Sarajevski atentat
S Carevinom Turskom ratovasmo,
carevinu Tursku pobedismo,
pobedismo silnoga sultana
i vratismo krunu car Dušana!
Od Soluna do Jedrena grada, 5
sve progazi Srbadija mlada.
Vetar piri, a muzika svira,
Srpska vojska pod Jedren maršira.
Rat prestade da s' ljudi odmore,
da se strane sile dogovore! 10
Zabadava što je mrči glava,
hoće Švaba opet d' ima prava!
Mi tražismo put na sinje more,
trgovinski savez da otvore!
Al' se Švaba i u to umeša, 15
od Srbina i tu se očeša;
da Srbina što više oslabi,
da se mora pokoriti Švabi.
Ubiše nam kneza Mihaila,
Crnogorskog i kneza Danila, 20
jednog dana a jednoga sata,
Franjina je politika bila.
Al’ kad nasta četrna'sto leto,
Franc Ferdinand pođe da se šeta,
kroz Hrvatsku pa u Sarajevo, 25
čemu jadan još nije ni snevo,
da ga Princip sa bombama čeka,
da mu neko neće naći leka,
s njim je pov’o i gospođu milu,
s desne strane na 'utomobilu. 30
Sarajevska samo banda svira,
ćesarova vojska paradira!
Šest hiljada sve dobrih vojnika,
dočekuju prestolonaslednika!
Al’ da vidiš do dva pobratima, 35
Princ' Gavrila, sokola Čabrina,
kad su deca još u školi bila,
tvrdom su se verom zaverila,
jedan drugog da izdati neće,
dokle zvezda vedrim nebom šeće. 40
Baci bombu Čabrinov’ Nedeljko,
baci bombu prebaci je preko,
a Sofija u autu dreknu:
„Gospodaru, živ te bog ubio,
kud si mene ovde dovodio. 45
Kud me vodiš u ovake guje?
Zar se ’vako vladar dočekuje."
Al' da vidiš Principa Gavrila,
on pritrča zlatnom 'tomobilu,
pa mu stade na mekanu svilu, 50
udari mu metak u sred grudi!
On povika: „ne dajte me ljudi!"
Pohvataše ove srpske ljude,
odvedoše da im Švabe sude,
pa im prete da im oči vade 55
i vešaju ove Srbe mlade:
„Kaži Srbo, ko te na to prati.
Jer ćemo te vešati i klati?"
„Da vam kažem, ko me pravo pita,
uzeli smo bombe od komita, 60
a od tića Voje Tankosića.
Ja ne žalim mlađanog života,
kad sam jednog uklonio skota,
kad ga jednom skidosmo sa sveta,
da otsada Evropi ne smeta.” 65
Kad je stari vesti razabrao,
a on stao jadan te se čudi,
zar u Srba ima takvih ljudi.
Ultimatum srpskom kralju piše.
„Briši kralju istoriju staru, 70
što no ti je od Kosova piše,
car Dušana i kneza Lazara
i nekakog Nemanje Stevana.
Staru briši, a novu napiši
i prati mi do tri odmetnika, 75
Tankosića i Ciganovića
i trećega Vuka Popovića,
Što provode čete preko Drine,
'Erceg Bosne srpske dedovine,
otkani se svoje dedovine, 80
Srijem', Banat', i bogate Bačke
i Baranja kose devojačke!
Kaži more da to tvoje nije,
jer ću tobe sada uhvatiti,
pa ću tebe bogme obesiti, 85
na utoku Save u Dunave;
pregaziti i Dunav i Savu,
skinuću to opančaru glavu!”
Diže Madžar glavu do nebesa,
da s’ najede u Srbiju mesa! 90
Nezna Madžo šta mu Francuz reko,
da ne ide u Srbiju preko;
Srpska zemlja to nije ravnica,
neće moći gurati kolica!
Kralj pročita te depeše nove, 95
pa Putnika Radomira zove:
„Moj Putniče, ne čekajmo više,
da se naša vojska mobiliše,
sve u roku za četiri dana;
da čekamo Švabu i Madžare." 100
Odmah truba po selima ovira,
treći poziv ponajpre sabira.
Kad naredba u opštine stiže,
sve se listom na oružje diže!
Osta sestra, osta stara majka. 105
Osta žena i deca nejaka!
Još se vojska ni obukla nije,
a već Švaba bije Terazije!
