Ruža (Vid Vuletić Vukasović)
| Ruža Pisac: Vid Vuletić Vukasović |
Pusti Ružo, da ti ćuh celivam,
Kojim dišeš da se ja snebivam;
Kol’ si l’jepa, i koliko krasna
Ružo časna!...
Zašto živeš jedan cigli danak?
Zašto biva do sutra ti stanak?
Zašto sutra tvoja l’jepost priđe,
Miris iđe?...
Pusti barem da t’ uberem mila,
Pri neg’ l’jepost sutonu se svila;
U ruke mi, deh! pohrli krasna
Ružo časna.
L’jepi cv’jete baš ćeš sadar iti
Mojoj Draški na prsi otiti
Mnogo puta biti ćeš celivan
Medom livan.
O glasniče prečiste ljubavi,
Ranjeno joj moje srce javi,
Te joj reci da je ljubim krasna
Ružo časna.
Izvor
[uredi]- 1879. Slovinac. Godina II, broj 14, str. 220.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vid Vuletić Vukasović, umro 1933, pre 91 godina.
|