Пређи на садржај

Састаше се другар до другара

Извор: Викизворник

* * *


[Састаше се другар до другара]

Састаше се другар до другара,
Састаше се јунак до јунака,
У кафану пију ладно вино.
Служила ги Ружица девојка,
Она реди чаше рујна вина. 5
Ред је дошло Огњену јунаку,
Она њему чашу рујно вино,
А он њума за десницу руку!
Проговара Ружица девојка:
— Чујеш мене, Огњени јуначе, 10
Ако с’м ти тол’ко омилела,
Ти да идеш у гору зелену,
Да прегазиш то сињо језеро,
И откинеш злаћану јабуку,
И откршиш грањку шимширову, 15
Кад се врнеш, ја ћу твоја бити.
Кад је Огњен речи разумео,
Он се спреми на пут да путује,
Ал’ то дочу Краљевићи Марко.
— Чујеш мене, мој мили нећаче, 20
Ти отиди код ујкини двори,
И ти узми ујкинога Шарца,
Он ће тебе тамо да однесе,
Да донесе па и да те врне,
Јер он знаје свакакве путине, 25
И разуме свакакви језици.
Кад је Огњен речи разумео
И узео ујкинога Шарца,
Пошао је на пут да путује.
Језеро је лепо препливао; 30
Кад је стиг’о у гору зелену,
Он откину злаћану јабуку
И искрши грањку шимширову.
А кад се је натраг повраћао,
Сусрела га ала троаглавка! 35
Кад је Шарац алу угледао,
Он Огњеиу тихо проговара:
— Не бој ми се, Огњену јуначе,
Што је глава горе, по висине,
Ја ћу гризем с тија предњи зуби, 40
Што је глава тебе по средине,
Ти њум сечи с твоју бритку сабљу,
Што је глава доле, црне земље,
Ја ћу газим с теја предње ноге.
Бише, бише, алу оборише, 45
Не видоше што у њума има.
Проговара тај шарени коња:
— Бимо, бимо, алу оборимо,
Не видомо шта у њума има.
Кад су они алу распорили, 50
У њума су седамдесет и седам јунака,
Са све коњи и са све оружје!
А кад су натраг поврнули,
У кафану где су вино пили,
Проговара Огњени јуначе: 55
— Пружи руку, Ружице девојко,
Пружи руку да те прстенујем.
Он потеже сабљу димискију
Па девојки главу одсекао.
— Ти си мене на зло наводила 60
Ал’ сам добар јунак од мегдана,
И опет сам ја жив остануја!


Певач и место записа

Референце

Извор

  • Народне песме из лесковачке области, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990., сакупио Драгутин М. Ђорђевић, приредио Момчило Златановић., стр. 139-140.