Купи с’јело Јован-беговица.
Које вече с’јело сакупила,
То јој вече братац с војске дође.
Обуче му женско одијело,
Па га води међу своје с’јело. 5
Па је сестра брата свјетовала:
"Када дођеш међу моје прело,
Што је старо, све у руку љуби,
С невјестама у бијело лице,
С дјевојкама, гдје им менџуш[1] куца." 10
То је братац секу послушао.
Кад је дошо међу њено прело,
Што је старо, све у руку љуби,
С невјестама у бијело лице,
С дјевојкама, гдје им менџуш куца. 15
А кад дође секи Николиној,
Уједе је, гдје јој менџуш куца.
Ал говори сека К иколина:
"Ој бога ти, Јован-беговице!
Каква ј’ ово лијепа дјевојка, 20
Што н’ умије с нама да се љуби?"
Говори јој Јован-беговица:
"То је моја са села родица,
Па ни умије с вама да се љуби."
