Родољупци/21
Позорје друго
НАНЧИКА, ПРЕЂАШЊИ
НАНЧИКА: Неки те Немци траже.
ЖУТИЛОВ: Шта ће?
НАНЧИКА: Дошли да моле за Петра Гринентала.
ЖУТИЛОВ: Не може да буде.
НАНЧИКА: Дали сто форинти сребра.
ЖУТИЛОВ: Не може да буде.
НАНЧИКА: Ја сам новце примила.
ЖУТИЛОВ: Јеси ли луда?
НАНЧИКА: Ти си ми казао да све примам.
ЖУТИЛОВ: За Гринентала сто форинти? Хиљада је мало. Нек му се секвестира имање, колико ће изгубити?
НАНЧИКА: Је ли у таквој мери крив?
ЖУТИЛОВ: Он је Немац, па мир. Немци су били против нас.
НАНЧИКА: Па шта ћемо радити?
ЖУТИЛОВ: Новце им баци натраг. Данас немам кад с њима говорити.
НАНЧИКА: Нека дођу предвече, онда си сам (одлази).
ЖУТИЛОВ: Гледај им ти посла! Председатељу одбора сто форинти!
НАНЧИКА (врати се): Снуждили се кад сам им новце вратила.
ЖУТИЛОВ: Јеси л' им дала на знање?
НАНЧИКА: Већ уредила сам. Само кад би се више такови' позатварало.
ЖУТИЛОВ: Ови су наши несреће.
НАНЧИКА: Онај Фриц кажу да \е богат.
ЖУТИЛОВ: Тај је већ уређен.
НАНЧИКА: Шта је с Чивутима?
ЖУТИЛОВ: Треба да се протерају, али немаш с ким.
НАНЧИКА: Смрдић мисли да је боље овако да их цедите него да им се добра секвестирају, зашто би дошло у народну касу.
ЖУТИЛОВ: Смрдић је магарац. Каква каса? Ми смо народ а не други, и што је народно, то је и наше.
НАНЧИКА: Тако је. Какви су они' пет стотина форинти што си јучер донео?
ЖУТИЛОВ: То је од чоје што сам на лицитацији продао.
НАНЧИКА: Не знам, но чини ми се да ови народни комисари добро пролазе. Код Милошића толико се вуче да свима већ пада у очи.
ЖУТИЛОВ: Тај много пљачка.
НАНЧИКА: Зашто и ти не гледаш то?
ЖУТИЛОВ: Ја сам задржао за се спа'иска добра.
НАНЧИКА: Само да ти одбор не стане на пут.
ЖУТИЛОВ: Сваки од њи' има своје, а Гавриловића, који једнако режи, ми ћемо напоље.
НАНЧИКА: И тако је мађарон! ... Послао ти је шнајдер конту.
ЖУТИЛОВ: Какву конту? У Војводини се не плаћају дугови маџарски.
НАНЧИКА: Каже да му требају новци.
ЖУТИЛОВ: А зна ли он да је мађарон? ... Сутра се мора у одбору закључити да све што је под Маџарима рађено никакве силе нема. Процеси се уништавају. У младој Војводини треба све изнова почети.
НАНЧИКА: Добро би било кад би поцепао она писмена по којима смо дужни за аренду.
ЖУТИЛОВ: Сва ће се архива поцепати. Ко може трпити маџарске протоколе у Војводини српској?
НАНЧИКА: А шта ћемо с оном облигацијом код Нађ Пала?
ЖУТИЛОВ: Ја сам ти казао да је маџарски језик касират. Све што је њиме писато, ништа не важи.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|