унаоколо вел. површина под мочварима; из њега истиче Лаупала (Конго).
БАНГИ, место у обл. Убанги Шари у фрц. Екваторској Афр.; извози слоновачу и каучук.
БАНГОВА БОЛЕСТ, болест коју код животиња проузрокује Б. бацил; изазива побацивање код свију домаћих животиња, а нарочито крава.
БАНДА, вулканска о. (42 км²) у Малајском Архипелагу (Молучка О.); палме (кокос, саго) и мускатов орах; припадају Хол.
БАНДАЖ (фрц.), завој; у боксу омот око зглобова шаке, којим се они штите од повреде; у мачевању служи за заштиту осетљивих делова тела: врата, зглобова итд.; примењује се и у јахачком спорту за омотавање ногу тркачког коња.
БАНДЕЛО Матео (1485.-1561.), архибиск., ит. приповедач и песник, познат нарочито по својој збирци раскалашних Новела, због којих је назван ломбардиски Бокачо.
БАНДЕРОЛА (фрц.), узан омотач од хартије на неким предметима оптерећеним трошарином; крстоплет на књигама које се шаљу поштом.
БАНДИ (енгл.), омиљена игра на леду код сев. народа; Финци, Швеђани и Норвежани играју са 11 играча лаком лоптом од кудеље, док се у Евр. игра са 7 или 9 играча пуном гуменом лоптом. Време игре: 2X40'; игра се на голове; играчи се крећу на шличугама и покрећу лопту ударачем, дугим 120 см.
БАНДЛОВА БРАЗДА, граница измећу активног (горњег) и пасивног (доњег) дела материце за време порођаја. Када се испољи, за време грчења материце у виду прстена (контракциони прстен), означава да постоји препрека у порођају, услед које може доћи до прскања материце.
БАНДУЛОВИЋ Иван, босански фрањевац, спада у прве бос. књиж. (крај 16. и почетак 17. в.); гл. дела: Пистоле и Еванђеља.
БАНДУНГ, варош (95 000 ст.) на з. делу Јаве; вис. тхн. школа; трг за чај.
БАНДУР 1) Анселмо, дубровачки археолог и нумизматичар из 17. и 18. в. 2) Јован (• 1899.), диригент опере, проф. муз. шк. у Београду, композитор модерног правца; гл. дела: Химна о човеку (по Софокловој Антигони), Дубр, мадригал, Сватовац, Киша.
БАНЕР Јохан (1596.-1641.), швед. ген.; гл. заповедник швед. војске у 30 год. рату после погибије краља Густава Адолфа.
БАНЗАЈ (јап.: 1000 год.), јап. поздрав, одговара нашем: живео!
БАНИ, рум. ситан новац; → леј.
БАНИЈА 1) бановина обл. између Коране, Купе и доње Уне (Савска Бан.). 2) део града Карловца.
БАНКА, хол. острво близу Суматре (11 182 км², 169 000 ст.); богато калајем одличне каквоће; гл. место Паикалпинанг (8000 ст.).
БАНКА (ит.) 1) место или зграда где се обављају банкарски послови. 2) лично, акционарско или командитно трг. предузеће које се бави посредовањем у промету капитала и др. пословима са тим у вези; руководи се начелима: сигурност пласмана, његов рентабилитет и довољна ликвидност активе с обзиром на прир. пасиве. Према врсти посла којом се претежно баве, деле се на: емисионе, кредитне, трг., есконтне, извозне, пословне, депозитне итд. Посебну врсту претстављају штедионице и кред. задруге. Б. за међунар. обрачуне, осн. у вези с Јанговим планом (од 17./15. 1930.) за наплату репарација од Нем.: капитал (500 мил. швајц. фр.) уписале емисионе б. вел. држава; имала задатак: да сарадњом с емисионим б. одржава стабилност валуте појединих држава; да прима и врши расподелу и трансфер нем. плаћања, и да врши веће међунар. фин. послове; има изврсно организовану службу проучавања привр., фин., банк. и валутних прилика разних земаља; много допринела одржавању златног важења код земаља златног блока. Банкарски послови, трг. послови који имају за предмет новац, племенити метал или хартије од вредности (тач. 5. § 17. Зак. о устројству трг. суда); деле се на: активне, који обухватају давање свих врста зајмова на мен., тек рачуне, залоге, хипотеке итд.; пасивне или депозитне, у које улази примање улога на књижице и тек. рачуне, узимање кредита од др. новчаних завода, издавање новчаница или сопствених обвезница итд.; и неутралне, као: наплаћивање и исплата мен. и др. потраживања за рачун комитената, куповина и продаја ефеката за туђ рачун итд. Поред ових редовних послова постоје и нередовни (улажење у трг., инд. и спекулативне послове за сопствен рачун). Б. упутница → чек. Банкарство, банкарски послови узети скупа; привр. грана, коју сачињавају б. и њихова делатност. Б. Југославије, почело да се развија још у 1. половини 19. в. Први кредитни заводи, осн. на данашњој јсл. територији, били су Крањска хранилница у Љубљани (1820.), и 1. Хрв. штедионица у Загребу(1846.). У Србији се за 1. владе кн. Милоша б. бавили браћа Герман, којима је Милош ставио на расположење извесну суму новаца с тим да је уз мали интересе позајмљују извозницима, а до осн. 1. новчаног завода (Управа фондова 1862.) дошло тек за 2. владе кн. Михаила; одмах затим у Србији су никли и многи др. новчани заводи као: Прва срп. б. у Београду (1869.), Беогр. кред. завод (1870.) итд. И поред кризе коју наше б. преживљује од 1931., почетком 1934. у Југосл. било 620 новчаних завода са билансираним капиталом од 2785 мил., рез. фондовима и резервама 895 мил.; а укупна пасива износила око 15 милијарди; од тога отпадало на улоге на штедњу 6,5, на повериоце по тек. рачунима 2, реесконт 1,2, а на остале повериоце ½ милијарде. Банковна привилегија, повластица дата новчаном заводу да пушта у оптицај новчанице на подлози метала који има.
БАНКАЈС (сканд.), неравнине на површини ледених покривача, инландајса, које постају померањем и нагомилавањем леда.
БАНКЕТ (фрц.), свечан обед у част некога.
БАНКИМ Чандра Чатерџи (• 1838.), индиски писац; увео евр. роман у бенгалску књиж.
БАНКНОТА (ит.) → новчаница.
БАНКО, хрв. бан (1208.-1209. и 1217.-1218.); мађ. народности.
БАНКОК, престоница Краљ. Сијама (931 200 ст., од тога 200 000 Кинеза); на обема обалама Менама, 33 км од његовог ушћа у Сијамски Зал. Средиште духовног и привр. живота Сијама, његов гл. трг. и најмногољуднији град и највеће пристаниште, преко којег иде 85% целокупне спољ. трг.; извози: ориз и дрво; љуштионице ориза и стругаре.
БАНКРОТ (ит.), пропалица, лице које се налази у немогућности да плати своје дугове или је недопуштеним радњама оштетило своје повериоце. Банкротство, стање дужника који недопуштеним радњама привидно или стварно погорша своје стање тако да му се не могу наплатити дугови, већ се над његовом имовином мора отворити стечај (§ 344. Крив. зак.); разликује се лажно и просто б. Државно б. настаје или услед стварне немогућности да држава одговори својим обавезама, или услед њеног одбијања да изврши обавезе по уговорима о зајмовима (репудација). За д. б. сматра се и самовољно снижавање камате (конверзија) или делимичан отпис држ. дуга.
БАНКС, острвска група (800 км²) у Меланезији.
БАНКСОВА ЗЕМЉА, најзападнија острвска група амер. арктика, ненасељена.
БАНОВА ЈАРУГА, село у Слав., у Новском срезу (Савска Бан.).
БАНОВАЦ, новац који раније ковали хрв. банови; у ст. Аустр. новац од 10 новчића или 20 филира.
БАНОВИНА, раније обл. којом управљао бан као краљев намесник; данас највећа уставом предвиђена самоупр. јединица, на које је Краљ. Југосл. подељена (зак. од 3./10. 1929.); има их 9 (Дравска, Савска, Врбаска, Приморска, Дринска, Зетска, Дунавска, Моравска и Вардарска); од Београда, Земуна и Панчева образована засебна обл. под Управом града Београда; надлежност и самоуправа б. ближе одређена законом од 7./11. 1929. Бановинско веће, орган бан. самоуправе (чл. 89. Устава); бира се на 4 год. општим, једнаким и непосредним гласањем; има надлежност да решава о б. уредбама и да доноси бан. буџет. Б. одбор, самоуправни извршни орган б.; бира га б. веће из своје средине; спрема предлоге буџета и уредаба за б. веће. Б. уредбе регулишу аутономно поједине гране б. управе и имају у својој бан. силу зак.; не могу противречити уставу ни зак. (чл. 90. У.); проглашује их и обнародује бан, који претходно тражи сагласност Држ. савета. Б. финансије → самоуправне финансије.
БАНОВИЋ Страхиња, лице из народне епске поезије, у вези са косовским циклусом; верује се, мада са недовољно основа, да је то Ђурађ Страцимировић Балшић.
БАНОШТОР, село поред Дунава, на подножју Фрушке Горе, у Илочком срезу. Име по бенедиктинском ман. бана Белуша из 12. в. Сада прав. парохија.
БАНСКА КОСА, брежуљци у Барањи, од Белог Манастира до Батине (Дун. Бан); највећа висина 243 м.
БАНСКО, варошица (5060 ст.) у Буг., у пределу Разлогу, дрводељство, грожђарство и кожарство.
БАНТАМ категорија, боксер тежине 53, 525 кг; назив по малим кокошкама. Б. кокош, најситнија раса из Нагасакија и са Јаве.
БАНТИ Гвидо (1852.-1925.), проф. патол. анат. у Фиренци. Бантијева болест, повећање слезине (хипертрофија) праћено цирозом јетре; узрок непознат; знаци: бол у пределу слезине, тмпт., повраћање, прогресивна малокрвност без леукемије; лечење: рентгеном и операцијом (вађење слезине).
БАНТОК Гранвил (• 1868.), енгл. композитор, диригент, директор муз. шк. у Бермингему; компоновао опере, симфониске посме, црк. муз., хорска дела с оркестром, оријенталске песме и др.
БАНТУИ (тј. људи), назив за вел. број (око 200) црначких народа у Афр., који говоре сродним језицима, али се иначе веома разликују; зап. се баве земљр. и гаје маниок, банане, батате и јамс, а и. и ј. сточарством и сејањем проса; неки су подлегли утицајима хамитске културе (нпр. Масаи).
БАЊА, ман. код Прибоја, на Лиму; не зна се кад је осн.; помиње га прво св. Сава у студеничком Типику, писаном између 1207. и 1215. год.; убрзо потом (1219.) св. Сава при њему сен. резиденцију дабароког еп. Садању ман. цркву, посвећену св. Николи, подигао (1329.) дабарски еп. Никола. У 14. в., нарочито у време цара Уроша, у овој црк. сахрањен већи број угледних личности. За тур. времена много страдала; у 2. половини 19. в. служила тур. војсци за магацин; поново оправљена и предана култу 1902. год. Црк. има основу у облику уписанога крста, 1 кубе над храмом и 1 над припратом; зидана од камена; данашње фреске потичу из последње четвртине 16. в., али су делимично рађене преко ранијег живописа; од савремених портрета истичу се оштећени портрети партријарха Макарија и Антонија, и новобрдског митрополита Дионисија, а од рел. композиција значајне су сцене из живота св. Николе.
БАЊА ЛУКА, град и средиште Врбаске Бан. (22 177 ст.); на Врбасу у шумовитом и зеленом пределу. Банска управа, прав. митрополија, кат. биск., гмн., учит. шк., трг. акад. Живо трг. место (чувен сајам о прав. Духовима); фабрика дувана, стругара, пивара; у близини рудник мрког угља и извор топле сумпоровите воде. У оближњем Делибашином Селу ман. траписта, који производи сир, а има и фабрику штофова. Бањалучки велеиздајнички процес, вођен (1915.-1916.) против преставника бос. интелигенције и гл. радника Просвете, Сокола, Побратимства и бив. чланова Нар. одбране; бос. влада их оптуживала да су радили на отцепљењу Б. и Х. од Аустр. и присаједињењу Србији; међу оптуженима били: Васиљ Грђић, д-р Влад. Ћоровић, д-р В. Бесаровић, Ст. Жакула и Атанасије Шола; од оптужених осуђено на смрт 16, а већи број на робију од 2--18 год.; заузимањем пш. краља и др. угледних лица смртна казна претворена у робију; мање осуђени помиловани касније и пуштени, али највећи број остао у затвору до краја светског рата.
БАЊАН Џон (Вunyan, 1628.-1688.), енгл. писац светскога гласа; његова алегорија Поклониково путовање позната и у нашој књиж.
БАЊАНИ, племе у и. Херц.; први пут се помињу 1319. Жива предања о старом стан. Матаругама. Плем. средиште варошица Велимље.
БАЊЕ, места где се налазе извори минер. вода, уређена за лечење болесника (→ купање).
БАЊО, амер. инструмент, врста гитаре, на којем се свира прстима (палцем); има до 9 жица; звучи октаву ниже него што је написано.
БАЊСКА, рушевине ман. близу Косовске Митровице; једна од наших највећих црк. грађевина у ср. в. Црк. била посвећена св. Стевану, а саградио је (1313.-1317.) краљ Милутин, који је у њој био сахрањен; о зидању ман. водио бригу еп. Данило. Има основу разрађене једнобродне базилике с кубетом и припратом, а обложен је плочама од дрвеног, плавог и белог мрамора; декоративна пластика била веома богата, о чему сведоче многобројни остаци на месту и у околини; фреске нису очуване.
БАЊУС (фрц.), ликерско десертно вино, затвореноцрвене боје; спрема се у Фрц., у околини Бањулса, од црног грожђа.
БАОБАБ (Adansonia digitata, фам. Bombacaceae), веома корисно вел. дрво чије дебло достиже до 40 м у обиму; има прстасто дељено лишће, а плод у облику краставца; расте у Афр., а гаји се у Ј. Амер. и Индији; плод се једе, кора се употребљава за хартију и друге ткст. потребе, а лако дрво служи за израду чамаца.
БАОШИЋ, зимско климатско место у Боки Которској, на Тиватском Зал. Баошићи → Балшићи.
БАПОМ (Bapaume), варошица (3000 ст.) у Фрц., ј. од Араса, позната по борбама из светског рата.
БАПТИСТЕРИЈ (лат.), крстионица; у 1. време хришћ. округла или угласта зграда са базеном текуће воде у средини за крштавање одраслих; данас простор у ркат. црк. где се кршатава, или од мрамора израђена вел. посуда за крштавање. Баптисти → Анабаптисти.
БАР 1) варош и среско место (5544 ст.) у црногорском прим.; подељен на 2 дела: Пристан (Нови Б.) на морској обали и Стари Б., удаљен од мора око 3 км; седиште кат. дукљанско-барског надбиск. (биск. и примаса Србије), нижа гмн.; блага прим. клима; гаји се маслина и ј. воће; инд. уља. Б. Стари, напуштена средњев. варош, опасана зидом, сва у рушевинама, на копну недалеко од данашњег пристаништа; поред многобројних остатака профане архт. стоје и рушевине црк. св. Марка, св. Ђорђа, св. Стефана, св. Катарине итд. 2) варош у Подолији, на р. Рову (30 000 ст.). Барска архиепископија → Дукљанско-барска архиепископија. Б. битка, око 7./10. 1042.; у њој зетски кн. Војислав поразио грч. војску у ноћном препаду; њоме се Зета коначно ослободила од грч. власти. Б. конфедерација, удружење пољ. племства, склопљено почетком 1768. у подолском граду Бару, за одбрану ркат. вере, племићких слобода и независности пољ. државе; уперено противу Рус., дошло у сукоб са краљем Станиславом Августом и изазвало рус.-тур. рат (1768.) и 1. поделу Пољ.
БАР 1) енгл. ноћни локал у којем се служе алкохолна пића и хладна јела. З. о радњама третира б. као каване. 2) динамичка јединица за мерење ваздушног притиска по систему C G S; притисак од 1 мил. дина на 1 см² и одговара висини живиног стуба од 750; 1 мм (→ милибар).
БАР 1) Жан (Ваrt, 1650.- 1701.), славни фрц. поморац и гусар за владе Луја XIV; истакао се нарочито у рату с аугзбуршком лигом, кад је нанео вел. губитке енгл. морнарици и стога добио титулу племића. 2) Кохба, вођ јевр. буне против Римљана (132.-135.); упочетку имао успеха, потукао рим. војску и заузео Јерусалим; касније га Римљани потукли и убили, а Јевреје раселили. 3) Херман (Bahr, 1863.-1934.), аустр. есејист; припадао разним књиж. струјама од натурализма до бечке сецесије; писао романе и драме; нарочито успела комедија: Концерат.
БАРА, мало удубљење испуњено махом атмосферском водом.
БАРАБАР (тур.), заједно, равно, напоредо.
БАРАБАС, јевр. разбојник, који се налазио у затвору кад је Исус изведен пред Пилата; помилован због празника Пасхе и пуштен на слободу.
БАРАГА Фридерик Иренеј (1797-1868.), слов. рел. писац и мисионар међу с.-амер. Индијанцима; написао више књ. на индијанским дијалектима.
БАРАЖ (фрц.), препрека, брана; у спорту утакмица која служи за елиминаторно такмичење; у атлетици се одређује према групама, а у футболу према голдиференцији у бодовима.
БАРАЈНСКА ОСТРВА. у Перс. Зал., 552 км², има их 8; 120 000 ст. (9/10 Арапи, 1/10 Црнци); припадају Енгл. Гл. место Манама (25 000 ст.). Вел. део стан. бави се вађењем бисера из шкољки; бисер се извози.
БАРАКА (ром.), приземна зграда од дрвета или лима која се лако расклапа.
БАРАКОВИЋ Јурај Задранин (1548.-1628.), поп глагољаш, песник; осредњи писац, значајан због сл. и нац. идеја; у гл. делу Вила Словинка (1613.) описао ист. свог рода и града Задра, који он сматра за прастари сл. град; у истом делу налази се и бугарштица Мајка Маргарита, имитација нар. песме; остала дела: Јарула, Драга рапска пастирица.
БАРАНКИЉА, највеће пристаниште (65 000 ст.) рпб. Колумбије (Ј. Амер.), на ушћу Магдалене у Карипско М.
БАРАНКОС, јаруге и дубодолине на странама вулканских купа; састоје се од растреситог материјала; нарочито изразите иа вулканима Јаве.
БАРАНОВИЋ Крешимир (• 1894.), композитор, директор загребачке опере. Његова инструментална и оперска дела рађена на нац. елементима; компоновао комичне опере, балете, хорове, соло песме и гудачки квартет; гл. дела комична опера Стрижено-кошено и балети: Лицитарско срцеи Имбрек з носем.
БАРАНОВИЦЕ, варош (28 000 ст.) у Пољ.; жел. раскрсница на прузи Брест Литовск-Минск.
БАРАЊ Роберт (Báránу, * 1876.), проф. оториноларингологије у Упсали; гл. дело; Физиономија и патологија полукружних канала уха (Нобелова награда 1907. г.).
БАРАЊА, обл. у Панонској Низији, између Драве и Дунава, ј. од пл. Мечека; већи део у Мађ., а мањи у Југосл. У 6. в. населили је Јж. Сл. и остали заступљени у јаком броју и по доласку Мађара и Немаца (18. и 19. в.); данас у јсл. делу живе Србохрвати (Шокци), Мађари, Немци и Јевреји; Шокаца има у вел. броју и у мађ. делу, где је етнички састав исти; гл. занимање сеоског стан. у јсл. делу земљр., сточарство и виногр., а у мађ. још и руд. и инд.
БАРАС Пол (Barras, 1755.-1829.), фрц. револуционар; учествовао у освајању Бастиље, изабран за посланика у конвенту; суделовао у завери противу Робеспјера и био вођ термидорске реакције; као члан директорије водио тајно преговоре са Лујем XVIII, али помогао и Наполеону I да изврши држ. удар и да се дочепа власти.
БАРАТ (тур.), трампа, замена, промена.
БАРАТЕРИЈА (фрц.), штета нанета преваром или кривицом броду или роби од стране службеника на броду; ако се докаже, осигурач није дужан накнадити штету (гл. 353 фрц. трг. зак.).
БАРАТИНСКИ Јевгеније (1800.-1844.), рус. песник; претставник песимизма у рус. поезији 19. в.; сем лирских песама написао и неколико поема.
БАРАЦ Антун (• 1894.), књиж. критичар и историчар; спаја ист. метод с псих. и флз. анализом идеја; гл. дела: Аугуст Шеноа, Владимир Назор, Књига есеја, Чланци о књижевности.
БАРБАДОС, острво (430 км², 169 000 ст.) у Малим Антилима; клима тропска; земљр. (шећ. трска, памук); инд. шећера и рума; припада Енгл.; гл. место Бриџтаун.
БАРБАРА, у логици силогизам 1. фигуре у којем су обе премисе опште и потврдне, а тако исто и закључак, нпр.: Сви су људи смртни; Сократ је човек; Сократ је смртан.
БАРБАРИ (лат.) → Варвари.
БАРБАРОСА 1) Аруџ, алжирски гусар, кога су убили Шпањолци 1518. 2) Хајредин, адмирал Сулејмана Величанственог († 1546.). 3) Фридрих, нем. цар → Фридрих I.
БАРБАЦАНИС Миха (1284.-1358.), сплитски хроничар; његови анали сачувани су само у препису; обухватају догађаје од 1290. до 1330. и претстављају драгоцени извор за хрв. ист. тога доба.
БАРБЕ, ловачки пас сразмерних линија, дугих клемпавих ушију, дуге и меке длаке; једна врста: Линеов водени п. јак, развијен, ср. величине; искоришћава се за лов на води и као собни пас.
BARBE-BLEUE → Риђобради.
БАРБЕ Д'ОРВИЛИ Жил (Barbey d'Aurevilly, 1808.-1889.), фрц. романописац; оригиналан, понекад бруталан, гл. дела: Омађијана, Ст. љубавница, Дела и људи 19. в.
БАРБЕРИНИ, рим. кнеж. породица, из које су били: папа Урбан VIII (1623.-1644.) и Франћеско (1597.-1679.), осн. Б. библт.
БАРБИ Анри (Barby), фрц. новинар и књиж.; пратио срп. вој. у последњим ратовима и изнео своје утиске у књ.: Срп. победе, Брегалница, Са срп. војском, Срп. епопеја, Агонија 1 народа.
БАРБИЗОН, фрц. село на рубу шуме код Фонтенблоа, од 1849. средиште натуралист. сликарске шк.
БАРБИС Анри (Barbusse, 1874.-1935.), фрц. писац, поз. критичар, песник и романсијер; после рата теоретичар међунар. социјализма. Гл. дела: Пакао, роман у којем је дао анализу полних нагона, и Огањ, ратни роман, дневник вођен на самом бојишту.
БАРБО Деметрије, влашки господар (1849.-1856.).
БАРБУН (ит.) → трља.
БАРБУТ, хазардна игра са 2 коцке; бацач добива кад баци 2, 3; 5, 6; 6, 6; губи 1, 1; 2, 1; 4, 4; остале комбинације се поново бацају.
БАРГУС, Маргус, ант. име р. Мораве.
БАРД (келтски) 1) нар. певач код ст. Келта и Гала. 2) епски песник.
БАРДАК (тур.), земљани или дрвени суд с грлићем.
БАРДЕЛЕБЕНОВ ЗАВОЈ, бардела, препарат бизмута у употреби за опекотине.
БАРЂЕЛО (ит.) 1) шеф жбира. 2) палата у Фиренци, раније седиште б., сада музеј ит. ум. и културе.
БАРЕ, дебеле, доста кратке полуге, већином племенитих, а у трг. и др. метала.
БАРЕЛ (енгл.), дрвена бурад од 159 л за транспортовање сирове нафте; данас мало у употреби.
БАРЕЉЕФ (фрц.), слабо испупчени ум. рад на каменој, металној и др. подлози. (На сл.: краљ Петар од Мештровића.)
БАРЕН ГРАУНДС, неплодно земљиште у С. Амер., слично евр. тундри.
БАРЕНТС Виљем (Barentz, око 1560.-1597.), хол. поморац, открио Нову Земљу и Б. мореуз између ње и Шпицбершких О.
БАРЕР Бертран (Ваrère, 1755.-1841.), члан фрц. конвента и Одбора јавног спаса; давао најбоље изводе из говора осталих чланова конвента и најбоље предлоге за закључке у дискусијама; назван Анакреон гијотине.
БАРЕС Морис (Вarrès. 1862.-1923.), фрц. књиж. и политичар; развио се од необузданог индивидуалисте до полич. а рел. традиционалисте; утицао идејама и сугестивним стилом на један део савремене књиж. Гл. дела Беренисин врт, Колет Бодош, Надахнути брег, Врт на Оронту.
БАРЕТ, барета (фрц.-ит.), округла плитка капа, разне боје: носе је ркат. свешт. за време црк. обреда и Фрц. судије; код нас се прави од црвене чохе са црним ободом; носи је народ у Лици и Далм.
БАРЕТ Елизабета (Ваrret) → Браунинг Е.
БАРЕШ (тур.), уска трака од кадифе или свиле, често искићена бисером или срмом, коју стављају жене у Србији и Босни у косу; на њу натичу какав прстен или гране с дијамантима; излази из обичаја.
БАРЗОЈ ХРТ → хрт.
БАРИ, гл. град (172 000 ст.) истоимене обл. и пристаниште на јадр. прим. Апулије (Ит.); катедрала, унив., трг. акад. и музеј; инд. уља и животних намирница.
БАРИ 1) Антоан (Ваrуе, 1795.-1875.). фрц. вајар. 1 од највећих модерних ум. у приказивању животиња у покрету; најчешће давао дела у бронзи. 2) Џемс (Вarrie, * 1860). енгл. прозни писац и драматичар: најбоље драме: Петар Пан, Шта свака жена зна. Мери Роз и Господска улица.
БАРИБАЛ (Ursus americanuc, фам. Ursidae), медведи црне длаке и мањег пораста; живе у С. Амер.
БАРИЈЕРА (фрц.) 1) дрвена преграда. 2) ивица тркачке стазе. 3) врста препоне у конкур-ипику; састоји се од дрвених греда средње дебљине, постављене на 2 стативе по којима се могу помицати тако да буде разлика у висини по 10 cm. 4) препрека, сметња.
БАРИЈЕРНИ ГРЕБЕН, поред и. обале Аустрал., од рта Санди до рта Јорка, дуг 2000 км (→ Коралски Спруд).
БАРИЈУМ (Ва), хем. елемеит, метал; атомска тежина 137,4, специфична 3,8; тачка топљења 850-900°; разлаже воду на обичној тмпт.: у прир. се налази претежно у облику сулфата (барит) или карбоната (витерит); добива се тхн. електролизом растопа својих соли; растворна једињења б. отровна. Б. соли: б. сулфат, барит, баритно белило (ВаSО₄), бела минер. боја, примењује се у сликарству као осн. боја, а како је вел. тежине и мале цене, употребљава се још и за отежавање др. боја, хартије и кожа; у вен. белом има га 50%; у хамбуршком белом 66%, а у хол. белом 75% Б. хлорид, употребљава се у анализи као реактив. Б. нитрат, налази примене у пиротхн. Б. карбонат, налази се у природи као минерал витерит.
БАРИКАДА (фрц.), препрека, преграда од кола, намештаја, греда и камења коју подижу демонстранти и револуционари да би се заштитили од нападаја полиције и вој.; први пут примењена у Паризу за време. верских ратова (1588.). У вој., препреке на суху и мору које бране пролаз непријатељу и улазак његових бродова у луку; поморских има 4 врсте; пловне, састављене од балвана и конопа; подводне, сличне пловним, али са мрежом од жица; противторпедне, исплетене од цинковане челичне жице, дебеле 15-20 мм; и алармне.
БАРИЛ, барио, барјело, барело (ит.), суд и мера за течност; дугуљаста бременица; у Црној Гори носи се на леђима као бреме дрва.
БАРИМОР Џон (Ваrrymore, * 1886,), амер. поз. и филмски глумац, 1 од најбољих карактерних глумаца амер. поз.
БАРИСФЕРА (грч.), земљино језрго; састоји се, вероватно, из тешких елемената (никал, гвожђе и др.)
БАРИТОН (ит.), мушки глас између тенора и баса; тенор б. има изразитије више, а бас б. изразитије ниже тонове.
БАРИТОНА (грч.-лат.), реч са последњим ненаглашеним слогом.
БАРИЧЕВИЋ Адам (1756.-1906.), књиж. историчар; члан акад. напуљске, туринске и петроградске; писао лат. и сх.; дела: Otorium Croatie liber unus, Литерарна повијест хрватска.
БАРЈАК → бајрак.
БАРЈАКТАРЕВИЋ Светислав д-р (• 1893.), доцент мед. фак. у Београду; штампао већи број радова о туморима аднекса; сарадник Свезнања за акушерство и гинекологију.
БАРЈАКТАРИЦА (Salmo fontinalis), риба, врста пастрмке, пореклом из Амер. Гаји се.
БАРЈАТИНСКИ Александар (1814.-1879.), рус. генерал; заробио вођа кавкаских горштака Шамила и тиме омогућио умирење Кавказа.
БАРЈЕЛА (ит.) → бачвице рибарске.
БАРК (ром.), вел. једрењак са 3 јарбола и сошним једрима (→ сл.). Барка (ром.) 1) рибарски чун, различитог облика, са једрилима или без њих. 2) врста затвореног чуна избушеног на боковима, у којем се чува жива риба. Баркарола (ит.), муз. песма мирнога ритма (6/8), подражава ударање веслом по води. Баркача (ром.), У ратној морнарици вел. чамац на 14-18 весала или са моторним погоном за превоз посаде и материјала.
БАРКА 1) надимак породице (Муња) која дала Картагини 3 одлична војсковођа: Хамилкара, Ханибала и Хаздрубала. 2) → Калдерон дела Барка.
БАРКА, Киренаика, кречњачка висија (850 м) у с. фр.; према обали Сред. М. спушта се у стрмим отсецима, а према Ј благо нагнута; и поред карсних особина тла, има многе оазе; виши делови под ниским жбуњем или травом; веома ретко насељена; припада Ит.
БАРКЕР Харлеј Гранвил (• 1877.), енгл. драматичар, глумац и управник поз.; писао занимљиве студије о Шекспировим комадима.
БАРКЛАЈ ДЕ ТОЛИ Михаило (Вarclay de Tolly, 1761.-1818.), рус. војсковођ шкотског порекла; вешт противник Наполеона I.
БАРЛАХ Ернст (• 1870.), нем. вајар и гравер; подређује лепоту облика духовном изразу; ствара узбудљива и гротескна дела, нарочито у дрвету; писао магловите драме.
БАРЛЕ Јанко (• 1869.), историк; написао већи број расправа из црк. ист. Гл. радови: Повјест жупа и цркава загребачких, Ј. Ј. Штросмајер и др.
БАРЛЕТА, пристаниште (51 000 ст.) на Јадр. М. у ит. пров. Бдри; трг вина, рибе и соли.
БАРЛОВ Томас (Ваrlow, * 1845.), енгл. лекар. Барловљева болест, обољење одојчади, наклоност крвављењу у пределу покосница, зглобова (колена), десни и коже. Крвављења у зглобовима обично ометају ход. Болест је праћена изразитом малокрвношћу и рахитизмом. Последица рђаве исхране, обољење слично скорбуту. Лечење: добра исхрана и витамин С.
БАРМЕКИДИ, перс. племе које дало првом абасидском халифату славне везире; доцније пали у немилост и поубијани.
БАРМЕН → Вупертал.
БАРНАБИТИ, калуђерски ред, осн. 1503. у ман. св. Варнаве у Милану (Ит.); има за циљ држање проповеди и васпитавање омладине.
БАРНАВ Жозеф (Ваrnave, 1781.-1793.), фрц. говорник из доба револуције; у уставотворној скупштини био прво на страни демократа; после краљева бекства и повратка у Париз, предлагао Лују XVI да изврши контрареволуцију; покушао да спасе краљеву породицу, због чега гијотиниран.
БАРНАЈ Лудвиг (Ваrnay, 1842.-1924.), нем. глумац; осн. Берлинског театра (1888.).
БАРНАУЛ, варош (74 000 ст.) у ССОР на р. Обу; у близини рудници злата, сребра и бакра.
БАРНЕВЕЛТ Жан (1549.-1619.), вел. пенсионар тј. претседник владе савеза хол. рпб.; бранилац слободоумних начела; погубљен по наредби Морица од Насауа.
БАРНЛИ (Вurnley), варош (103 000 ст.) у сз. Енгл.; околина богата угљем; инд. памука.
БАРОГРАФ (грч.), справа која у сваком тренуту пише вредност ваздушног притиска; има их металних и живиних (→ висиномер уписивач). Барограм, цртеж бележења притиска код б.
БАРОДА, пров. (21048 км², 21 мил.ст.) и варош у зап. делу Индије; развијена инд. свиле и вуне; унив..
БАРОК (ит.), општи назив за правац евр. ум. 17. в., који се јавио у 2. половини 16. в. као логичан наставак ренесанске ум. Зачетник му био Микеланђело духован извор противреформација, а опште особине: патетичност, раскиданост линија и облика, узнемиреност ум. мисли и осећања, реторске монументалности и декоративна раскош. Отаџбина му је била Ит. у којој је б. дошао до најпотпунијег изражаја; у Фрц. био умеренији и пун класичних елемената, а у Хол. се огледао у ум. духовној борби и револуционисању сликарских мотива и поступака. Б. архитектура обраћала гл. пажњу на величанственост китњастих фасада и обилну декорацију унутрашњости црк. и палата, па стога искоришћавала раскошне капителе на стубовима, нарочито коринтске, пиластре, гирланде и тимпане. У Ит, њени гл. претставници били Бернини и Боромини, који су имали вел. утицаја на начин грађења у целој Евр.; у Фрц. највећи архитект 17. в., Хардуен-Мансар унео нове елементе у архт. приликом грађења дворца у Версају, Вел. Тријанона и Дома инвалида; енгл. архитекти (Џон и Рен) избегавали претераност у декору и тежили да помире б. са класиком; Шп. је богата б. грађевинама, декорисаним веома раскошно; Нем. имала своје вел. б. архитекте у Тепелману (Цвингер у Дрездену) и Балтазару Најману (двор у Вирцбургу); гл. аустр. архитект тога доба Фишер фон Ерлах (Карлова црк. у Бечу); у Југосл. најлепши примерци б. стила: црк. св. Влаха и црк. језуита у Дубровнику, Уршулинска црк. у Љубљани и Миноритска црк. у Птују. Б. вајарство најрадије обрађује ликове мускулозног тела и узбуђених ставова и покрета, а на лицу наглашава израз сете, радости и бола. Кад не служи архт. као њена декорација, в. најрадије ствара групе, попрсја и фигурине; у Ит. се у свима тим врстама највише истичу: Бернини и Ђ. да Балоња, мајстор у малој пластици; у Шп. најинтересантније скулптуре рађене у дрвету и колорисане, стога реалистичке и пуне верског мистицизма; у Фрц. су гл. вајари 17. в. снажни Пиже, Коазево и Жирардон, а у Нем. Шлитер. Б. сликарство је нарочито богато и разноврсно; 17. в. је дао вел. сликаре: у Ит. једна група сликара (браћа Карачи, Гв. Рени, Гверчино, Доменикино и др.) ради вел. декоративне композиције, а друга (Каравађо), отвара сликарству нове путове реалистичким схватањем и контрастом јаког осветљења и дубоких сенки; у Шп. се ређа цео низ сликара светског гласа и дубоких нац. и личних особина (Ел Греко, Веласкез, Рибера, Зурбаран, Мурило); Фрц. први пут после ср. в., даје вел. ум., међу којима Пусен и Клод Лорен постављају основу специфичко фрц.: »музикалног«, одмереног, класичног сликања; Фландрија има вел. ум. Рубенса и много прворазредних мајстора (Ван Дајк. Јордане Тенирс, Браувер и др.), а Хол. улази у ист. светског сликарства својим вел. ум. (Рембрант, Хале, Бермер, Стен, Пи де Хох и др.).