Ружа (Вид Вулетић Вукасовић)

Ружа Писац: Вид Вулетић Вукасовић

Пусти Ружо, да ти ћух целивам,
Којим дишеш да се ја снебивам;
Кол’ си л’јепа, и колико красна
Ружо часна!...

Зашто живеш један цигли данак?
Зашто бива до сутра ти станак?
Зашто сутра твоја л’јепост приђе,
Мирис иђе?...

Пусти барем да т’ уберем мила,
При нег’ л’јепост сутону се свила;
У руке ми, дех! похрли красна
Ружо часна.

Л’јепи цв’јете баш ћеш садар ити
Мојој Драшки на прси отити
Много пута бити ћеш целиван
Медом ливан.

О гласниче пречисте љубави,
Рањено јој моје срце јави,
Те јој реци да је љубим красна
Ружо часна.

Извор

• 1879. Словинац. Година II, број 14, стр. 220.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Вид Вулетић Вукасовић, умро 1933, пре 91 година.