Сарајевски атентат
С Царевином Турском ратовасмо,
царевину Турску победисмо,
победисмо силнога султана
и вратисмо круну цар Душана!
Од Солуна до Једрена града, 5
све прогази Србадија млада.
Ветар пири, а музика свира,
Српска војска под Једрен маршира.
Рат престаде да с' људи одморе,
да се стране силе договоре! 10
Забадава што је мрчи глава,
хоће Шваба опет д' има права!
Ми тражисмо пут на сиње море,
трговински савез да отворе!
Ал' се Шваба и у то умеша, 15
од Србина и ту се очеша;
да Србина што више ослаби,
да се мора покорити Шваби.
Убише нам кнеза Михаила,
Црногорског и кнеза Данила, 20
једног дана а једнога сата,
Фрањина је политика била.
Ал’ кад наста четрна'сто лето,
Франц Фердинанд пође да се шета,
кроз Хрватску па у Сарајево, 25
чему јадан још није ни снево,
да га Принцип са бомбама чека,
да му неко неће наћи лека,
с њим је пов’о и госпођу милу,
с десне стране на 'утомобилу. 30
Сарајевска само банда свира,
ћесарова војска парадира!
Шест хиљада све добрих војника,
дочекују престолонаследника!
Ал’ да видиш до два побратима, 35
Принц' Гаврила, сокола Чабрина,
кад су деца још у школи била,
тврдом су се вером заверила,
један другог да издати неће,
докле звезда ведрим небом шеће. 40
Баци бомбу Чабринов’ Недељко,
баци бомбу пребаци је преко,
а Софија у ауту дрекну:
„Господару, жив те бог убио,
куд си мене овде доводио. 45
Куд ме водиш у оваке гује?
Зар се ’вако владар дочекује."
Ал' да видиш Принципа Гаврила,
он притрча златном 'томобилу,
па му стаде на мекану свилу, 50
удари му метак у сред груди!
Он повика: „не дајте ме људи!"
Похваташе ове српске људе,
одведоше да им Швабе суде,
па им прете да им очи ваде 55
и вешају ове Србе младе:
„Кажи Србо, ко те на то прати.
Јер ћемо те вешати и клати?"
„Да вам кажем, ко ме право пита,
узели смо бомбе од комита, 60
а од тића Воје Танкосића.
Ја не жалим млађаног живота,
кад сам једног уклонио скота,
кад га једном скидосмо са света,
да отсада Европи не смета.” 65
Кад је стари вести разабрао,
а он стао јадан те се чуди,
зар у Срба има таквих људи.
Ултиматум српском краљу пише.
„Бриши краљу историју стару, 70
што но ти је од Косова пише,
цар Душана и кнеза Лазара
и некаког Немање Стевана.
Стару бриши, а нову напиши
и прати ми до три одметника, 75
Танкосића и Цигановића
и трећега Вука Поповића,
Што проводе чете преко Дрине,
'Ерцег Босне српске дедовине,
откани се своје дедовине, 80
Сријем', Банат', и богате Бачке
и Барања косе девојачке!
Кажи море да то твоје није,
јер ћу тобе сада ухватити,
па ћу тебе богме обесити, 85
на утоку Саве у Дунаве;
прегазити и Дунав и Саву,
скинућу то опанчару главу!”
Диже Маџар главу до небеса,
да с’ наједе у Србију меса! 90
Незна Маџо шта му Француз реко,
да не иде у Србију преко;
Српска земља то није равница,
неће моћи гурати колица!
Краљ прочита те депеше нове, 95
па Путника Радомира зове:
„Мој Путниче, не чекајмо више,
да се наша војска мобилише,
све у року за четири дана;
да чекамо Швабу и Маџаре." 100
Одмах труба по селима овира,
трећи позив понајпре сабира.
Кад наредба у општине стиже,
све се листом на оружје диже!
Оста сестра, оста стара мајка. 105
Оста жена и деца нејака!
Још се војска ни обукла није,
а већ Шваба бије Теразије!
