Сарајево, огнем изгорело,
да ли гориш, да л' те куга мори?
„Нити горим, нит’ ме куга мори,
запали ме лијепа девојка,
црним оком кроз џамајли пенџер, 5
те изгоре три нова дућана,
и кафану где бекрије пију,
и мешћему где кадија суди!"
Три бећара гледасмо девојку,
сва тројица даром даривасмо: 10
један даје меку махмудију,
други даде чекркли челенку,
трећн даде прстен бурмалију.
„Суди право, млади ефендија,
коме пада лијепа девојка?" 15
Одговара млади ефендија:
„Чиј је прстен, онога девојка!"
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 151.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ: (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 380-381.
