Ружа (1907)
Јуче бијах с тобом. Плави дан се смијô
Пун сунца и среће. Ти си здрава била;
На њедрима твојим лептир росу пио
И свилена своја одмарао крила.
На бокору сада тебе вјетар њише
Увехлу и мртву, док зрак зорин руди.
Спавај! Твој друг лептир неће никад више
Пити слатки живот са твојијех груди.
Тек што те је судба на свјетлост извела,
Тек што си испила прву капљу сласти,
Од ненадне бољке ти си, ето, свела -
Умрла без топле љубави и страсти.
Како ли је чудна воља нашег неба!
Као кобац вреба свако живот дани;
Ја видим да небу земља зато треба
Жртвама безбројним да га вјечно храни.