Sveznanje B2

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

SVEZNANjE


Balotaža-Barok

BALOTAŽA (frc.), izbor pri kojem nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu, tako da se mora glasati ponova; u klubovima: glasanje kuglicama raznih boja.

BALSAM, melem → balsam.

BALSARA → plamenjača.

BALTIK, i. obala Baltičkog M.; u užem smislu samo Estonija, Letonija i Litvanija. Baltički Arijci, manja grana Arijaca (Indoevropljana), čiji su jezici veoma srodni sa sl.; od živih naroda Litvanci i Leti i st. Prusi, čiji je jezik izumro posle 17. v. U njihovom jeziku i kulturi očuvane crte iz vel. starine. Bili u stalnom opadanju do svršetka svetskog rata, kada su i Leti i Litvanci dobili samostalne države. B. države → Estonija, Letonija, Litvanija i Finska. B. (Istočno) More, vel. unutarnje more u o. Evr. (406 720 km²). Od Sev. M. i Atlanskog Ok. odvojeno Skandinavskim Pol., a spojeno moreuzima (Sund, V. i M. Belt, Kategat, Skagerak) i Kilskim Kanalom. Izduženo u pravcu S-J; jako razuđeno: Botniski, Finski, Riški, Danciški Zal. i više o.; dubina raste prema S; plima slaba. Više vel. pritoka: Odra, Visla, Njemen, Dina, Neva i dr. Voda manje slana. Za vreme zime se ledi, što smeta saobr.

BALTIMOR. један од највећих градова (830 000 ст.) и пристаниште <sp>САД</sp> на ушћу р. Патапско у Атлански Ок.; развијена инд. конзерви, кожа, хемикалија; унив., високе шк. и библт.

BALTIĆ Simeon, slikar iz 18. v., slikao ikonostase u man. Gomirju, Plaškom i Perjajasici.

BALUGDžIĆ Živojin (• 1868.), publicist, političar i min. u penz.; u mladosti socijalist; održavao veze s kraljem Petrom pre njegova dolaska na presto; kasnije mu bio sekretar i poverenik; jedno vreme borio se protiv N. Pašića, ali 1906. pristao da sarađuje s njim; 1906.-1935. diplomatski pretstavnik u inostranstvu.

BALUSTRA (it.), mali profilisan stubić; može biti različitog oblika. Balustrada, niz b., spojenih ozgo pločom ili profilisanim vencem; svaka ograda u vidu šupljeg zida u visini naslona.

BALUCKI Mihal (1837.-1901.), polj. pisac; slikao život rodnog grada (Krakova); najpoznatiji roman: Mladi i stari.

BALFUR Artur (Valfour, 1848.-1921.), engl. političar, državnik i pretsednik vlade (1902.-1905.); za vreme svetskog rata igrao vidnu ulogu u engl. politici; bavio se i flz. B. deklaracija, pismena B. izjava (2./12. 1917.) u ime vlade V. Brit., da će blagonaklono gledati na stvaranje domovine za jevr. narod u Palestini i da će uložiti sve svoje napore za ostvarenje tog cilja.

BALHORNIRATI (nem.), unakaziti jezik pri preštampavanju.

BALCER Osvald Marjan (1858.-1932.), polj. istoričar uporednog prava.

BALČESKU Nikola (1819.-1852.), rum. pisac; u gl. delu: Ist. Rumuna razvio ideju nac. ujedinjenja.

BALČIK, varoš (6500 st.), pristanište na Crnom M. u rum. Dobrudži.

BALŠIĆI (Baošići), zetska vlasteoska porodica rom. porekla; došla na vlast u Zeti iza sredine 14. v.; potiču od vlastelina Balše; u ist. se javljaju 1360. tri brata: Stracimir, Đurađ i Balša II, koji se odmeću od cara Uroša i postepeno osvajaju Zetu; bili veoma borbeni; najviše ratovali s bosanskim banom i kraljem Tvrtkom, koji im oteo Trebinje i Konavlje. Đurađ Stracimirović, zet kn. Lazara, stupio u tešnje veze s Mlečanima, da bi spasao Zetu od tur. gospodarstva i, kao cenu za odbranu i novčanu pomoć, dao im Skadar s užom okolinom, oko kojih njegov sin Balša Š vodio duge borbe s Mlecima. Na samrti Balša III ostavio Zetu svom ujaku Stevanu Lazareviću, pošto nije imao potomstva; s njim izumrla porodica B. (28./4. 1421.).

BALjMONT Konstantin D. (• 1867.), plodan i popularan rus. liričar iz početka 20. v., jedan od vođa modernizma, individualizma i simbolizma; živi u emigraciji; odlikuje se bogatstvom muzikalnog stiha, mnogostrukošću motiva i ritmike; stvorio svoju šk., uticao na razvoj rus. pesništva; mnogo prevodio (i sa srp.); gl. dela: Pod severnim nebom, U bezgraničnosti, Zgrada u ognju, Liturgija lepote itd.

BAMALIP (lat.), u logici silogizam 4. figure zaključivanja u kojem su 1. i 2. premisa opšte i potvrdne, a zaključak delimično potvrdan, npr.: svi su kvadrati pravougaonici, svi su pravougaonici paralelogrami, poneki paralelogrami su kvadrati.

BAMBERG, varoš (50 000 st.) u Bavarskoj na Ludvigovom Kanalu; više muzeja, vel. biblt. i zvezdara; ind. metal. i tkst.

BAMBINO (it.), dete. Santissimo V., Isus kao dete.

BAMBUS (malajski), više rodova (fam. Gramineae) sa preko 200 vrsta visokog ili niskog šiblja, a ređe lijana; stablo kao u trava, ali uvek drvenasto i granato, kod nekih vrsta debelo do 20 sm, a visoko do 25 m; lišće zimzeleno; rastu u suptropskim i tropskim vlažnim predelima. Služi za pravljenje kuća, lađa, mostova, vodovoda, splavova, korpi, hartija, asura, štapova, nameštaja, amrela, posuđa itd. Mladi, nežni izdanci jedu se kao špargle; od izvesnih vrsta dobiva se → tabašir; mnoge vrste se gaje i kao ukrasne biljke.

BAMNjA (Hibiscuc esculentus, fam. Malvaceae ), vrsta sleza poreklom iz J. Am.; jedu se zelene mahune.

BAN (od avarske reči bajan) 1) u Hrv., Bosni, a po predanju i u Humu, vladar nad više župa, kao u Raškoj knez; u Hrv. i Slav. naziv se održao do 1921., a u Bosni zamenjen kraljevskim nazivom (1377.). 2) u Crnoj Gori, zel. gospodin (Strahinjić b.). 3) najviši čin. u ban., potčinjen min. unutr. dela; dobiva zvanje i položaj ukazom Nj. V. Kralja, na predlog pretsednika vlade; pretstavlja u banovini vladu i vrši najvišu polit. i opšteupravnu vlast; stoji na čelu ban. kao samouprave, izdaje ur. u zak. granicama, sastavlja predlog za ban. budžet i izvršuje ga, upravlja ban. imovinom, stara se za ekon. i kult. unapređivanje ban.; prima i otpušta služitelje, zvaničnike i činovnike do 9. grupe. Bansko veće, savetodavni organ bana u ban. poslovima; sačinjavaju ga b. većnici, koje postavlja min. unutr. dela za svaki srez po 1; saziva ga ban, najdocnije na 1 mesec pre konačnog utvrđivanja ban. budžeta. B. sto → sto. B. uprava deli se na 7 odeljenja: opšte, upravno, poljopr., prosvetno, thn., za soc. polit, i nar. zdravlje, za fin. i za trg., zanatstvo i ind. Odeljenja odgovaraju met. i dele se na otseke.

BAN 1) Matija (1818.-1903.), rođen u Dubrovniku, došao u Srbiju (1844.); igrao oko 1848. vidnu polit. ulogu; pisao pesme, članke, rasprave i šablonske drame sa slabim stihovima i nedovoljno izrađenim karakterima; gl. dela: Miljenko i Dobrila, Smrt Uroša I i poz. komad Cvijeti srpske, pisan za proslavu 50-god. takovskog ustanka. 2) Mitrofan (1841-1920.), poslednji crnogorski autokefalni mitropolit: reorganizovao crnogorsku crk. i doprineo kult. podizanju svoje pastve. (Na sl.: B. Matija).

BANA, indiski pesnik i romapopisac iz 7. v.; gl. dela: romani Kadambari i Harmakarita.

BANAK (it.), ozidan od kamena ili zemlje, ili od drva, pored ognjišta ili kućnog zida, nizak a širok toliko da se na njemu može sedeti i ležati. B. prozorski, najviši sloj proz. parapeta; obično se pravi u obliku venca, tj. s ozidanim ispadom preko zida.

BANALNOST (frc.), prosečnost, prostaštvo. B. stilska, upotreba izraza koji su prvobitno imali draž i svežinu, pa ih dugom upotrebom izgubili.

BANANA 1) varoš s pristaništem na ušću r. Konga, u belg. Kongu; trg. i ribarsko mesto. 2) Musa (fam. Musaceae), zeljasta biljka, širokog i dugog (više od 1,5 m) lišća, krupnih zigomorfnih cvetova na veoma dugoj i debeloj osovini; razmnožava se izdancima koji izbijaju iz korena; poreklom iz j. Az., danas se gaji u svim tropskim zemljama. Najvažnije 3 vrste: M. paradisiaca, od čije se podvrste (M. sapientium) dobivaju plodovi bez semena koji ulaze u trg.; M. textilis, čija vlakna nalaze primenu u tkst. ind.; i M. ensete, koja se gaji kao ukrasna biljka, jer je manje osetljiva prema niskoj tmpt.

BANAT, obl. između Banatskih Pl. i r. Moriša, Tise i Dunava. Zap. deo u Jugosl., a i. u Rum.; Jsl. deo veoma plodna ravnica, bez šuma; gl. zanimanje seoskog stan. poljopr.: cerealije, duvan, šeć. repa, a na ji. i vinova loza; stanovništvo: Srbohrvati, Slov., Nemci, Mađari, Rumuni, Čehoslovaci, Jevreji, Rusi i manji broj Poljaka, Rusina i dr.; Srbi Banaćani u ji. delu govore kosovsko-moravskim dijalektom, a u sev. čine prelaz ka dinarskim Srbima; većinom vode poreklo iz Šumadije. U 2. v. ulazio u sastav rim. prov. Dakije; zatim ga osvojili Goti, Huni, Gepidi, Avari, Jž. Sl. (u 5. i 6. v.) i najzad Mađari (u 12. v.). Za vlade Stevana Lazarevića i Đurđa Brankovića izvršeno novo naseljavanje Srba koji se povlačili pred Turcima, a u 17. i 18. v. došao i znatan broj Bugara. Početkom n. v. (1552.-1717.) bio pod tur. vlašću; zatim pretvoren u austr. prov. i podeljen na 11 okruga; Marija Terezija spojila 8 okruga sa Mađ. (1741.), a od 3 načinila voj. granicu; u to vreme mnogo Srba napustilo B. i otselilo se u Rus., što su iskoristili Mađari i Nemci i naselili svoj živalj. Posle mađ. bune ušao u sastav srp. Vojvodine (1849.-1860.), a zatim izvršena nova mađ. kolonizacija; posle svet. rata ravni B. ušao u sastav Jugosl. Banatiti, mlade eruptivne stene (jurske i kredne formacije) raznog miner. sastava (dioriti, felsiti itd.), koje su se izlile u Banatu u vidu žica.

BANATSKE PLANINE, plan. deo (najveći vrh Petra Gozna, 1450 m) na ulazu Dunava u Đerdapsku Klisuru i na unutarnjoj strani Transilvanskih Alpa (Karpata). Sastoje se poglavito od starijih i vulkanskih stena. Imaju ruda, za koje je vezano rudarstvo i ind. (Rešica).

BANATSKI KARLOVAC sr. mesto na žel. pruzi Beograd -- Vršac; ind. salame.

BANAŠEVIĆ Nikola d-r (• 1895.), romanist, prof. univ. u Skoplju, bavi se izučavanjem nar. poezije i veza između frc. knjiž. i naše nar. poezije; gl. dela: Kosovski ciklus i šanson de žest, Ciklus Marka Kraljevića i odjeci frc.-it. viteške knjiž.

BANVIL Teodor (Vanville, 1823.-1891.), frc. pesnik parnasovske šk.; naročito se isticao bogatstvom ritmova i rima; pisao i poz. komade (Grengoar), romane, priče.

BANG Herman (1857.-1929.), danski romanopisac; počeo knjiž. rad kao privrženik naturalizma, ali u kasnijim radovima razvio impresionistički stil: Ekscentrične novele i Tihe egzistencije; savršenu thn. stila razvio u romanu: Mikael, a najbolje mu delo roman: Tine; bavio se i poz. kritikom.

BANGALO (bengal., engl. bungalow) prizemna kuća Evropljana u Indiji.

BANGALOR, varoš (237 000 st.) u j. Indiji, ima veoma prijatnu klimu zbog vel. nadm. v. (1100 m); važno tržište za j. Indiju sa razvijenom tkst. ind.; univ., zvezdara i bot. bašta.

BANGVEOLO, plitko jez. u sev. Rodeziji, u Afr. sa površinom od 4550 km²; unaokolo vel. površina pod močvarima; iz njega ističe Laupala (Kongo).

BANGI, mesto u obl. Ubangi Šari u frc. Ekvatorskoj Afr.; izvozi slonovaču i kaučuk.

BANGOVA BOLEST, bolest koju kod životinja prouzrokuje B. bacil; izaziva pobacivanje kod sviju domaćih životinja, a naročito krava.

BANDA, vulkanska o. (42 km²) u Malajskom Arhipelagu (Molučka O.); palme (kokos, sago) i muskatov orah; pripadaju Hol.

BANDAŽ (frc.), zavoj; u boksu omot oko zglobova šake, kojim se oni štite od povrede; u mačevanju služi za zaštitu osetljivih delova tela: vrata, zglobova itd.; primenjuje se i u jahačkom sportu za omotavanje nogu trkačkog konja.

BANDELO Mateo (1485.-1561.), arhibisk., it. pripovedač i pesnik, poznat naročito po svojoj zbirci raskalašnih Novela, zbog kojih je nazvan lombardiski Bokačo.

BANDEROLA (frc.), uzan omotač od hartije na nekim predmetima opterećenim trošarinom; krstoplet na knjigama koje se šalju poštom.

BANDI (engl.), omiljena igra na ledu kod sev. naroda; Finci, Šveđani i Norvežani igraju sa 11 igrača lakom loptom od kudelje, dok se u Evr. igra sa 7 ili 9 igrača punom gumenom loptom. Vreme igre: 2X40'; igra se na golove; igrači se kreću na šličugama i pokreću loptu udaračem, dugim 120 sm.

BANDLOVA BRAZDA, granica izmeću aktivnog (gornjeg) i pasivnog (donjeg) dela materice za vreme porođaja. Kada se ispolji, za vreme grčenja materice u vidu prstena (kontrakcioni prsten), označava da postoji prepreka u porođaju, usled koje može doći do prskanja materice.

BANDULOVIĆ Ivan, bosanski franjevac, spada u prve bos. knjiž. (kraj 16. i početak 17. v.); gl. dela: Pistole i Evanđelja.

BANDUNG, varoš (95 000 st.) na z. delu Jave; vis. thn. škola; trg za čaj.

BANDUR 1) Anselmo, dubrovački arheolog i numizmatičar iz 17. i 18. v. 2) Jovan (• 1899.), dirigent opere, prof. muz. šk. u Beogradu, kompozitor modernog pravca; gl. dela: Himna o čoveku (po Sofoklovoj Antigoni), Dubr, madrigal, Svatovac, Kiša.

BANER Johan (1596.-1641.), šved. gen.; gl. zapovednik šved. vojske u 30 god. ratu posle pogibije kralja Gustava Adolfa.

BANZAJ (jap.: 1000 god.), jap. pozdrav, odgovara našem: živeo!

BANI, rum. sitan novac; → lej.

BANIJA 1) banovina obl. između Korane, Kupe i donje Une (Savska Ban.). 2) deo grada Karlovca.

BANKA, hol. ostrvo blizu Sumatre (11 182 km², 169 000 st.); bogato kalajem odlične kakvoće; gl. mesto Paikalpinang (8000 st.).

BANKA (it.) 1) mesto ili zgrada gde se obavljaju bankarski poslovi. 2) lično, akcionarsko ili komanditno trg. preduzeće koje se bavi posredovanjem u prometu kapitala i dr. poslovima sa tim u vezi; rukovodi se načelima: sigurnost plasmana, njegov rentabilitet i dovoljna likvidnost aktive s obzirom na prir. pasive. Prema vrsti posla kojom se pretežno bave, dele se na: emisione, kreditne, trg., eskontne, izvozne, poslovne, depozitne itd. Posebnu vrstu pretstavljaju štedionice i kred. zadruge. B. za međunar. obračune, osn. u vezi s Jangovim planom (od 17./15. 1930.) za naplatu reparacija od Nem.: kapital (500 mil. švajc. fr.) upisale emisione b. vel. država; imala zadatak: da saradnjom s emisionim b. održava stabilnost valute pojedinih država; da prima i vrši raspodelu i transfer nem. plaćanja, i da vrši veće međunar. fin. poslove; ima izvrsno organizovanu službu proučavanja privr., fin., bank. i valutnih prilika raznih zemalja; mnogo doprinela održavanju zlatnog važenja kod zemalja zlatnog bloka. Bankarski poslovi, trg. poslovi koji imaju za predmet novac, plemeniti metal ili hartije od vrednosti (tač. 5. § 17. Zak. o ustrojstvu trg. suda); dele se na: aktivne, koji obuhvataju davanje svih vrsta zajmova na men., tek račune, zaloge, hipoteke itd.; pasivne ili depozitne, u koje ulazi primanje uloga na knjižice i tek. račune, uzimanje kredita od dr. novčanih zavoda, izdavanje novčanica ili sopstvenih obveznica itd.; i neutralne, kao: naplaćivanje i isplata men. i dr. potraživanja za račun komitenata, kupovina i prodaja efekata za tuđ račun itd. Pored ovih redovnih poslova postoje i neredovni (ulaženje u trg., ind. i spekulativne poslove za sopstven račun). B. uputnica → ček. Bankarstvo, bankarski poslovi uzeti skupa; privr. grana, koju sačinjavaju b. i njihova delatnost. B. Jugoslavije, počelo da se razvija još u 1. polovini 19. v. Prvi kreditni zavodi, osn. na današnjoj jsl. teritoriji, bili su Kranjska hranilnica u Ljubljani (1820.), i 1. Hrv. štedionica u Zagrebu(1846.). U Srbiji se za 1. vlade kn. Miloša b. bavili braća German, kojima je Miloš stavio na raspoloženje izvesnu sumu novaca s tim da je uz mali interese pozajmljuju izvoznicima, a do osn. 1. novčanog zavoda (Uprava fondova 1862.) došlo tek za 2. vlade kn. Mihaila; odmah zatim u Srbiji su nikli i mnogi dr. novčani zavodi kao: Prva srp. b. u Beogradu (1869.), Beogr. kred. zavod (1870.) itd. I pored krize koju naše b. preživljuje od 1931., početkom 1934. u Jugosl. bilo 620 novčanih zavoda sa bilansiranim kapitalom od 2785 mil., rez. fondovima i rezervama 895 mil.; a ukupna pasiva iznosila oko 15 milijardi; od toga otpadalo na uloge na štednju 6,5, na poverioce po tek. računima 2, reeskont 1,2, a na ostale poverioce ½ milijarde. Bankovna privilegija, povlastica data novčanom zavodu da pušta u opticaj novčanice na podlozi metala koji ima.

BANKAJS (skand.), neravnine na površini ledenih pokrivača, inlandajsa, koje postaju pomeranjem i nagomilavanjem leda.

BANKET (frc.), svečan obed u čast nekoga.

BANKIM Čandra Čaterdži (• 1838.), indiski pisac; uveo evr. roman u bengalsku knjiž.

BANKNOTA (it.) → novčanica.

BANKO, hrv. ban (1208.-1209. i 1217.-1218.); mađ. narodnosti.

BANKOK, prestonica Kralj. Sijama (931 200 st., od toga 200 000 Kineza); na obema obalama Menama, 33 km od njegovog ušća u Sijamski Zal. Središte duhovnog i privr. života Sijama, njegov gl. trg. i najmnogoljudniji grad i najveće pristanište, preko kojeg ide 85% celokupne spolj. trg.; izvozi: oriz i drvo; ljuštionice oriza i strugare.

BANKROT (it.), propalica, lice koje se nalazi u nemogućnosti da plati svoje dugove ili je nedopuštenim radnjama oštetilo svoje poverioce. Bankrotstvo, stanje dužnika koji nedopuštenim radnjama prividno ili stvarno pogorša svoje stanje tako da mu se ne mogu naplatiti dugovi, već se nad njegovom imovinom mora otvoriti stečaj (§ 344. Kriv. zak.); razlikuje se lažno i prosto b. Državno b. nastaje ili usled stvarne nemogućnosti da država odgovori svojim obavezama, ili usled njenog odbijanja da izvrši obaveze po ugovorima o zajmovima (repudacija). Za d. b. smatra se i samovoljno snižavanje kamate (konverzija) ili delimičan otpis drž. duga.

BANKS, ostrvska grupa (800 km²) u Melaneziji.

BANKSOVA ZEMLjA, najzapadnija ostrvska grupa amer. arktika, nenaseljena.

BANOVA JARUGA, selo u Slav., u Novskom srezu (Savska Ban.).

BANOVAC, novac koji ranije kovali hrv. banovi; u st. Austr. novac od 10 novčića ili 20 filira.

BANOVINA, ranije obl. kojom upravljao ban kao kraljev namesnik; danas najveća ustavom predviđena samoupr. jedinica, na koje je Kralj. Jugosl. podeljena (zak. od 3./10. 1929.); ima ih 9 (Dravska, Savska, Vrbaska, Primorska, Drinska, Zetska, Dunavska, Moravska i Vardarska); od Beograda, Zemuna i Pančeva obrazovana zasebna obl. pod Upravom grada Beograda; nadležnost i samouprava b. bliže određena zakonom od 7./11. 1929. Banovinsko veće, organ ban. samouprave (čl. 89. Ustava); bira se na 4 god. opštim, jednakim i neposrednim glasanjem; ima nadležnost da rešava o b. uredbama i da donosi ban. budžet. B. odbor, samoupravni izvršni organ b.; bira ga b. veće iz svoje sredine; sprema predloge budžeta i uredaba za b. veće. B. uredbe regulišu autonomno pojedine grane b. uprave i imaju u svojoj ban. silu zak.; ne mogu protivrečiti ustavu ni zak. (čl. 90. U.); proglašuje ih i obnaroduje ban, koji prethodno traži saglasnost Drž. saveta. B. finansije → samoupravne finansije.

BANOVIĆ Strahinja, lice iz narodne epske poezije, u vezi sa kosovskim ciklusom; veruje se, mada sa nedovoljno osnova, da je to Đurađ Stracimirović Balšić.

BANOŠTOR, selo pored Dunava, na podnožju Fruške Gore, u Iločkom srezu. Ime po benediktinskom man. bana Beluša iz 12. v. Sada prav. parohija.

BANSKA KOSA, brežuljci u Baranji, od Belog Manastira do Batine (Dun. Ban); najveća visina 243 m.

BANSKO, varošica (5060 st.) u Bug., u predelu Razlogu, drvodeljstvo, grožđarstvo i kožarstvo.

BANTAM kategorija, bokser težine 53, 525 kg; naziv po malim kokoškama. B. kokoš, najsitnija rasa iz Nagasakija i sa Jave.

BANTI Gvido (1852.-1925.), prof. patol. anat. u Firenci. Bantijeva bolest, povećanje slezine (hipertrofija) praćeno cirozom jetre; uzrok nepoznat; znaci: bol u predelu slezine, tmpt., povraćanje, progresivna malokrvnost bez leukemije; lečenje: rentgenom i operacijom (vađenje slezine).

BANTOK Granvil (• 1868.), engl. kompozitor, dirigent, direktor muz. šk. u Bermingemu; komponovao opere, simfoniske posme, crk. muz., horska dela s orkestrom, orijentalske pesme i dr.

BANTUI (tj. ljudi), naziv za vel. broj (oko 200) crnačkih naroda u Afr., koji govore srodnim jezicima, ali se inače veoma razlikuju; zap. se bave zemljr. i gaje maniok, banane, batate i jams, a i. i j. stočarstvom i sejanjem prosa; neki su podlegli uticajima hamitske kulture (npr. Masai).

BANjA, man. kod Priboja, na Limu; ne zna se kad je osn.; pominje ga prvo sv. Sava u studeničkom Tipiku, pisanom između 1207. i 1215. god.; ubrzo potom (1219.) sv. Sava pri njemu sen. rezidenciju dabarokog ep. Sadanju man. crkvu, posvećenu sv. Nikoli, podigao (1329.) dabarski ep. Nikola. U 14. v., naročito u vreme cara Uroša, u ovoj crk. sahranjen veći broj uglednih ličnosti. Za tur. vremena mnogo stradala; u 2. polovini 19. v. služila tur. vojsci za magacin; ponovo opravljena i predana kultu 1902. god. Crk. ima osnovu u obliku upisanoga krsta, 1 kube nad hramom i 1 nad pripratom; zidana od kamena; današnje freske potiču iz poslednje četvrtine 16. v., ali su delimično rađene preko ranijeg živopisa; od savremenih portreta ističu se oštećeni portreti partrijarha Makarija i Antonija, i novobrdskog mitropolita Dionisija, a od rel. kompozicija značajne su scene iz života sv. Nikole.

BANjA LUKA, grad i središte Vrbaske Ban. (22 177 st.); na Vrbasu u šumovitom i zelenom predelu. Banska uprava, prav. mitropolija, kat. bisk., gmn., učit. šk., trg. akad. Živo trg. mesto (čuven sajam o prav. Duhovima); fabrika duvana, strugara, pivara; u blizini rudnik mrkog uglja i izvor tople sumporovite vode. U obližnjem Delibašinom Selu man. trapista, koji proizvodi sir, a ima i fabriku štofova. Banjalučki veleizdajnički proces, vođen (1915.-1916.) protiv prestavnika bos. inteligencije i gl. radnika Prosvete, Sokola, Pobratimstva i biv. članova Nar. odbrane; bos. vlada ih optuživala da su radili na otcepljenju B. i H. od Austr. i prisajedinjenju Srbiji; među optuženima bili: Vasilj Grđić, d-r Vlad. Ćorović, d-r V. Besarović, St. Žakula i Atanasije Šola; od optuženih osuđeno na smrt 16, a veći broj na robiju od 2--18 god.; zauzimanjem pš. kralja i dr. uglednih lica smrtna kazna pretvorena u robiju; manje osuđeni pomilovani kasnije i pušteni, ali najveći broj ostao u zatvoru do kraja svetskog rata.

BANjAN Džon (Vunyan, 1628.-1688.), engl. pisac svetskoga glasa; njegova alegorija Poklonikovo putovanje poznata i u našoj knjiž.

BANjANI, pleme u i. Herc.; prvi put se pominju 1319. Živa predanja o starom stan. Matarugama. Plem. središte varošica Velimlje.

BANjE, mesta gde se nalaze izvori miner. voda, uređena za lečenje bolesnika (→ kupanje).

BANjO, amer. instrument, vrsta gitare, na kojem se svira prstima (palcem); ima do 9 žica; zvuči oktavu niže nego što je napisano.

BANjSKA, ruševine man. blizu Kosovske Mitrovice; jedna od naših najvećih crk. građevina u sr. v. Crk. bila posvećena sv. Stevanu, a sagradio je (1313.-1317.) kralj Milutin, koji je u njoj bio sahranjen; o zidanju man. vodio brigu ep. Danilo. Ima osnovu razrađene jednobrodne bazilike s kubetom i pripratom, a obložen je pločama od drvenog, plavog i belog mramora; dekorativna plastika bila veoma bogata, o čemu svedoče mnogobrojni ostaci na mestu i u okolini; freske nisu očuvane.

BANjUS (frc.), likersko desertno vino, zatvorenocrvene boje; sprema se u Frc., u okolini Banjulsa, od crnog grožđa.

BAOBAB (Adansonia digitata, fam. Bombacaceae), veoma korisno vel. drvo čije deblo dostiže do 40 m u obimu; ima prstasto deljeno lišće, a plod u obliku krastavca; raste u Afr., a gaji se u J. Amer. i Indiji; plod se jede, kora se upotrebljava za hartiju i druge tkst. potrebe, a lako drvo služi za izradu čamaca.

BAOŠIĆ, zimsko klimatsko mesto u Boki Kotorskoj, na Tivatskom Zal. Baošići → Balšići.

BAPOM (Bapaume), varošica (3000 st.) u Frc., j. od Arasa, poznata po borbama iz svetskog rata.

BAPTISTERIJ (lat.), krstionica; u 1. vreme hrišć. okrugla ili uglasta zgrada sa bazenom tekuće vode u sredini za krštavanje odraslih; danas prostor u rkat. crk. gde se kršatava, ili od mramora izrađena vel. posuda za krštavanje. Baptisti → Anabaptisti.

BAR 1) varoš i sresko mesto (5544 st.) u crnogorskom prim.; podeljen na 2 dela: Pristan (Novi B.) na morskoj obali i Stari B., udaljen od mora oko 3 km; sedište kat. dukljansko-barskog nadbisk. (bisk. i primasa Srbije), niža gmn.; blaga prim. klima; gaji se maslina i j. voće; ind. ulja. B. Stari, napuštena srednjev. varoš, opasana zidom, sva u ruševinama, na kopnu nedaleko od današnjeg pristaništa; pored mnogobrojnih ostataka profane arht. stoje i ruševine crk. sv. Marka, sv. Đorđa, sv. Stefana, sv. Katarine itd. 2) varoš u Podoliji, na r. Rovu (30 000 st.). Barska arhiepiskopija → Dukljansko-barska arhiepiskopija. B. bitka, oko 7./10. 1042.; u njoj zetski kn. Vojislav porazio grč. vojsku u noćnom prepadu; njome se Zeta konačno oslobodila od grč. vlasti. B. konfederacija, udruženje polj. plemstva, sklopljeno početkom 1768. u podolskom gradu Baru, za odbranu rkat. vere, plemićkih sloboda i nezavisnosti polj. države; upereno protivu Rus., došlo u sukob sa kraljem Stanislavom Avgustom i izazvalo rus.-tur. rat (1768.) i 1. podelu Polj.

BAR 1) engl. noćni lokal u kojem se služe alkoholna pića i hladna jela. Z. o radnjama tretira b. kao kavane. 2) dinamička jedinica za merenje vazdušnog pritiska po sistemu C G S; pritisak od 1 mil. dina na 1 sm² i odgovara visini živinog stuba od 750; 1 mm (→ milibar).

BAR 1) Žan (Vart, 1650.- 1701.), slavni frc. pomorac i gusar za vlade Luja XIV; istakao se naročito u ratu s augzburškom ligom, kad je naneo vel. gubitke engl. mornarici i stoga dobio titulu plemića. 2) Kohba, vođ jevr. bune protiv Rimljana (132.-135.); upočetku imao uspeha, potukao rim. vojsku i zauzeo Jerusalim; kasnije ga Rimljani potukli i ubili, a Jevreje raselili. 3) Herman (Bahr, 1863.-1934.), austr. esejist; pripadao raznim knjiž. strujama od naturalizma do bečke secesije; pisao romane i drame; naročito uspela komedija: Koncerat.

BARA, malo udubljenje ispunjeno mahom atmosferskom vodom.

BARABAR (tur.), zajedno, ravno, naporedo.

BARABAS, jevr. razbojnik, koji se nalazio u zatvoru kad je Isus izveden pred Pilata; pomilovan zbog praznika Pashe i pušten na slobodu.

BARAGA Friderik Irenej (1797-1868.), slov. rel. pisac i misionar među s.-amer. Indijancima; napisao više knj. na indijanskim dijalektima.

BARAŽ (frc.), prepreka, brana; u sportu utakmica koja služi za eliminatorno takmičenje; u atletici se određuje prema grupama, a u futbolu prema goldiferenciji u bodovima.

BARAJNSKA OSTRVA. u Pers. Zal., 552 km², ima ih 8; 120 000 st. (9/10 Arapi, 1/10 Crnci); pripadaju Engl. Gl. mesto Manama (25 000 st.). Vel. deo stan. bavi se vađenjem bisera iz školjki; biser se izvozi.

BARAKA (rom.), prizemna zgrada od drveta ili lima koja se lako rasklapa.

BARAKOVIĆ Juraj Zadranin (1548.-1628.), pop glagoljaš, pesnik; osrednji pisac, značajan zbog sl. i nac. ideja; u gl. delu Vila Slovinka (1613.) opisao ist. svog roda i grada Zadra, koji on smatra za prastari sl. grad; u istom delu nalazi se i bugarštica Majka Margarita, imitacija nar. pesme; ostala dela: Jarula, Draga rapska pastirica.

BARANKILjA, najveće pristanište (65 000 st.) rpb. Kolumbije (J. Amer.), na ušću Magdalene u Karipsko M.

BARANKOS, jaruge i dubodoline na stranama vulkanskih kupa; sastoje se od rastresitog materijala; naročito izrazite ia vulkanima Jave.

BARANOVIĆ Krešimir (• 1894.), kompozitor, direktor zagrebačke opere. Njegova instrumentalna i operska dela rađena na nac. elementima; komponovao komične opere, balete, horove, solo pesme i gudački kvartet; gl. dela komična opera Striženo-košeno i baleti: Licitarsko srcei Imbrek z nosem.

BARANOVICE, varoš (28 000 st.) u Polj.; žel. raskrsnica na pruzi Brest Litovsk-Minsk.

BARANj Robert (Báránu, * 1876.), prof. otorinolaringologije u Upsali; gl. delo; Fizionomija i patologija polukružnih kanala uha (Nobelova nagrada 1907. g.).

BARANjA, obl. u Panonskoj Niziji, između Drave i Dunava, j. od pl. Mečeka; veći deo u Mađ., a manji u Jugosl. U 6. v. naselili je Jž. Sl. i ostali zastupljeni u jakom broju i po dolasku Mađara i Nemaca (18. i 19. v.); danas u jsl. delu žive Srbohrvati (Šokci), Mađari, Nemci i Jevreji; Šokaca ima u vel. broju i u mađ. delu, gde je etnički sastav isti; gl. zanimanje seoskog stan. u jsl. delu zemljr., stočarstvo i vinogr., a u mađ. još i rud. i ind.

BARAS Pol (Barras, 1755.-1829.), frc. revolucionar; učestvovao u osvajanju Bastilje, izabran za poslanika u konventu; sudelovao u zaveri protivu Robespjera i bio vođ termidorske reakcije; kao član direktorije vodio tajno pregovore sa Lujem XVIII, ali pomogao i Napoleonu I da izvrši drž. udar i da se dočepa vlasti.

BARAT (tur.), trampa, zamena, promena.

BARATERIJA (frc.), šteta naneta prevarom ili krivicom brodu ili robi od strane službenika na brodu; ako se dokaže, osigurač nije dužan naknaditi štetu (gl. 353 frc. trg. zak.).

BARATINSKI Jevgenije (1800.-1844.), rus. pesnik; pretstavnik pesimizma u rus. poeziji 19. v.; sem lirskih pesama napisao i nekoliko poema.

BARAC Antun (• 1894.), knjiž. kritičar i istoričar; spaja ist. metod s psih. i flz. analizom ideja; gl. dela: August Šenoa, Vladimir Nazor, Knjiga eseja, Članci o književnosti.

BARBADOS, ostrvo (430 km², 169 000 st.) u Malim Antilima; klima tropska; zemljr. (šeć. trska, pamuk); ind. šećera i ruma; pripada Engl.; gl. mesto Bridžtaun.

BARBARA, u logici silogizam 1. figure u kojem su obe premise opšte i potvrdne, a tako isto i zaključak, npr.: Svi su ljudi smrtni; Sokrat je čovek; Sokrat je smrtan.

BARBARI (lat.) → Varvari.

BARBAROSA 1) Arudž, alžirski gusar, koga su ubili Španjolci 1518. 2) Hajredin, admiral Sulejmana Veličanstvenog († 1546.). 3) Fridrih, nem. car → Fridrih I.

BARBACANIS Miha (1284.-1358.), splitski hroničar; njegovi anali sačuvani su samo u prepisu; obuhvataju događaje od 1290. do 1330. i pretstavljaju dragoceni izvor za hrv. ist. toga doba.

BARBE, lovački pas srazmernih linija, dugih klempavih ušiju, duge i meke dlake; jedna vrsta: Lineov vodeni p. jak, razvijen, sr. veličine; iskorišćava se za lov na vodi i kao sobni pas.

BARBE-BLEUE → Riđobradi.

BARBE D'ORVILI Žil (Barbey d'Aurevilly, 1808.-1889.), frc. romanopisac; originalan, ponekad brutalan, gl. dela: Omađijana, St. ljubavnica, Dela i ljudi 19. v.

BARBERINI, rim. knež. porodica, iz koje su bili: papa Urban VIII (1623.-1644.) i Franćesko (1597.-1679.), osn. B. biblt.

BARBI Anri (Barby), frc. novinar i knjiž.; pratio srp. voj. u poslednjim ratovima i izneo svoje utiske u knj.: Srp. pobede, Bregalnica, Sa srp. vojskom, Srp. epopeja, Agonija 1 naroda.

BARBIZON, frc. selo na rubu šume kod Fontenbloa, od 1849. središte naturalist. slikarske šk.

BARBIS Anri (Barbusse, 1874.-1935.), frc. pisac, poz. kritičar, pesnik i romansijer; posle rata teoretičar međunar. socijalizma. Gl. dela: Pakao, roman u kojem je dao analizu polnih nagona, i Oganj, ratni roman, dnevnik vođen na samom bojištu.

BARBO Demetrije, vlaški gospodar (1849.-1856.).

BARBUN (it.) → trlja.

BARBUT, hazardna igra sa 2 kocke; bacač dobiva kad baci 2, 3; 5, 6; 6, 6; gubi 1, 1; 2, 1; 4, 4; ostale kombinacije se ponovo bacaju.

BARGUS, Margus, ant. ime r. Morave.

BARD (keltski) 1) nar. pevač kod st. Kelta i Gala. 2) epski pesnik.

BARDAK (tur.), zemljani ili drveni sud s grlićem.

BARDELEBENOV ZAVOJ, bardela, preparat bizmuta u upotrebi za opekotine.

BARĐELO (it.) 1) šef žbira. 2) palata u Firenci, ranije sedište b., sada muzej it. um. i kulture.

BARE, debele, dosta kratke poluge, većinom plemenitih, a u trg. i dr. metala.

BAREL (engl.), drvena burad od 159 l za transportovanje sirove nafte; danas malo u upotrebi.

BARELjEF (frc.), slabo ispupčeni um. rad na kamenoj, metalnoj i dr. podlozi. (Na sl.: kralj Petar od Meštrovića.)

BAREN GRAUNDS, neplodno zemljište u S. Amer., slično evr. tundri.

BARENTS Viljem (Barentz, oko 1560.-1597.), hol. pomorac, otkrio Novu Zemlju i B. moreuz između nje i Špicberških O.

BARER Bertran (Varère, 1755.-1841.), član frc. konventa i Odbora javnog spasa; davao najbolje izvode iz govora ostalih članova konventa i najbolje predloge za zaključke u diskusijama; nazvan Anakreon gijotine.

BARES Moris (Varrès. 1862.-1923.), frc. knjiž. i političar; razvio se od neobuzdanog individualiste do polič. a rel. tradicionaliste; uticao idejama i sugestivnim stilom na jedan deo savremene knjiž. Gl. dela Berenisin vrt, Kolet Bodoš, Nadahnuti breg, Vrt na Orontu.

BARET, bareta (frc.-it.), okrugla plitka kapa, razne boje: nose je rkat. svešt. za vreme crk. obreda i Frc. sudije; kod nas se pravi od crvene čohe sa crnim obodom; nosi je narod u Lici i Dalm.

BARET Elizabeta (Varret) → Brauning E.

BAREŠ (tur.), uska traka od kadife ili svile, često iskićena biserom ili srmom, koju stavljaju žene u Srbiji i Bosni u kosu; na nju natiču kakav prsten ili grane s dijamantima; izlazi iz običaja.

BARZOJ HRT → hrt.

BARI, gl. grad (172 000 st.) istoimene obl. i pristanište na jadr. prim. Apulije (It.); katedrala, univ., trg. akad. i muzej; ind. ulja i životnih namirnica.

BARI 1) Antoan (Varue, 1795.-1875.). frc. vajar. 1 od najvećih modernih um. u prikazivanju životinja u pokretu; najčešće davao dela u bronzi. 2) Džems (Varrie, * 1860). engl. prozni pisac i dramatičar: najbolje drame: Petar Pan, Šta svaka žena zna. Meri Roz i Gospodska ulica.

BARIBAL (Ursus americanuc, fam. Ursidae), medvedi crne dlake i manjeg porasta; žive u S. Amer.

BARIJERA (frc.) 1) drvena pregrada. 2) ivica trkačke staze. 3) vrsta prepone u konkur-ipiku; sastoji se od drvenih greda srednje debljine, postavljene na 2 stative po kojima se mogu pomicati tako da bude razlika u visini po 10 cm. 4) prepreka, smetnja.

BARIJERNI GREBEN, pored i. obale Austral., od rta Sandi do rta Jorka, dug 2000 km (→ Koralski Sprud).

BARIJUM (Va), hem. elemeit, metal; atomska težina 137,4, specifična 3,8; tačka topljenja 850-900°; razlaže vodu na običnoj tmpt.: u prir. se nalazi pretežno u obliku sulfata (barit) ili karbonata (viterit); dobiva se thn. elektrolizom rastopa svojih soli; rastvorna jedinjenja b. otrovna. B. soli: b. sulfat, barit, baritno belilo (VaSO₄), bela miner. boja, primenjuje se u slikarstvu kao osn. boja, a kako je vel. težine i male cene, upotrebljava se još i za otežavanje dr. boja, hartije i koža; u ven. belom ima ga 50%; u hamburškom belom 66%, a u hol. belom 75% B. hlorid, upotrebljava se u analizi kao reaktiv. B. nitrat, nalazi primene u pirothn. B. karbonat, nalazi se u prirodi kao mineral viterit.

BARIKADA (frc.), prepreka, pregrada od kola, nameštaja, greda i kamenja koju podižu demonstranti i revolucionari da bi se zaštitili od napadaja policije i voj.; prvi put primenjena u Parizu za vreme. verskih ratova (1588.). U voj., prepreke na suhu i moru koje brane prolaz neprijatelju i ulazak njegovih brodova u luku; pomorskih ima 4 vrste; plovne, sastavljene od balvana i konopa; podvodne, slične plovnim, ali sa mrežom od žica; protivtorpedne, ispletene od cinkovane čelične žice, debele 15-20 mm; i alarmne.

BARIL, bario, barjelo, barelo (it.), sud i mera za tečnost; duguljasta bremenica; u Crnoj Gori nosi se na leđima kao breme drva.

BARIMOR Džon (Varrymore, * 1886,), amer. poz. i filmski glumac, 1 od najboljih karakternih glumaca amer. poz.

BARISFERA (grč.), zemljino jezrgo; sastoji se, verovatno, iz teških elemenata (nikal, gvožđe i dr.)

BARITON (it.), muški glas između tenora i basa; tenor b. ima izrazitije više, a bas b. izrazitije niže tonove.

BARITONA (grč.-lat.), reč sa poslednjim nenaglašenim slogom.

BARIČEVIĆ Adam (1756.-1906.), knjiž. istoričar; član akad. napuljske, turinske i petrogradske; pisao lat. i sh.; dela: Otorium Croatie liber unus, Literarna povijest hrvatska.

BARJAK → bajrak.

BARJAKTAREVIĆ Svetislav d-r (• 1893.), docent med. fak. u Beogradu; štampao veći broj radova o tumorima adneksa; saradnik Sveznanja za akušerstvo i ginekologiju.

BARJAKTARICA (Salmo fontinalis), riba, vrsta pastrmke, poreklom iz Amer. Gaji se.

BARJATINSKI Aleksandar (1814.-1879.), rus. general; zarobio vođa kavkaskih gorštaka Šamila i time omogućio umirenje Kavkaza.

BARJELA (it.) → bačvice ribarske.

BARK (rom.), vel. jedrenjak sa 3 jarbola i sošnim jedrima (→ sl.). Barka (rom.) 1) ribarski čun, različitog oblika, sa jedrilima ili bez njih. 2) vrsta zatvorenog čuna izbušenog na bokovima, u kojem se čuva živa riba. Barkarola (it.), muz. pesma mirnoga ritma (6/8), podražava udaranje veslom po vodi. Barkača (rom.), U ratnoj mornarici vel. čamac na 14-18 vesala ili sa motornim pogonom za prevoz posade i materijala.

BARKA 1) nadimak porodice (Munja) koja dala Kartagini 3 odlična vojskovođa: Hamilkara, Hanibala i Hazdrubala. 2) → Kalderon dela Barka.

BARKA, Kirenaika, krečnjačka visija (850 m) u s. fr.; prema obali Sred. M. spušta se u strmim otsecima, a prema J blago nagnuta; i pored karsnih osobina tla, ima mnoge oaze; viši delovi pod niskim žbunjem ili travom; veoma retko naseljena; pripada It.

BARKER Harlej Granvil (• 1877.), engl. dramatičar, glumac i upravnik poz.; pisao zanimljive studije o Šekspirovim komadima.

BARKLAJ DE TOLI Mihailo (Varclay de Tolly, 1761.-1818.), rus. vojskovođ škotskog porekla; vešt protivnik Napoleona I.

BARLAH Ernst (• 1870.), nem. vajar i graver; podređuje lepotu oblika duhovnom izrazu; stvara uzbudljiva i groteskna dela, naročito u drvetu; pisao maglovite drame.

BARLE Janko (• 1869.), istorik; napisao veći broj rasprava iz crk. ist. Gl. radovi: Povjest župa i crkava zagrebačkih, J. J. Štrosmajer i dr.

BARLETA, pristanište (51 000 st.) na Jadr. M. u it. prov. Bdri; trg vina, ribe i soli.

BARLOV Tomas (Varlow, * 1845.), engl. lekar. Barlovljeva bolest, oboljenje odojčadi, naklonost krvavljenju u predelu pokosnica, zglobova (kolena), desni i kože. Krvavljenja u zglobovima obično ometaju hod. Bolest je praćena izrazitom malokrvnošću i rahitizmom. Posledica rđave ishrane, oboljenje slično skorbutu. Lečenje: dobra ishrana i vitamin S.

BARMEKIDI, pers. pleme koje dalo prvom abasidskom halifatu slavne vezire; docnije pali u nemilost i poubijani.

BARMEN → Vupertal.

BARNABITI, kaluđerski red, osn. 1503. u man. sv. Varnave u Milanu (It.); ima za cilj držanje propovedi i vaspitavanje omladine.

BARNAV Žozef (Varnave, 1781.-1793.), frc. govornik iz doba revolucije; u ustavotvornoj skupštini bio prvo na strani demokrata; posle kraljeva bekstva i povratka u Pariz, predlagao Luju XVI da izvrši kontrarevoluciju; pokušao da spase kraljevu porodicu, zbog čega gijotiniran.

BARNAJ Ludvig (Varnay, 1842.-1924.), nem. glumac; osn. Berlinskog teatra (1888.).

BARNAUL, varoš (74 000 st.) u SSOR na r. Obu; u blizini rudnici zlata, srebra i bakra.

BARNEVELT Žan (1549.-1619.), vel. pensionar tj. pretsednik vlade saveza hol. rpb.; branilac slobodoumnih načela; pogubljen po naredbi Morica od Nasaua.

BARNLI (Vurnley), varoš (103 000 st.) u sz. Engl.; okolina bogata ugljem; ind. pamuka.

BAROGRAF (grč.), sprava koja u svakom trenutu piše vrednost vazdušnog pritiska; ima ih metalnih i živinih (→ visinomer upisivač). Barogram, crtež beleženja pritiska kod b.

BARODA, prov. (21048 km², 21 mil.st.) i varoš u zap. delu Indije; razvijena ind. svile i vune; univ..

BAROK (it.), opšti naziv za pravac evr. um. 17. v., koji se javio u 2. polovini 16. v. kao logičan nastavak renesanske um. Začetnik mu bio Mikelanđelo duhovan izvor protivreformacija, a opšte osobine: patetičnost, raskidanost linija i oblika, uznemirenost um. misli i osećanja, retorske monumentalnosti i dekorativna raskoš. Otadžbina mu je bila It. u kojoj je b. došao do najpotpunijeg izražaja; u Frc. bio umereniji i pun klasičnih elemenata, a u Hol. se ogledao u um. duhovnoj borbi i revolucionisanju slikarskih motiva i postupaka. B. arhitektura obraćala gl. pažnju na veličanstvenost kitnjastih fasada i obilnu dekoraciju unutrašnjosti crk. i palata, pa stoga iskorišćavala raskošne kapitele na stubovima, naročito korintske, pilastre, girlande i timpane. U It, njeni gl. pretstavnici bili Bernini i Boromini, koji su imali vel. uticaja na način građenja u celoj Evr.; u Frc. najveći arhitekt 17. v., Harduen-Mansar uneo nove elemente u arht. prilikom građenja dvorca u Versaju, Vel. Trijanona i Doma invalida; engl. arhitekti (Džon i Ren) izbegavali preteranost u dekoru i težili da pomire b. sa klasikom; Šp. je bogata b. građevinama, dekorisanim veoma raskošno; Nem. imala svoje vel. b. arhitekte u Tepelmanu (Cvinger u Drezdenu) i Baltazaru Najmanu (dvor u Vircburgu); gl. austr. arhitekt toga doba Fišer fon Erlah (Karlova crk. u Beču); u Jugosl. najlepši primerci b. stila: crk. sv. Vlaha i crk. jezuita u Dubrovniku, Uršulinska crk. u Ljubljani i Minoritska crk. u Ptuju. B. vajarstvo najradije obrađuje likove muskuloznog tela i uzbuđenih stavova i pokreta, a na licu naglašava izraz sete, radosti i bola. Kad ne služi arht. kao njena dekoracija, v. najradije stvara grupe, poprsja i figurine; u It. se u svima tim vrstama najviše ističu: Bernini i Đ. da Balonja, majstor u maloj plastici; u Šp. najinteresantnije skulpture rađene u drvetu i kolorisane, stoga realističke i pune verskog misticizma; u Frc. su gl. vajari 17. v. snažni Piže, Koazevo i Žirardon, a u Nem. Šliter. B. slikarstvo je naročito bogato i raznovrsno; 17. v. je dao vel. slikare: u It. jedna grupa slikara (braća Karači, Gv. Reni, Gverčino, Domenikino i dr.) radi vel. dekorativne kompozicije, a druga (Karavađo), otvara slikarstvu nove putove realističkim shvatanjem i kontrastom jakog osvetljenja i dubokih senki; u Šp. se ređa ceo niz slikara svetskog glasa i dubokih nac. i ličnih osobina (El Greko, Velaskez, Ribera, Zurbaran, Murilo); Frc. prvi put posle sr. v., daje vel. um., među kojima Pusen i Klod Loren postavljaju osnovu specifičko frc.: »muzikalnog«, odmerenog, klasičnog slikanja; Flandrija ima vel. um. Rubensa i mnogo prvorazrednih majstora (Van Dajk. Jordane Tenirs, Brauver i dr.), a Hol. ulazi u ist. svetskog slikarstva svojim vel. um. (Rembrant, Hale, Bermer, Sten, Pi de Hoh i dr.).