Sarajevo, ognem izgorelo,
da li goriš, da l' te kuga mori?
„Niti gorim, nit’ me kuga mori,
zapali me lijepa devojka,
crnim okom kroz džamajli pendžer, 5
te izgore tri nova dućana,
i kafanu gde bekrije piju,
i mešćemu gde kadija sudi!"
Tri bećara gledasmo devojku,
sva trojica darom darivasmo: 10
jedan daje meku mahmudiju,
drugi dade čekrkli čelenku,
trećn dade prsten burmaliju.
„Sudi pravo, mladi efendija,
kome pada lijepa devojka?" 15
Odgovara mladi efendija:
„Čij je prsten, onoga devojka!"
Narodna književnost Srba na Kosovu - Lirske pesme I, priredio dr. Vladimir Bovan, Jedinstvo, Priština, 1980, str. 151.
Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ: (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 380-381.
